Tramp na sudu po izlasku iz Bele kuće 1Foto: EPA-EFE/ MICHAEL REYNOLDS

Ono što iznenađuje, navodi Mišić, jeste lakoća sa kojom su Trampovi sledbenici uspeli da zaposednu privremeno Kapitol hil, zdanje američkog Kongresa.

U američkim medijima se podseća, kako ističe, „da nisu bili tako neki neodlučni kada su se suočavali sa protestima za rasnu pravdu“.

Propusta je bilo očigledno, navodi, a ostavka šefa policije Kapitol hila je jedna od posledica toga.

„Ovo bi sada trebalo da posluži kao otrežnjenje Republikanske partije koju je Tramp za protekle četiri godine apsolutno podredio sebi. Međutim, imamo činjenicu da je na ceremonijalnoj sednici, bar tako je trebalo da bude, konačna verifikacija glasova sa izbora i potvrda pobede Džozefa Bajdena, oko 150 republikanaca iz Predstavničkog doma diglo ruku za osporavanje rezultata iako nije bilo nikakvih dokaza da je reč o izbornoj prevari“, ukazuje Mišić.

Uostalom, kako kaže, 60 tužbi koje je podneo Tramp odbijeno je na sudovima zato što nije bilo dokaza o izbornim manipulacijama na koje se pozivao.

Sada treba pratiti, ukazuje naš sagovornik, šta će se dogoditi sa inicijativom za pokretanje impičmenta pošto je očigledno da, kako je već najavio potpredsednik Majkl Pens, neće posegnuti za 25. amandmanom Ustava koji članovima kabineta omogućava da svog šefa proglase nesposobnim da dalje obavlja svoju funkciju.

„Sada je situacija nešto drugačija od situacije koja je postojala prilikom prvog impičmenta, a to je da je jedan deo republikanaca spoznao sa kim ima posla i da to može da šteti njihovim daljim karijerama“.

Očekuje se, upućuje Mišić, da se republikanci zamisle nad rezultatima iz Džordžije.

„Izgubili su doduše tesno ali su ostali bez oba senatorska mesta i time su demokrate stekle prevlast u oba doma Kongresa, iako tesnu“.

Na pitanje šta se može očekivati nakon 20. januara, Mišić ističe da posle primopredaje vlasti Trampa čekaju mnogi sudski procesi na nivou saveznih država.

„Postoje spekulacije da bi za procese na federalnom nivou Tramp mogao sam sebe da amnestira što bi opet bio jedan presedan“.

Međutim, to pomilovanje važi samo za federalne prestupe, pojašnjava Mišić, i ne važi za one na nivou saveznih država kojih sada ima dosta – „kao one u vezi poreza jer je poznato da je raznim poreskim akrobacijama Tramp uspevao da plati minimalni porez iako sebe smatra milijarderom“.

Imaće Tramp dosta komplikacija po izlasku iz Bele kuće, tvrdi naš sagovornik, podsećajući na najavu 26 žena da će tužiti Trampa zbog seksualnog napastvovanja.

„Glavna dilema kada je reč o Trampu jeste da li će on uspeti da zadrži i obezbedi podršku dovoljnog broja republikanaca za predsedničku kandidaturu 2024, za šta će kampanju praktično početi od momenta izlaska iz Bele kuće“.

Završni čin primopredaje vlasti 20. januara je procedura po razrađenom scenariju, pojašnjava Mišić.

Nakon polaganja zakletve Bajden će preuzeti vlast u podne kada se useljava u Belu kuću.

„A Tramp, videćemo, da li odlazi u istoriju ili započinje nove kontroverze“.

Njegov glavni adut je, kaže Mišić, naravno činjenica da je dobio 70 miliona glasova što je više nego ijedan predsednik do sada koji je izgubio izbore.

„Što znači da ima potencijala da bude politička snaga“.

Po mišljenju Milana Krstića, sa Fakulteta političkih nauka, moguće je pokretanje procedure impičmenta za smenu Trampa ali, kako kaže, ne vidi mogućnost da to i uspe.

„Ne verujem da bi Senat uspeo da skupi dvotrećinsku većinu jer je procedura ista kao i tokom prošlog impičmenta koji nije uspeo krajem prošle godine. Nisam siguran ni da sve demokrate žele to, niti da Džozefu Bajdenu tako nešto ne ide na ruku da se dodatno produbljuju podele pred ulazak u Belu kuću“, kaže Krstić za Danas.

Dodaje da je bilo čak i naznaka od ljudi koji su bliski Bajdenu da on i ne preferira takav ishod.

„Ovo je ishod koji bi preferirala Nensi Pelosi, predsedavajuća Predstavničkog doma jer bi to bila njena simbolična pobeda nad Trampom. I jedan deo demokrata, prevashodno u Kongresu, naročito levo krilo progresivno koje je malo radikalnije u tom obračunu sa onim što oni vide kao pretnju po poredak koji dolazi od Trampa i trampista“.

Kada je reč o danima po izlasku Trampa iz Bele kuće, Krstić navodi da će predstojeći sudski procesi uticati svakako na njegovu dalju političku karijeru.

„Ali, on je sebi svakako dao autogol dešavanjima u Kapitol hilu u sredu tako da je neizvesno u kom pravcu će se dalje odvijati njegova buduća politička karijera“.

Do januara je delovalo, podseća naš sagovornik, da će Republikanci izaći iz Bajdenove pobede sa većinom u Senatu ali su, navodi, 3. januara izgubili izbore u Džordžiji.

