„Odsutnost stida jedan od ključeva uspeha“: Da li Trampu korišćenje funkcije za ličnu korist može da se obije o glavu?

Tokom vrtoglave nedelje, predsednik je dodatno usmerio svoju administraciju na korist za jednog — sebe — dok je delovao još više nesvestan problema mnogih — miliona Amerikanaca zarobljenih u krizi troškova života.

Čak ni inače poslušni republikanci u Senatu više to ne prihvataju.

Svaki predsednik koristi moć kako bi ostvario političke ciljeve i sproveo određene politike, često vođen i ličnim opsesijama. Ali Tramp ide dalje od bilo kog svog skorijeg prethodnika u korišćenju funkcije predsednika kao sredstva lične moći, ukazuje u svojoj analizi za CNN Stiven Kolinson.

U najneobičnijem potezu ove nedelje, Tramp je iskoristio izvršna ovlašćenja za ogromnu ličnu korist – njegovo Ministarstvo pravde „zauvek“ je zabranilo poreskoj službi (IRS) da vrši reviziju prethodnih poreskih prijava predsednika i njegove porodice.

Ta odluka bila je deo kontroverznog sporazuma nastalog iz Trampove tužbe vredne deset milijardi dolara protiv sopstvene vlade zbog curenja njegovih poreskih prijava. Problematično je to što izgleda kao da predsednik koristi svoja jedinstvena ovlašćenja kako bi sebi obezbedio pravo koje drugi građani nemaju.

Drugi deo sporazuma podrazumeva stvaranje fonda od 1,776 milijardi dolara za obeštećenje građana koji tvrde da su bili žrtve politički motivisanog pravosuđa tokom Bajdenove administracije. To je možda i najkonkretniji primer Trampovog slogana iz kampanje 2024. godine, kada je na velikim skupovima govorio: „Ja sam vaša osveta.“

Strahovanja da bi plan mogao da obogati stotine ljudi osuđenih zbog nereda u američkom Kapitolu 2021. godine — kada su neke Trampove pristalice fizički napadali policajce — uznemirila su čak i republikansku većinu u Senatu, koja uglavnom bez pogovora podržava Trampa.

Vršilac dužnosti državnog tužioca Tod Blanš odložio je put u Minesotu, gde je trebalo da govori o navodnoj korupciji demokrata, kako bi organizovao kriznu kontrolu štete.

Ali senatorka iz Mejna Suzan Kolins jedna od vodećih osoba za budžetska pitanja i političarka koja se nada da je antitrampovski talas neće izbaciti iz Senata na izborima u novembru, rekla je:

„Ne verujem da osobe osuđene za nasilje nad policajcima 6. januara treba da imaju pravo na nadoknadu svojih sudskih troškova.“

Republikanski senator iz Severne Karoline Tom Tilis, koji može sebi da priušti otvorenost jer uskoro odlazi u penziju, izjavio je o planu:

„Ovo je glupost na štulama.“

Senator iz Luizijane Džon Kenedi dodao je:

„Jednostavno ne znam kako će ovo funkcionisati. Nisam siguran odakle dolazi novac. Nisam siguran ko će odlučivati.“

Bivši republikanski lider u Senatu Mič Mekonel bio je još oštriji:

„Dakle, najviši državni zvaničnik za sprovođenje zakona traži fond za isplatu ljudima koji napadaju policajce? Potpuno glupo i moralno pogrešno — birajte sami.“

Do pobune verovatno ne bi ni došlo da Tramp nije odlučio da forsira lični prioritet ogromnih razmera — nagrađivanje pristalica koje su podržavale njegove lažne tvrdnje o izbornoj krađi 2020. godine. Ali potez mu se obio o glavu jer je zbog zastoja Senat otišao na pauzu povodom Dana sećanja, a da nije usvojio jedan od njegovih prioriteta — veliki paket finansiranja za sprovođenje imigracionih mera.

