Vrtoglavih 24 sata kontradiktornih odluka Bele kuće o Iranu: Da li je to Tramp umoran od rata?

Utorak je počeo tako što je ministar odbrane Pit Hegset objašnjavao kako američka vojska štiti nasukane brodove kako bi mogli da prođu kroz Ormuski moreuz.

Insistirao je da je reč o odbrambenoj operaciji i da je primirje i dalje na snazi, iako je Iran lansirao rakete i dronove na američke snage, koje su potopile male teheranske napadačke čamce.

Tog popodneva, državni sekretar Marko Rubio rekao je novinarima u Beloj kući da je vojna operacija „završena” i da su SAD ostvarile svoje ciljeve.

Ali gotovo u istom dahu dodao je da predsednik Donald Tramp i dalje traži „put mira”, koji podrazumeva da Iran pristane na sporazum o ponovnom otvaranju ključnog naftnog transportnog koridora.

Do utorka uveče, Tramp je objavio da je operacija zaštite brodova privremeno obustavljena kako bi se videlo da li može da se postigne dogovor. Međutim, u sredu ujutru ponovo je zapretio da će bombardovanje biti nastavljeno ako Teheran ne pristane na američke uslove.

Promenljive i često kontradiktorne poruke administracije Donalda Trampa tokom rata sa Iranom izazvale su još veću konfuziju ove nedelje, pošto su predsednik i njegovi saradnici iznosili zbunjujuću naraciju o američkoj strategiji za deblokadu Ormuza i okončanje rata, koja se drastično menjala u roku od svega nekoliko sati.

Zvaničnici administracije pokušavaju da održe delikatnu ravnotežu između očuvanja primirja i ponovnog otvaranja moreuza, kroz koji inače prolazi 20 odsto svetske nafte. Ekonomske posledice postaju sve ozbiljnije kako cene goriva rastu, dok se republikanci suočavaju sa sve većim pritiskom da pronađu rešenja za rast troškova uoči izbora za Kongres na polovini mandata.

Saradnici pokušavaju da predstave Trampovu strategiju kao pozitivnu

Administracija Donalda Trampa imala je problema sa svojim porukama jer rat nije bio dobro isplaniran, smatra Elizabet Dent, viša saradnica u vašingtonskom Institutu za bliskoistočnu politiku.

„Pošto se sve dogodilo veoma brzo, rat nije predstavljen američkoj javnosti na način koji bi bio prihvatljiv“, rekla je Dent, bivša zvaničnica Stejt departmenta i Pentagona. „Sada mislim da Tramp čini sve što može da spreči obnovu neprijateljstava, jer je video koliko je rat bio nepopularan“.

Tokom čitavog sukoba predsednik je menjao prioritete i svoje viđenje pobede. Nudio je nejasnu definiciju primirja. Takođe je izneo sopstveno tumačenje zakona koji zahteva odobrenje Kongresa za vojne operacije nakon 60 dana.

„Konfuziju dodatno pojačava Trampova sklonost da daje spontane izjave koje praktično postaju državna politika“, rekla je Dent. Zatim saradnici poput Rubija i Hegseta moraju da objašnjavaju njegove izjave.

Vrtoglavih 24 sata donošenja odluka u Trampovoj administraciji takođe odražavaju shvatanje da bi svaka alternativa dogovoru „bila u rasponu od neprihvatljive do potpuno ružne“ u trenutku od velikog političkog značaja za republikanskog predsednika, rekao je Ali Vaez, direktor zas Iran u Međunarodnoj kriznoj grupi.

„Ovo nije administracija koja funkcioniše na osnovu institucionalnog procesa kreiranja politike. Ona funkcioniše impulsivno. A predsednik sada deluje i umorno od ovog rata i nevoljno da nastavi da ulaže svoj politički kapital u njega“, rekao je Vaez.

Poslednjih nekoliko dana jasno pokazuju kako izjave administracije Donalda Trampa mogu delovati neusaglašeno i teško razumljivo.

Predsednik je u nedelju rekao da će američke snage bezbedno ispratiti stotine zarobljenih trgovačkih brodova kroz moreuz, koji je Iran efektivno zatvorio napadima na brodove kod svoje obale.

U utorak su ministar odbrane Pit Hegset i načelnik Združenog generalštaba, general Den Kejn, izjavili da su dva broda pod američkom zastavom ušla u plovni put kako bi predvodila operaciju, ali da je Iran pucao na američke brodove i da je vojska potopila šest malih iranskih napadačkih čamaca.

Na pitanje o vatri sa obe strane, Hegset je rekao: „Ne, primirje nije završeno.“ Kejn je takođe rekao da iranski napadi nisu dostigli nivo „ponovnog pokretanja velikih borbenih operacija“.

