Tramp bi uskoro mogao da izgubi svog najboljeg prijatelja u Evropi

Ali pri drugom pokušaju, i nakon što je zvonilo nekoliko puta uspeo je da stupi u kontakt sa Donaldom Trampom nakon što je nekoliko sati ranije predsednik SAD zapretio da će uništiti „čitavu civilizaciju“ u Iranu, piše CNN.

Ta kriza delovala je kao da je svet daleko od sportskog stadiona u Budimpešti gde se nekoliko hiljada Mađara okupilo da proslavi „Dan mađarsko-američkog prijateljstva“.

Iako se događaj predstavljao kao proslava prijateljstva između dve nacije, u suštini je bio proslava prijateljstva između Trampa i Viktora Orbana, mađarskog populističkog premijera – miljenika MAGA pokreta, koji zaostaje u anketama pred parlamentarne izbore ovog vikenda.

„Veliki sam obožavalac Viktora. Uz njega sam u svakom trenutku. Sjedinjene Države su uz njega u svakom trenutku“, rekao je Tramp okupljenima. Vens je dodao da je u Budimpešti da pomogne Orbanu „koliko god je to moguće“.

JD Vance:

We are going to work with whoever wins the elections in Hungary.

But Viktor Orbán is going to win the elections—I feel confident about that. pic.twitter.com/1gZlsbfp07

— Clash Report (@clashreport) April 7, 2026

Tokom posete Budimpešti u februaru, državni sekretar Marko Rubio je naglasio da „uspeh Mađarske znači naš uspeh“.

Na prvi pogled nije jasno zašto bi „uspeh“ Orbanove Mađarske – koja se smatra jednom od najkorumpiranijih, najmanje slobodnih i među siromašnijim zemljama Evropske unije – imao ikakve veze sa „uspehom“ Sjedinjenih Država.

Ali za Ivana Krasteva, bugarskog političkog naučnika koji poznaje Orbana još od 1990-ih, situacija nije toliko čudna.

Tokom svojih 16 godina na vlasti, Orban je Mađarsku pretvorio u „intelektualni, institucionalni i finansijski centar“ evropske desnice, kaže Krastev.

Trampova administracija vidi Orbana i ideološku infrastrukturu koju je izgradio kao ključne za svoje nastojanje da stvori „sličnije“ Evropu – tj. anti-vok, anti-zelenu, anti-imigrantsku.

„Ova američka administracija veruje da postoji trampijanska revolucija, da ta trampijanska revolucija dolazi u Evropu i da je Evropa samo jedan izborni ciklus iza Sjedinjenih Država“, rekao je Krastev, predsednik Centra za liberalne strategije u Sofiji, Bugarska, za CNN.

Nedeljski izbori će testirati to uverenje. Opoziciona partija Tisa, na čelu sa Peterom Mađarom, ima dvocifrenu prednost nad Orbanovom partijom Fides u većini anketa.

Mađar, nekada lojalista Orbanu, a sada njegov protivnik, držao se podalje od premijerove omiljene sfere spoljne politike i fokusirao se na „stolne“ teme poput korupcije, zdravstvene zaštite i budžeta građana.

Za Mađare, izbori mogu ponuditi priliku da vide kako bi budućnost bez Orbana mogla izgledati. Ali efekti bi mogli biti osetni mnogo dalje. „Ako Orban izgubi – čovek koji je simbol snage krajnje desnice – to će imati neverovatan psihološki uticaj“, rekao je Krastev.

Mađarski „model“

Političkim naučnicima teško je da definišu „model“ koji je Orbán izgradio. Neki ga nazivaju „hibridnim režimom“ – nije autokratija, ali nije ni potpuno demokratski.

Neki koriste termin „konkurentna autoritarna vlast“, jer vlada, iako donekle autoritarna, i dalje se suočava sa konkurentnim izborima. Ili, koristeći Orbanovu vlastitu frazu, Mađarska je „neliberalna demokratija“ – sistem u kojem svako ima pravo glasa, ali gde postoji manja tolerancija prema suprotnim mišljenjima.

