Teške posledice izolacije po mentalno zdravlje

U istraživanju koje je nedavno sprovelo Italijansko udruženje psihologa (CNOP), pokazalo se da osam od deset Italijana smatra da im je potrebna psihološka podrška kako bi prevazišli posledice pandemije, što je mnogo veći procenat u odnosu na slična istraživanja koja su ranije pravljena.

Psiholozi su, piše Gardijan, prijavili i porast broja ljudi koji im se obraćaju dok pokušavaju da prevaziđu strah od virusa, emocionalni uticaj fizičkog distanciranja i ekonomske probleme.

Sara Ređinela, psiholog iz Ankone, je primetila porast anksioznosti i depresije na početku blokade, koji su povezani sa izolacijom zbog ostanka kod kuće.

Iako su neke mere sada ublažene, ona kaže da mnogi ljudi ipak ostaju u svojim domovima zato što se tamo osećaju sigurnije.

Sada kada je Italija na ivici duboke recesije, psiholozi upozoravaju na „kataklizmu“ u mentalnom zdravlju dok se ljudi bore sa finansijskim poteškoćama.

„Postoji pretnja po osnovne potrebe ljudi – oni gube svoje poslove i domove i brinu oko obezbeđivanja budućnosti za svoju decu. Ovde se ne radi o samoispunjenju ili duhovnim potrebama već o preživljavanju“, upozorava Ređinela.

Od početka marta, u Italiji je 37 ljudi izvršilo samoubistvo, a 25 njih je to pokušalo, prema podacima fondacije za istraživanje mentalnog zdravlja BRF Onlus.

Nacionalna federacija medicinskih sestara Italije je potvrdila da su četiri medicinske sestre koje su bile na prvoj liniji fronta tokom pandemije izvršile samoubistvo, a u ovoj organizaciji smatraju da je uzrok tome prekomerni stres koji su pretrpele.

Dva dana pošto je Italija počela sa ublažavanjem restrikcija, jedan vlasnik manje firme u predgrađu Napulja je pronađen mrtav u svojoj kancelariji. Još četiri vlasnika manjih firmi su pokušali da izvrše samoubistvo tokom prve nedelje meseca.

„Prema našem istraživanju, broj samoubistava je tek nešto malo veći nego što je bio prosek za prethodna dva meseca. Ne znamo da li su ti ljudi već bili depresivni i da li su primali neku terapiju. Ali ono što je zabrinjavajuće jeste činjenica da su neki od tih slučajeva jasno povezani sa pandemijom“, kaže Armando Pičini, predsednik fondacije BRF Onlus.

Poslednji put kada je zabeležen porast broja samoubistava u Italiji, naročito među vlasnicima manjih firmi, bio je posle finansijske krize 2007. U godinama pre toga, stopa samoubistava je bila u opadanju.

Marija Santa Lorencini, psiholog iz Rima, je nedavno lečila vlasnike firmi koji su pokušali da izvrše samoubistvo. „Ljudi imaju ogromne ekonomske poteškoće.

Oni koji imaju fiksne prihode su se bolje izborili s tim, ali onima čiji su prihodi presušili kada je počela blokada nije pružena dovoljna pomoć. Mnogi od njih još nisu dobili finansijsku pomoć koja im je obećana“, rekla je Lorencini.

Ostaje da se vidi da li će pandemija i njene ekonomske posledice izazvati dalji porast broja samoubistava. Međutim, Pičini upozorava da su samoubistva samo „vrh ledenog brega“ kada se radi o psihološkim posledicama.

„Na svako samoubistvo ili pokušaj samoubistva, ima još na hiljade ljudi koji žive u stanju straha i depresije“, dodao je Pičini.

Pandemija i neizvesnost su dodatno pogoršali anksioznost i depresiju kod osoba koje su već patile od toga, dok se ostali po prvi put susreću sa problemima sa mentalnim zdravljem.

Svetska zdravstvena organizacija je prošlog vikenda upozorila da virus korona „možda nikada neće nestati“ i predvidela da će doći do globalne krize mentalnog zdravlja izazvane pandemijom.

Psiholozi u Italiji pokušavaju da pronađu rešenje i stotine njih nudi besplatne konsultacije.

„Mnogo smo učinili volonterski. To je u redu, ali postoji granica. Vlada mora da nas plati da nastavimo da nudimo besplatne usluge, pošto mnogi ljudi nemaju novca za terapiju, a bez toga im neće biti bolje“, zaključila je Ređinela.