Dok se Evropska unija na jesen priprema za novo rukovodstvo, a Donald Tramp upravo pokrenuo kampanju za reizbor 2020, ruski predsednik Vladimir Putin sedi stabilno u sedlu sa mandatom koji mu traje do 2024.
Ali, šta tačno Putin namerava da učini u narednih pet godina u Kremlju?
Poput lidera svih velikih sila, ruska elita mora redovno da pokušava da predviđa budućnost kako bi oblikovala strateške prioritete zemlje prema očekivanim izazovima. Svake četvrte godine Sjedinjene Države sprovode takve procene pod direkcijom Nacionalnog obaveštajnog saveta; Evropska unija to čini svakih pet godina i upravo je objavila polunezavisnu studiju o mogućim globalnim trendovima do 2030. godine.
U slučaju Rusije, geostrateško prognoziranje jedno je od aktivnosti poluzvaničnog Instituta Primakov za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose (IMEMO), koji je objavio globalne izglede za 2035. Generalno govoreći, njegova procena budućih trendova slična je onima u SAD i EU. Deo u kojem je izveštaj interesantan jeste procena implikacija za Rusiju. Autori navode nekoliko strateških dilema sa kojima će se država suočiti.
Na primer, prema izveštaju, najviši prioritet Rusije jeste „očuvanje i unapređenje njene pozicije u svetskoj hijerarhiji moći i odgovornosti“. Ali, postizanje tog cilja zahtevaće „strukturalnu rekonstrukciju ruske ekonomije“. Bez dubljih ekonomskih reformi ili, kako autori izveštaja kažu, „radikalnih promena“ – ruski međunarodni položaj će gotovo sigurno opasti. Ista stvar je i sa velikom snagom u hvaljenoj knjizi Andersa Aslunda „Ruski kronistički kapitalizam“.
Posle rasprave o ekonomskoj slici Rusije, što nije mala stvar, izveštaj se bavi nizom geostrateških pitanja. Autori očekuju „neizbežno dug politički konflikt sa Zapadom u vezi sa ulogom Rusije na postsovjetskom prostoru, pre svega u definisanju budućnosti Ukrajine i susednih teritorija“. U bliskom roku, oni zaključuju da će takve napetosti dovesti do toga da se Rusija okrene Kini i Istoku.
To implicira da autori ne vide nikakvo moguće rešenje sukoba koje je Rusija stvorila u pokušajima da potkopa suverenitet svojih neposrednih suseda. Studija jednostavno uzima „zdravo za gotovo“ to da će Kremlj nastaviti da sprovodi politiku revanšizma u inostranstvu uprkos očiglednom negativnom uticaju tog agresivnog ponašanja na međunarodni položaj Rusije i domaću ekonomiju. Kao da su ruski ilegalni upadi u Gruziju i Ukrajinu samo istorijske stvari, priznajući da nema rešenja za sadašnjost.
Što se tiče približavanja Kini, reklo bi se da je to bila odlika spoljne politike Kremlja bar od kada je Rusija anektirala Krim marta 2014. što je dovelo do sankcija Zapada. Putin je ove godine posetio kineskog predsednika Si Đinpinga u Pekingu, a Si se potom sastao sa Putinom u Moskvi i Sankt Peterburgu.
Problem, kao što studija IMEMO pokazuje, jeste da težnja za bližom saradnjom sa Kinom nije realno održiva opcija koja će osigurati dugoročni razvoj Rusije. „Na duže staze“, ukazuju autori studije, „saradnja sa Kinom i drugim azijsko-pacifičkim zemljama ne može postati strateška alternativa za saradnju sa Zapadom“. U skladu sa tim, autori veruju da bi Kremlj trebalo da ustremi svoje napore ka „razradi“ sopstvene agende za moguću aktivniju saradnju sa Evropom i Sjedinjenim Državama.
Ishod svega jeste taj da Rusija nije samo propustila šansu da se modernizuje kao što bi trebalo; ona se, takođe, uplela u regionalne konflikte koji su ubrzali krizu sa silama od kojih zavisi njen sopstveni razvoj. Ovo je primoralo Rusiju da se više oslanja na Kinu iako zna da to što je postala mlađi partner svom istočnom susedu nije baš željeni put ka napretku. Na jedan ili drugi način, Rusija mora da nađe način da obnovi svoje odnose sa Zapadom. To se ne može odmah dogoditi, imajući u vidu da je sukob sa Ukrajinom i dalje aktuelan; to mora biti na dugoročnoj agendi.
Očigledno rešenje dileme – priznati da je sukob sa Ukrajinom bila ogromna strateška greška i traženje poštenog rešenja – verovatno je izvan mandata ove studije.
Pitanje je, naravno, da li Putin lično uzima za ozbiljno studije IMEMO i da li ih uopšte čita. Iskreno, sumnjam u to. Najverovatnije je da mu kratkoročna procena bezbednosti privlači pažnju. Ipak, primetno je da je ugledna poluzvanična institucija sa snažnom podrškom među uticajnim članovima ruske elite izradila ovakav izveštaj. Iako je jezik studije često nejasan i obazriv, jasno kritikuje predsednikov pristup spoljnoj politici.
Štaviše, IMEMO je apsolutno u pravu: Rusija je stvorila situaciju u kojoj bi njen globalni položaj mogao značajno da se pogorša. Nastavak sukoba sa njenim susedima po cenu odnosa sa Zapadom neminovno će je sprečiti da nastavi ekonomsku modernizaciju i razvoj. A bez jake ekonomske osnove, Rusija neće imati šansu da obezbedi ugledniju „poziciju u svetskoj hijerarhiji moći i odgovornosti“, koja je važna za Putina.
Autor je bivši premijer i ministar spoljnih poslova Švedske
Copyright: Project Syndicate, 2019.
www.project-syndicate.org
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