Kao što je, kaže, delovalo da će Republikanska partija biti pod dominacijom Donalda Trampa, koji je, podseća i Krstić, imao drugi najveći broj glasova u istoriji koji je osvojio neki republikanski kandidat.

Sa ovakvim nesmotrenim ponašanjem, zaključuje, Tramp je otvorio front i prema ljudima iz svoje partije i to, kako kaže, čini situaciju bitno različitom.

Tramp je tek juče osudio nasilje od srede uveče rekavši da su izgrednici „oskvrnuli sedište američke demokratije“, da je „zgrožen nasiljem, bezakonjem i haosom“.

„Oni koji su počinili nasilje ne predstavljaju našu zemlju, a oni koji su prekršili zakon platiće“, rekao je Tramp.

Pritom nije priznao svoju ulogu u raspirivanju gneva kod svojih pristalica neutemeljenim optužbama o izbornoj prevari i podsticanjem na marš na Kapitol hil.

„Služiti kao predsednik bila mi je najveća čast u životu“.

A svojim, rekao je, „divnim pristalicama poručujem: znam da ste razočarani, ali želim da znate da naše neverovatno putovanje tek počinje“.

Trampova izjava usledila je nakon što su vodeće demokrate, predsednica Predstavničkog doma Kongresa Nensi Pelosi i vođa demokrata u Senatu Čak Šumer, pozvali potpredsednika Majka Pensa i Trampov kabinet da primene 25. amandman kojim bi se predsednik odmah uklonilo sa dužnosti. Pelosi smatra, kako je kazala, da je Tramp opasan po američku demokratiju.

Ukoliko se pokrene 25. amandman, Pelosi je najavila da će najverovatnije sazvati Predstavnički dom kako bi pokrenuo postupak opoziva predsednika zbog njegove uloge u neredima u sredu, u kojima je stradalo pet osoba, među kojima i kapitolski policajac.

Potraga za osobama koje su „opkolile“ Kapitol hil

Državni advokat Majkl Šervin kaže da je podignuto nekoliko optužbi koje se odnose na neovlašćeni ulazak u Kapitol hil, krađu imovine iz tog kompleksa, te upotrebu oružja. Kako je dodao, jedan od demonstranata imao je poluautomatsku pušku i 11 Molotovljevih koktela. „Sve je to predstavljalo veliku opasnost zbog čega sada svim snagama i što pre pokušavamo rešiti ovaj slučaj“, poručio je Šervin. Svi akteri, naveo je, koji su na bilo koji način učestvovali u ovim neredima mogu biti optuženi, čak se uzima u obzir i tendencija Trampovih komentara na Tviteru i poruke koje je slao svojim pristalicama malo pre navedenih protesta. „Ukoliko svi ti dokazi budu odgovarali elementima zločina, biće optuženi“, naveo je. Istakao je i to da su savezni istražitelji pretražili sve društvene medije i objavljene video snimke kako bi „ušli u trag osobama koje su opkolile Kapitol“. S druge strane, policija Vašingtona već traga za onima čije je fotografije objavila. „Ta grupa je nasilna rulja koja je napala američki Kapitol. Sve fotografije smo podelili i po hotelima i aerodromima, a u tome nam je pomogao i FBI“, kazao je Robert Konte, šef policije Vašingtona. Među fotografijama se nalazi i ona na kojoj je čovek koga su mediji identifikovali kao Džeka Angelija, 32-godišnjeg pripadnika zajednice „Qanon“, poznatog po nadimku Q Shaman.

Ostavke zvaničnika

Vašington – Spisak zvaničnika koji napuštaju administraciju predsednika Donalda Trampa u znak protesta zbog nasilja na Kapitol hilu sve je duži. Posle ministarke saobraćaja Elen Čao ostavku je podnela i ministarka prosvete Betsi Devos. Čao, supruga lidera republikanaca u Senatu Miča Mekonela, rekla je da je upad rulje na Kapitol hil „za nju toliko zabrinjavajući da ne može to da posmatra sa strane“. U pismu Trampu i ministarka Devos rekla je da je napad na Kapitol hilu beskrupulozan, prenosi Rojters. „Nesumnjiv je uticaj vaše retorike na situaciju i to je tačka preokreta za mene“, poručila je u obrazloženju ostavke.

U međuvremenu je još četvoro visokih savetnika Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće podnelo je ostavku. Ostavku su dan nakon nereda, između ostalih, podneli i Stefani Grišam, šefica kabineta prve dame Melanije Tramp i bivša sekretarka Bele kuće za odnose s medijima, sekretarka Bele kuće za socijalna pitanja Riki Niseta, kao i zamenica pres službe Bele kuće Sara Metjus. Načelnik policije na Kapitol Hilu Stiven Sund podneo je u četvrtak ostavku nakon kritika koje su mu upućene zbog nespremnosti da se obračuna sa nasilnim demonstrantima u napadu u sredu na Kongres, prenosi Si-En-En. Bivši šef osoblja Bele kuće Mik Malvejni ranije je saopštio da podnosi ostavku kao specijalni izaslanik za Severnu Irsku. „Ne mogu da ostanem“, izjavio je Malvejni za CNBC. Ostavku na dužnost podneo je i Pol Irving, glavni zvaničnik Predstavničkog doma zadužen za bezbednosna pitanja, protokol i administraciju, koji je na tom položaju bio od januara 2012.

close
Tramp na sudu po izlasku iz Bele kuće 2

Prijavite se za
NJUZLETER

Svake subote u formi mejla biće Vam dostupan pregled nedelje koji za Vas biraju i komentarišu kolumnisti Danasa.

Vaša email adresa biće korišćena isključivo za potrebe slanja njuzletera u skladu sa Politikom privatnosti.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.