Foto: EPA-EFE / HAYOUNG JEON

Ipak, još sve zavisi od socijaldemokrata koji o učešću partije u vladi treba da glasaju na sednici 21. januara.

Razgovori o sondiranju, svojevrsni preliminarni pregovori, okončani su uspešno juče u devet ujutro. „Mislim da smo postigli izvanredne rezultate“, rekao je šef SPD-a Martin Šulc, izlazeći u „naglašeno prijateljskoj atmosferi“ pred novinare sa predsednicom CDU-a Angelom Merkel, i liderom CSU Horstom Zehoferom, prenosi bečki Prese. Čak se i Angela Merkel morala nasmejati, komentariše Frankfurter algemajne cajtung u tekstu „Malo radosti“.

Nemačka se tako, kako izgleda, približila mogućnosti da dobije novu vladu posle izbora koji su održani još 24. septembra 2017.

Predstojeće glasanje u SPD-u Prese opisuje kao prepreku posle „debakla“ te partije na izborima, odnosno najlošijeg rezultata od kraja Drugog svetskog rata (20,5 odsto). Pristanu li na dogovor sa takozvanim strankama unije, socijaldemokrate će sa njima napraviti treću veliku koaliciju „u eri Merkel“. Ipak, veliki deo partije, pre svega njena omladinska organizacija Jusos, okleva pred „smrtonosnim zagrljajem“ kancelarke. Socijaldemokratski protivnici velike koalicije smatraju, naime, da bi nastavak saradnje sa konzervativcima vodio gubitku identiteta partije i njenom marginalizovanju. Takva bojazan bila je i jedan od razloga što je Šulc odmah posle izbora odbacio mogućnost ostanka SPD-a u vladi i čvrsto se, kako se činilo, opredelio za odlazak u opoziciju.

Po završetku preliminarnih pregovora objavljen je dokument od 28 strana. Tri partije su se, kako se u njemu navodi, pored ostalog dogovorile o ograničenju prijema izbeglica u Nemačkoj, čemu se SPD ranije protivila. Prema dokumentu, primaće se do 200.000 izbeglica godišnje, a mesečno će biti dozvoljeno da se 1.000 izbeglica pridruži njihovim porodicama u Nemačkoj – što je ustupak za CSU. Takođe, CDU je popustila pred zahtevom SPD-a da se zaposleni i poslodavci izjednače po plaćanju doprinosa za zdravstveno osiguranje, što je bila praksa do 2005. kada je Angela Merkel došla na vlast, smenjujući prethodnog socijaldemokratskog kancelara Gerharda Šredera.

Dugotrajni pregovori o vladi narušili su poverenje građana u kancelarku. Prvi put u posleratnoj istoriji Nemačke ni tri meseca posle izbora nije formirana vlada. Prema istraživanju lista Handelsblat, 56 odsto Nemaca nema poverenja u Merkelovu koja će, kako izgleda, ostati na vlasti do 2021.