SPD tesno pobedila na izborima u Nemačkoj, Zeleni postigli najbolji rezultat u svojoj istoriji 1Foto: BETAPHOTO/MILOS MISKOV/DS

Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) tesno je pobedila na jučerašnjim palramentarnim izborima ispred konzervativaca odlazeće kancelarke Angele Merkel.

SPD je dobio 25,7 odsto glasova, dok su Hrišćansko demokratska unija i Hrišćansko socijlna unija (CDU/CSU) osvojile 24,1 odsto, javlja BBC.

Zeleni su postigli najbolji rezultat u svojoj istoriji, postavši sa 14,8 odsto glasova treća partija u zemlji.

U Bundestag su ušli i liberali i desničarska Alternativa za Nemačku (AfD), dok je Levica na pragu cenzusa od pet odsto.

SPD – 25,7  odsto

CDU – 18,9 odsto

Zeleni – 14,8 odsto

FDP – 11,5 odsto

AfD – 10,3 odsto

CSU – 5,2 odsto

Levica – 4,9 odsto

SSW – 01 odsto

Ostali – 8,6 odsto

Izlaznost birača je bila 76,6 odsto. Udeo nevažećih drugih glasova bio je 0,9 odsto, udeo nevažećih prvih glasova 1,1 odsto .

Novoizabrani Bundestag će se sastojati od 735 članova , čime će se broj mesta povećati za 137.

U Bundestag sa jednim mandatom ulazi stranka nacionalne manjine Udruženje južnog Šlezviga (SSW) za koju ne važi prag od pet odsto.

Prado od pet odsto takođe na važi za stranku sa najmanje tri direktna mandata, i ona ulazi sa stranačkom listom u Bundestag. To pravilo se odnosi ovaj put na Levicu.

Da bi bila formirana vlada, prvi put će biti potrebno učešće tri stranke u vladajućoj koaliciji, osim ako se SPD i CDU/CSU ne odluče da ponovo formiraju tzv. veliku koaliciju, kao što je bio do sada slučaj.

Za sada se najviše šansi daju takozvanoj trafik koaliciji – SPD (crveno), liberali (žuto) i Zeleni (zeleno), mada se ne isključuje mogućnost i da CDU/CSU ne formiraju vladu s liberalima i Zelenima, odnosno tzv. Jamajka koaliciju (crno-žuto-zeleno).

Već od jutros rukovodstva različitih partija koje bi mogle da uđu u buduću koaliciju sastaju se u Berlinu i trebalo bi da daju nagoveštaje mogućih saveza.

Konzervativci nikad nisu imali manje od 30 odsto glasova. To je težak udarac za grupu Angele Merkel u trenutku kada ona odlazi u političku penziju.

U Nemačkoj glasači ne biraju direktno svog šefa vlade već to čine poslanici kada se formira poslanička većina u parlamentu.

Nju je posebno komplikovano formirati jer treba da okupi tri partije, što nije viđeno od 1950-ih, zbog rascepkavanja glasova.

„Počinje partija pokera“, napisao je časopis Špigel (Der Spiegel) ukazujući da posle glasanja suštinska pitanja ostaju otvorena, kao što je ko će biti kancelar i koja koalicija će vladati zemljom u budućnosti.

Za socijaldemokrate stvari su jasne.

„Ono što je sigurno je da su brojni građani glasali za SPD zato što žele promenu vlade i takođe zato što hoće da se budući kancelar zove Olaf Šolc“, rekao je Šolc sinoć.

Njegov rival Armin Lašet iz desnog centra uprkos „razočaravajućem“ rezultatu nije spreman da se pridruži opoziciji.

„Učinićemo sve što možemo da formiramo vladu predvođenu unijom CDU-CSU, rekao je Lašet.

U Nemačkoj samo političke partije vode pregovore o formiranju nove vlade. Posle prethodnih izbora 2017. godine sadašnja velika koalicija je formirana tek šest meseci kasnije, dovela do političke paralize u Nemačkoj, posebno oko evropskih pitanja.

Ipak i SPD kao i unija desnog centra predviđaju da će se zaključiti pregovori o vladi pre Božića. Pitanje je da li će uspeti.

Prema sadašnjim rezultatima više rešenja je moguće za većinu u Bundestagu.

SPD bi mogao da se poveže sa Zelenim, koji su treći na izborima sa 14,8 odsto glasova i liberalima FDP-a, desničarskom partijom koja je osvojila 11,5 odsto glasova.

Alternativni konzervativci bi mogli da vladaju sa Zelenima i FDP-om.

Prema anketi „Jugava“ objavljenoj noćas većina birača je za prvu opciju, a njih 43 odsto smatra da Olaf Šolc treba da postane budući kancelar Nemačke, najveće evropske privrede.

Sve će prema tome zavisiti od dobre volje te dve male stranke, koje je danas dnevnik Bild nazvao „tvorcima kraljeva“.

Vođa FDP-a Kristijan Linder juče je ocenio da bi bilo „poželjno“ da njegova stranka i ekolozi prvo razgovaraju pre nego što odluče da li će ući u savez sa konzervativcima ili sa socijaldemokratrama.

Konačne rezultate Savezna izborna komisija će obajviti verovatno na javnom zasedanju Bundestaga, 15. oktobra 2021.