Rubio je kasnije je insistirao da Tramp i dalje daje prednost diplomatiji.

„Operacija Epski bes je završena. Postigli smo ciljeve te operacije“, rekao je, misleći na kodni naziv za američko-izraelske napade na Iran. „Ono što predsednik želi jeste dogovor.“

Dogovor je delovao bliže kada je Tramp u utorak uveče na društvenim mrežama rekao da obustavlja operaciju u moreuzu kako bi se videlo šta će se dogoditi u pregovorima.

Jedan ključni saveznik, Saudijska Arabija, bio je skeptičan prema Trampovom kratkoročnom planu da isprati blokirane brodove kroz moreuz, prema osobi upoznatoj sa diplomatskim razgovorima.

Ta osoba je, pod uslovom anonimnosti, navela da Saudijci smatraju da plan nije izvodljiv način da se otvori moreuz i uspostavi poverenje za brodarske kompanije i osiguravajuća društva koja traže trajno rešenje američko-iranskog sukoba oko tog plovnog puta.

Saudijska ambasada u Vašingtonu nije odmah komentarisala stav kraljevine o Trampovom planu, nazvanom „Projekat Slobode“.

Već u sredu ujutru, Tramp je ponovo zapretio Iranu.

„Ako ne pristanu, bombardovanje počinje i biće, nažalost, na mnogo višem nivou i intenzitetu nego ranije“, napisao je na platformi Truth Social.

Američka vojska je u sredu saopštila da je pogodila i onesposobila jedan iranski naftni tanker dok je pokušavao da probije blokadu pomorskog saobraćaja.

Traženje pomoći od drugih zemalja

Još jedan zbunjujući element su napori administracije da ubedi saveznike da pošalju ratne brodove kako bi pomogli u ponovnom otvaranju Ormuskog moreuza.

Tramp je kritikovao zemlje koje ne žele da se više angažuju, poručujući im da „idu i uzmu svoju naftu“ i da to nije američki posao. Ipak, zvaničnici administracije su počeli da aktivno traže pomoć, ublažavajući retoriku.

Rubio je rekao da problem nije nedostatak volje, već to što mnoge zemlje nemaju kapacitete.

„Mnoge zemlje bi želele da nešto urade, ali nemaju mornaricu, zar ne? Ili ne mogu da stignu na vreme“, rekao je.

Nakon Trampove iznenadne suspenzije inicijative, dva američka zvaničnika su rekla da administracija još razmatra da li i kako da nastavi planiranje, nakon formalnog zahteva Stejt departmenta za podršku drugih zemalja.

Saveznici SAD poput Velike Britanije i Francuske odbili su povremene Trampove predloge o direktnom vojnom angažovanju, ali su pokrenuli formiranje posebne međunarodne pomorske koalicije za bezbednost moreuza, ali tek nakon prestanka pretnje brodovima.

Francuska nosačka borbena grupa kreće se južno od Sueckog kanala ka Crvenom moru u pripremi za moguću britansko-francusku misiju.

Situaciju dodatno komplikuje Trampova poseta Kini sledeće nedelje.

„Odlazak u Kinu dok je moreuz zatvoren ponižava predsednika Trampa i stavlja Kinu u poziciju snage u odnosu na SAD, jer bi Tramp morao, kao što je nedavno učinio, da traži pomoć Kine kako bi rešio problem koji nije postojao pre nego što je započeo rat“, rekao je Ali Vaez.

„Crvene linije“ Vašingtona

Prema informacijama koje su procurile iz američkih diplomatskih krugova, Vasšington je definisao osam ključnih „crvenih linija“ koje bi Iran morao da prihvati.

Među glavnim zahtevima SAD-a nalazi se zvanična potvrda Irana da ne razvija nuklearno oružje, potpuno demontiranje nuklearnih postrojenja u Fordovu, Natanzu i Isfahanu, kao i potpuna zabrana podzemnih nuklearnih aktivnosti, prenosi Klix.

Američki predlog takođe uključuje nenajavljene inspekcije nuklearnih objekata uz stroge kazne za eventualna kršenja dogovora, te moratorij od 20 godina na obogaćivanje uranija. Ranije se, prema navodima medija, insistiralo na trajnoj zabrani.

Jedan od zahteva odnosi se i na predaju svih postojećih zaliha obogaćenog uranija, dok bi otvaranje Ormuza za međunarodni promet bilo usklađeno s postepenim ublažavanjem američke pomorske blokade.

Vašington je jasno naznačio da eventualno ukidanje sankcija neće biti automatsko niti unapred garantovano, već će zavisiti od toga u kojoj meri Iran bude provodio preuzete obaveze.

Iako je operacija osiguravanja Ormuškog moreuza trenutno pauzirana, američka pomorska blokada iranskih luka ostaje na snazi do daljeg.