Drama oko balske sale dodatno pogoršava utisak

Jedan od ključeva Trampovog uspeha jeste njegova odsutnost stida. To možda zvuči kao kritika, ali upravo ta osobina oslobađa ga konvencija, oduševljava njegove pristalice i omogućava mu da radi tačno ono što želi.

Većina predsednika bi, kada bi bila optužena da sprovodi lični projekat sujete vredan milione dolara u vreme ekonomske krize širom zemlje, pokušala to da sakrije. Ne i 45. i 47. predsednik SAD. On je na to ponosan, što je pokazao kada je oduševljeno vodio novinare kroz projekat nove balske sale Bele kuće, koja će uskoro nići na mestu srušenog istočnog krila.

„Ono što najbolje radim u životu jeste da gradim“, rekao je predsednik u utorak, pokazujući planove za raskošnu građevinu i otkrivajući zapanjujuću vest da će se na krovu nalaziti i „najveće carstvo dronova“ za zaštitu Vašingtona.

Trampovi kritičari oštro su napali njegovu balsku salu, nazivajući je korupcijom i zloupotrebom vlasti. Takođe osuđuju njegov program zatrpavanja Vašingtona građevinama namenjenim učvršćivanju njegove lične zaostavštine, koje će dominirati gradom dugo nakon što napusti funkciju. Još jedan primer je ogromni trijumfalni luk koji bi uništio pogled na spomenike u blizini reke Potomak.

Tramp tvrdi da ti projekti nisu samo zbog njega, već da predstavljaju dugo očekivani projekat ulepšavanja koji treba da simbolizuje ponosnu i ambicioznu naciju i glavni grad koji su prethodni predsednici, prema njegovim rečima, dozvolili da propadne.

„Poklanjam balsku salu“, rekao je predsednik, misleći na privatne korporativne donacije za koje tvrdi da će finansirati projekat, pritom ignorišući brojne etičke probleme koje to otvara. Međutim, Tramp takođe želi da milioni dolara poreskog novca budu usmereni Tajnoj službi radi izgradnje bunkera i bezbednosnih unapređenja ispod sale.

On tvrdi da to nije rasipanje novca, već usluga naciji koja bi mogla da štiti predsednike „stotinama godina“.

„Mi dajemo poklon Sjedinjenim Državama“, rekao je Tramp u četvrtak. „Ne meni jer mene više neće biti — znate, mene neće biti, a doći će neko drugi.“

Da li Tramp zaslužuje da mu se veruje na reč? Možda je iskren. Ipak, niz poteza njegove administracije, poput davanja imena zgradama po „šefu“ — kao što su Američki institut za mir i Kenedi centar — potkopava takvo velikodušno tumačenje. Isto važi i za transparente sa njegovim likom koji sada krase više saveznih zgrada u glavnom gradu.

Čak i ako su Trampovi motivi potpuno patriotski, mnogo govori o njegovim prioritetima to što je opsednut ovakvim projektima dok istovremeno tvrdi da su rastuće cene goriva, izazvane njegovim ratom sa Iranom, samo „sića“.

Sve ovo demokratama pruža laku priliku za napad. Demokratski senator Kris Van Holen, na primer, kritikovao je Trampovu „otkačenu izjavu“ dok je stajao pored gradilišta njegove „pozlaćene balske sale finansirane novcem poreskih obveznika“. Na mreži X napisao je: „Tramp na prvom mestu, radni Amerikanci na poslednjem.“

Ako je balska sala zaista poklon, većina Amerikanaca bi mogla i bez nje, pokazuje anketa Vašington posta, ABC njuza i IPSOS-a iz novembra, prema kojoj se 56 odsto ispitanika protivilo odluci da se sruši Istočno krilo Bele kuće i izgradi balska sala.

Ako Trampu sve ovo ne deluje problematično, republikancima u Senatu svakako deluje. Oni se sada bune i protiv balske sale, i protiv fonda za „politizovano pravosuđe“. Predsednik nije delovao sigurno kako da odgovori kada su ga tokom obraćanja iz Ovalne kancelarije u četvrtak pitali o ovom neobičnom pokazivanju čvrstine Senata.