Socijaldemokrata Olaf Šolc kaže da konzervativci treba da idu u opoziciju

Kandidat nemačkih socijaldemokrata za kancelara Olaf Šolc, čija je stranka ostvarila tanku većinu na parlamentarnim izborima, ocenio je danas da konzervativci treba da idu u opoziciju, pošto su na drugom mestu po izbornom rezultatu.

„CDU i CSU (Hrišćansko-demokratska unija i sestrinska Hrišćansko-socijalne unija) nisu samo izgubile glasove, one su zapravo dobile poruku građana da više ne treba da budu u vladi već u opoziciji“, rekao je Šolc danas u sedištu svoje stranke.

Konzervativci smatraju da bi i oni mogli da formiraju novu koalicionu vladu iako su na juče održanim izborima ostvarili svoj istorijski najlošiji rezultat.

Prema jutros objavljenim preliminarnim zvaničnim rezultatima, koji su potvrdili projekcije objavljene noćas, Socijaldemokratska partija (SPD) desnog centra i njihov vođa Olaf Šolc osvojili su 25,7 odsto glasova, neznatno ispred konzervativne unijeCDU-CSU Armina Lašeta koja je zabeležila istorijski minimum sa 24,1 odsto. Konzervativci nikad nisu imali manje od 30 odsto glasova.

Na izborima su treći Zeleni sa 14,8 odsto glasova i liberali FDP-a, sa 11,5 odsto glasova.

„Glasači su se vrlo jasno izrazili i rekli da treba formirati narednu vladu jačanjem tri stranke – socijaldemokrate, ekologe i liberale FDP-a“, rekao je 63-ogodišnji Šolc koji je aktuelni vicekancelar i ministar finansija u odlazećoj vladi Angele Merkel.

On je rekao da je mandat stranaka takođe da urade ono što građani žele. Podsetio je da posle 16 godina na vlasti koznervativci stranke Angele Merkel treba da odu u opoziciju.

Konzervativci su doživeli najgori izborni rezultat ikad ostvaren sa 24,1 odsto glasova, što je gotovo devet procentnih poena manje nego na izborima 2017. godine.

Zbog rascepkanih glasova koalicija tri stranke biće potrebna za formiranje vlade, što nije viđeno od 1950-ih.

Vođa CDU Armin Lašet sinoć je rekao da uprkos „razočaravajućem“ rezultatu nije spreman da se pridruži opoziciji i da će učiniti sve da formiraju vladu predvođenu konzervativcima CDU-CSU.

Iako su drugi na izborima u teoriji ostaje mogućnost za konzervativce da formiraju koaliciju, verovatno sa Zelenima i FDP-om.

Pregovori o formiranju buduće vlade mogli bi da traju više nedelja ili čak meseci.

Prethodni izori

Na prethodnim izborima, održanim 2017. godine, blok CDU-CSU imao je 32,9 odsto glasova, SPD 20,5 odsto, Zeleni 8,9 odsto, FDP 10,7 odsto, AfD 12,6 odsto, a Levica 9,2 odsto.

Tesan rezultat današnjih izbora nagoveštava da predstoje dugi pregovori o novoj vladi i da je neizvesno ko će naslediti kancelarku Angelu Merkel koja se povlači posle 16 godina na čelu vlade.

Ako se izlazne ankete pokažu kao tačne, rezultat bloka CDU-CSU biće njegov najlošiji u posleratnoj istoriji Nemačke. Ta koalicija, koju je u četiri prethodna izborna ciklusa predvodila Merkel, do sada je najlošiji rezultat imala 1949. godine, 31 odsto.

Na posleratnim izborima u Nemačkoj nije se desilo da prvoplasirana partija osvoji manje od 30 odsto glasova, što će sada po svemu sudeći biti slučaj.

Proces formiranja nove koalicije mogao bi da potraje mesecima, a Merkel će ostati na čelu tehničke vlade, takozvane velike crno-crvene koalicije u kojoj su i CDU-CSU i SPD.

Stranka koja osvoji najviše glasova na izborima nema garantovano kancelarsko mesto.

SPD bi mogla da formira takozvanu „semafor koaliciju“, sa Zelenima i sa FDP. Dok Zeleni tradicionalno naginju socijaldemokratama, glavnu prepreku toj crveno-zeleno-žutoj koaliciji predstavlja to što liberali preferiraju ulazak u vlast sa ideološki bližim demohrišćanima.

Najveća šansa Lašeta da se domogne funkcije kancelara bila bi koalicija CDU-CSU sa Zelenima i liberalima. Za tu „Jamajka koaliciju“, prozvanu tako zbog partijskih boja crno-zeleno-žuto, najveća prepreka je jaz između demohrišćana i Zelenih u budžetskoj i finansijskoj politici.

U obzir je uoči izbora dolazila i crveno-zeleno-crvena koalicija SPD, Zelenih i Levice, ali su za nju ključna prepreka ozbiljne razlike u pogledu nemačke spoljne politike, pošto se Levica zalaže za okončanje svih misija nemačke vojske u inostranstvu i za raspuštanje NATO-a. Međutim, ako je suditi po projekcijama, te tri stranke verovatno neće imati apsolutnu većinu u Bundestagu.
Kako je tekao izborni dan pogledajte OVDE.