Približio se nivou Buša: Tramp nepopularan više nego ikada ranije, nekoliko je faktora

Zapravo, njegova prosečna stopa odobravanja od 35 odsto u CNN-ovom „Poll of Polls“ znači da se sada približava nivou nekadašnjem predsednika SAD Džordža V. Buša.

Buš je jedini predsednik još od Džimija Kartera koji je duže vreme imao rejting u srednjim tridesetim procentima ili niže.

A sve to dovodi Republikansku stranku u rizik da pretrpi ozbiljan udarac od birača za samo šest meseci, na međuizborima u novembru.

Pad rejtinga Trampa događao se postepeno, stabilno pogoršavanje tokom više od 15 meseci otkako se Tramp vratio na mesto predsednika. Ali nekoliko faktora se posebno izdvaja.

Ključne prekretnice

Prvi put kada smo videli da Trampov rejting odobravanja značajno pada bilo je praktično odmah.

Tramp je stupio na dužnost sa svojim najboljim rejtingom ikada, pri čemu su neke ankete pokazivale da je krajem januara 2025. bio iznad 50 odsto. Ali njegov „medeni mesec“ trajao je izuzetno kratko i brzo je izgubio nekoliko procentnih poena.

Teško je tačno utvrditi šta je izazvalo taj brzi pad. Trampovi prvi dani po povratku na funkciju bili su ispunjeni nizom jednostranih poteza.

Dva verovatna krivca bili su njegovi veoma nepopularni pomilovanja praktično svih optuženih za događaje 6. januara, čak i onih koji su napali policiju, kao i stihijska smanjenja broja zaposlenih i usluga u državnoj administraciji u okviru Odeljenja za efikasnost vlade (DOGE), koja je predvodio izuzetno nepopularni Ilon Mask.

Sledeća velika prekretnica dogodila se početkom aprila, kada je Tramp zaista krenuo „na veliko“ sa carinama.

Njegova najava „Dana oslobođenja“ 2. aprila praktično je značila trgovinski rat sa ogromnom većinom sveta. (Vrhovni sud je ove godine poništio mnoge od tih carina.)

Međutim, Amerikanci koji su ranije bili radoznali u vezi sa carinama brzo su se okrenuli protiv njih. A Trampov prosečni rejting odobravanja pao je sa 45 odsto u trenutku kada su carine najavljene na 41 odsto mesec dana kasnije.

Narednih šest meseci ili tako nešto bilo je relativno stabilno, uprkos tome što su republikanci u Kongresu usvojili veoma nepopularan zakon kojim se sprovodi Trampova agenda, kao i uprkos lošem postupanju Ministarstva pravde u vezi sa Epstinovim fajlovima.

Ali stvari su ponovo počele da klize, a demokrate su imale snažan izborni rezultat 2025. godine, kada su ubedljivo pobedile na izborima za guvernere i u Nju Džersiju i u Virdžiniji.

Sledeća tačka eskalacije dogodila se u januaru, kada je Trampovo agresivno suzbijanje ilegalne imigracije kulminiralo time što su federalni agenti ubili Rene Gud i Aleksa Pretija u Mineapolisu. Administracija je brzo sugerisala da su Gud i Preti krivi, pa čak i da su domaći teroristi. Ali Amerikanci se sa tim u velikoj meri nisu složili.

Trampov rejting odobravanja nije mnogo pao, ali to je bar delimično posledica toga što je njegova administracija iznenada odustala od najagresivnijih taktika i promenila rukovodstvo.

Što nas dovodi do najveće aktuelne teme: rata sa Iranom, za koji je anketa objavljena u petak pokazala da ga 61 odsto Amerikanaca smatra „greškom“.

Opet, Trampovi brojevi nisu baš dramatično potonuli – pao je sa prosečnih 38 odsto kada je rat počeo krajem februara na 35 odsto danas.

Ali rat je doveo do toga da se Trampova podrška značajno uruši – nateravši ljude koji su godinama čvrsto stajali uz njega da promene stav. Takođe je oborio njegove ekonomske pokazatelje na nove najniže nivoe.

Tih 64 odsto ljudi koji ga sada ne odobravaju u anketi CNN-a, koji predstavlja pokretni prosek nedavnih anketa u kojima se odrasli izjašnjavaju o Trampovom vođenju predsedničke funkcije, više je nego u praktično bilo kojoj pojedinačnoj anketi iz njegovog prvog mandata.

Zašto je Tramp nepopularan?

Osim ovih ključnih pojedinačnih prekretnica, možemo ukazati na još nekoliko stvari. Jedna od njih je oholost. Tramp je vladao kao neko ko je zaista verovao da ima ogromni mandat kakav je tvrdio da poseduje, a ne kao neko ko je osvojio samo relativnu većinu glasova birača.