„Ne znam. Zaista ne znam. Mogu samo da vam kažem da radim ono što je ispravno“, rekao je.

Da li bi Trampovo krajnje personalizovano predsedništvo moglo da mu se obije o glavu?

Kontroverze oko balske sale i fonda za obeštećenje prete da dodatno pogoršaju Trampovu političku situaciju u trenutku kada beleži istorijski niske rejtinge podrške, a ankete pokazuju da Amerikanci krive njegove politike za pogoršanje svojih ekonomskih izgleda.

Predsednik je ponekad sam sebi najveći neprijatelj. Ovonedeljni niz kontroverzi zasenio je napore Bele kuće da ubedi Amerikance kako predsednik zaista razume njihove frustracije. Među tim potezima je i proširenje sajta Trump RX, namenjenog snižavanju cena lekova, koji će sada uključivati 600 generičkih lekova, uključujući terapije za holesterol i dijabetes.

Ironično, pobuna republikanaca u Senatu dogodila se baš u nedelji kada je predsednik ponovo iskoristio svoju dominaciju nad MAGA bazom kako bi pokazao moć kažnjavanja političara za koje smatra da su mu naneli nepravdu.

Kongresmen iz Kentakija Tomas Masi postao je najnoviji tradicionalni konzervativac koji je izgubio od kandidata koga je podržao Tramp na unutarstranačkim izborima nakon što se usprotivio predsedniku po pitanjima Irana i dosijea Epstin. Bilo je značajno to što ga je Tramp neposredno pre izbora nazvao „nelojalnim“.

Još jedan republikanac, senator iz Teksasa Džon Kornin sada je takođe u opasnosti da izgubi stranačke izbore nakon što je Tramp podržao njegovog protivkandidata Kena Pakstona.

Korninov očigledni „greh“, posle meseci pokušavanja da pridobije Trampovu naklonost, jeste to što nije bio dovoljno fanatičan u podršci predsedniku. Tramp je rekao da je aktuelni senator „dobar čovek“, ali je dodao da „nije bio uz mene kada je bilo teško“ i optužio ga da je sporo podržao njegovu kandidaturu za Belu kuću 2024. godine.

Stavljanje sebe na prvo mesto u ovakvom kontekstu moglo bi da se vrati kao bumerang jer mnoge demokrate veruju da im je najbolja šansa za osvajanje ključnog senatorskog mesta u Teksasu upravo trka protiv Pakstona.

Ove nove žrtve Trampove kampanje odmazde — među kojima je i senator iz Luizijane Bil Kasidi — samo pojačavaju utisak da predsednik svoju funkciju vidi manje kao sredstvo za sprovođenje političkih promena radi transformacije zemlje, a više kao instrument lične moći.

To nije novi trend. Poslednjih 16 meseci obiluju primerima u kojima je Tramp, prema mišljenju kritičara, koristio funkciju za sopstvenu korist. To uključuje pritiske na velike advokatske firme, što je rezultiralo satima besplatnog pravnog zastupanja, kao i prihvatanje luksuznog Boinga 747 od Katara za novi Air Force One — koji se sada modernizuje novcem poreskih obveznika.

Njegovi kritičari takođe ga optužuju da koristi položaj za korist sopstvenih poslova — na primer, ovogodišnji samit G20 lidera sveta za koji je prošle godine najavio da će biti održan u njegovom golf rizortu Doral na Floridi.

Takve kritike verovatno neće uzdrmati najodanije Trampove pristalice, od kojih ga mnogi vide kao jedinog političara koji je čuo njihov bes i razočaranje političkim sistemom i globalizovanom ekonomijom za koje veruju da su ih ostavili po strani.

Ali njegovi kritičari smatraju da Tramp sve radi zbog sebe. A predsednik im, tokom svog izrazito egocentričnog drugog mandata, daje mnogo materijala za takve tvrdnje.