Šef Amnestija ostaje u zatvoru

Kilič je optužen da je član terorističke organizacije i pritvoren je u junu 2016. godine tokom čistke posle neuspelog državnog udara. Amnesti, sa sedištem u Londonu, tvrdi da je ova odluka “parodija pravde”.

Tokom saslušanja u sredu, sud u Istanbulu je odobrio da Kilič, iz zatvora u zapadnoj provinciji Izmir, bude pušten na uslovnu slobodu. Međutim, kako tvrdi Amnesti internacional, tužilac je uložio žalbu na tu odluku, i apelacioni sud je to prihvatio. Kilič je tako ostao u pritvoru.

“Ovo je najskoriji primer krize u turskom pravosudnom sistemu koji uništava živote i ne pruža šansu za pravedno suđenje. To što mu je odobreno puštanje samo da bi mu vrata slobode bila tako bezobzirno zalupljena u lice je pogubno po Tanera, njegovu porodicu i sve one koji se bore za pravdu u Turskoj”, rekao je generalni sekretar Amnestija Salil Šeti. Sledeće saslušanje je zakazano za 21. jun.

Kilič je optužen da je koristio aplikaciju “Bylock” za šifrirane poruke za koju turska vlada tvrdi da je koriste sledbenici islamskog propovednika Fetulaha Gulena koji se nalazi u Sjedinjenim Državama. Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan optužuje Gulena da stoji iza neuspešnog pokušaja državnog udara 2016, što ovaj poriče. Amnesti tvrdi da su dve nezavisne forenzičke analize Kiličevog telefona pokazale da nema tragova da je ta aplikacija ikada bila u njegovom telefonu i naziva optužbe “neosnovanim”. Još desetorici aktivista organizacije, koji su pušteni na slobodu prošle godine, se takođe sudi, uključujući direktora kancelarije u Turskoj Idila Esera i jednog Nemca i Šveđanina, koji poriču sve optužbe. Oni su suočeni sa mogućom zatvorskom kaznom u trajanju do 15 godina.

Kritičari vlade kažu da je u poslednje vreme primetno narušavanje nezavisnosti pravosuđa u Turskoj, kao i da su sudovi nemoćni da se suprotstave izvršnoj vlasti. Više od 40.000 ljudi je uhapšeno, a 120.000 je otpušteno ili suspendovano sa posla posle propalog puča.

Među njima su pripadnici policije, vojno osoblje, profesori i javni službenici. Amnesti internacional je među najglasnijim kritičarima čistke koja je sprovedena na svima koji su osumnjičeni da su imali veze sa državnim udarom. Ova organizacija je 2016. tvrdila da ima “kredibilne izveštaje” zatvorenika koji su bili podvrgnuti “prebijanima i mučenju, uključujući i silovanja”.