Uradio je gomilu stvari koje su bile nepopularne, i često je to bilo predvidivo. Uzeo je politike koje bi možda mogle biti popularne – poput pojačavanja deportacija – ali ih je sproveo na način koji su Amerikanci često doživljavali kao „preterivanje“, kao što je obračun u Mineapolisu.

A možda i najznačajnije, preuzeo je odgovornost za gotovo sve time što je delovao jednostrano.
Ekonomija je, na primer, očigledno bila nestabilna, a cene su tvrdoglavo ostajale visoke, ali je Tramp ipak odlučio da uzdrma situaciju uvođenjem globalnih carina, a sada i ratom sa Iranom – stvarima koje Amerikanci sada mogu direktno povezati sa svojim dugotrajnim nezadovoljstvom ekonomskim stanjem.

Drugi ključni faktor jeste to što Tramp sebi nanosi štetu na najvažnijem pitanju: troškovima života.
Carine su naškodile, ali rat sa Iranom je zaista ozbiljno pogodio.

Skok cena goriva na preko četiri dolara po galonu spustio je Trampov ekonomski rejting u anketama CNN na rekordno nizak nivo od 31 odsto. A njegovi već loši rezultati po pitanju troškova života dodatno su se srozali – do te mere da većina anketa pokazuje da 70 odsto ili više birača ne odobrava njegov rad na tom pitanju.

Treći razlog je jednostavno pogrešan izbor prioriteta.

Nije samo stvar u tome što se Amerikancima ne sviđa ono što je uradio u vezi sa troškovima života. Već i u tome što smatraju da je to pitanje zapostavio.

Martovska CNN anketa pokazala je da je 65 odsto Amerikanaca reklo da Tramp „nije otišao dovoljno daleko” u snižavanju cena, dok su ankete CBS News-YouGov pokazale da tri četvrtine Amerikanaca smatra da se Tramp nije dovoljno fokusirao na snižavanje cena.

Kada Tramp zaista i govori o ekonomiji, često deluje kao da mu je dosadna. U međuvremenu, Tramp je pokrenuo niz stranih vojnih intervencija za koje su ankete pokazivale da Amerikance jedva da zanimaju.

CNN anketa pokazala je da 67 odsto Amerikanaca smatra da Tramp nije posvetio dovoljno pažnje najvažnijim problemima zemlje.

Na kraju, tu je i sve slabija percepcija njegove sposobnosti i spremnosti da obavlja funkciju.

Uglavnom snažna ekonomija u njegovom prvom mandatu (sve do pandemije kovida-19) značila je da su ljudi koji ga možda nisu lično voleli ipak na njega gledali kao na uspešnog biznismena koji može da vodi zemlju.

To je sada pod znakom pitanja. Ankete istraživačkog centra Pew Research pokazale su nagli pad poverenja Amerikanaca u Trampovu sposobnost da donosi ispravne odluke u spoljnoj politici.

A novo Pew istraživanje objavljeno u petak pokazalo je da najmanje 60 odsto Amerikanaca nema poverenja u Trampa kada je reč o upravljanju izvršnom vlašću, mudrom korišćenju vojne sile, donošenju dobrih odluka u spoljnoj politici ili efikasnoj saradnji sa Kongresom.

Zabrinutost zbog Trampove mentalne oštrine i stabilnosti takođe je porasla, nakon niza verbalnih lapsusa. Jedna nedavna anketa čak je pokazala da se 61 odsto Amerikanaca, pa čak i 30 odsto republikanaca, slaže da je Tramp „sa godinama postao nepredvidiv“.

Koliko je rejting odobravanja predsednika predvidiv?

Međuizbori se generalno smatraju referendumom o predsedniku. To nije uvek stoprocentno tačno – kao 2022. godine – ali generalno gledano, pravilo važi: što ste nepopularniji, to vaša strana obično lošije prolazi.

Neki od najgorih međuizbora u modernoj istoriji dogodili su se kada su predsednici imali rejting odobravanja ispod 50 odsto: Hari Truman 1946. (njegova stranka izgubila je 55 mesta u Predstavničkom domu), Lindon Džonson 1966. (48 mesta), Ronald Regan 1982. (26 mesta), Bil Klinton 1994. (54 mesta), Džordž V. Buš 2006. (30 mesta), Barak Obama 2010. (64 mesta) i Tramp 2018. (42 mesta).

S druge strane, predsednici sa rejtingom odobravanja oko 60 odsto ili više gotovo uvek su gubili manje od 10 mesta ili su čak ostvarivali dobitak.

Veliki izuzetak dogodio se 2022. godine, kada je bivši predsednik Džozef Bajden bio nepopularan, ali su izbori bili prilično izjednačeni. To je u velikoj meri bilo posledica toga što je Vrhovni sud nedavno poništio presudu Rou protiv Vejda, kao i toga što su demokrate mogle da vode kampanju protiv Trampa.