Peter Kreko, politički naučnik koji vodi think-tank u Budimpešti, više voli termin „informaciona autokratija“. Za razliku od autokratija 20. veka, u Orbanovoj Mađarskoj gotovo da nema pretnje fizičkim nasiljem, kaže on. Umesto toga, šteta se nanosi u svetu reči i ideja.

„Ako kritikujete sistem, ne žele odmah da vas cenzurišu, potisnu ili ućutkaju“, rekao je Kreko za CNN. „Više je reč o klevetničkim kampanjama, kampanjama dezinformacija protiv vas. Uništavanje ugleda“.

Da bi sistem funkcionisao, potreban mu je stalan dotok neprijatelja, rekao je Ištvan Hegeduš, koji je služio zajedno sa OrbAnom u prvom slobodno izabranom parlamentu Mađarske 1990. Iako je Orban od svojih mladalačkih dana kao liberalni antikomunist prošao dug put, „njegov način razmišljanja je uvek bio crno-belo, prijatelji i neprijatelji, mi i oni – kao što je i sada“, rekao je Hegeduš za CNN.

Tokom 16 godina, orbanizam je pronašao dovoljno neprijatelja da se održi. „Sistem je počeo da se ponaša mnogo grublje, brutalnije sa svojim kampanjama protiv NVO-a“, rekao je Hegeduš. Zatim su usledile „kampanje protiv liberalnih filozofa, zatim slobodnih medija, novinara“ i Centralnoevropskog univerziteta (CEU).

Nekada jedan od najbolje finansiranih univerziteta liberalnih umetnosti u postsovjetskom svetu, Orban je pokrenuo sukob s njim jer je čoveka koji ga je finansirao – Džordža Soroša, liberalnog filantropa – proglasio neprijateljem Mađarske. Pod stalnim pritiskom Orbanove vlade, univerzitet je 2018. preselio svoje akademske aktivnosti u Beč, Austrija.

Danas CEU održava nešto poput sablasnog prisustva u Budimpešti. Kampus i dalje stoji, a istraživači – među njima i Kreko – i dalje ga koriste kao kancelarijski prostor. Baš kao što nije bilo potrebe za fizičkim nasiljem nad stanovništvom, nije bilo potrebe ni fizički zatvoriti kampus; stalni pritisak bio je dovoljan da Orban dobije ono što je želeo.

Američki uticaj

Kada je CEU izbačen, drugi fakultet je zauzeo njegovo mesto kao vodeća obrazovna institucija u Budimpešti. Mathias Corvinus Collegium (MCC) – finansiran poslednjih godina velikodušnim državnim grantom koji uključuje 10 odsto udela u najvećoj mađarskoj naftnoj i gasnoj kompaniji – sada funkcioniše kao svojevrsno trening polje za nacionalne konzervativce širom Evrope.

Vens je u sredu ujutro posetio MCC. Ako je publika stadionu bila u poodmaklim godinama – nekoliko MAGA kačketa, znatno nadjačana sedim i ćelavim glavama – publika u MCC-u uglavnom su činili dvadesetogodišnji muškarci, sa počešljanom kosom unazad i uskim odelima.

„MCC nije samo institucija. To je misija“, rekao je Balaž Orban, politički direktor premijera (bez rodbinske veze), predstavljajući potpredsednika. Pre nego što je Vens govorio, publika je pratila panel koji je uključivao Gladena Papina – Amerikanca rođenog u SAD, obrazovanog na Harvardu, savetnika premijera, koji je navodno jednom predvideo da će Tramp raspustiti Kongres, otvarajući put papi da pomazi Melaniju Tramp da vlada SAD kao kraljica.

Vensov govor MCC-u nije bio tako nerealističan. „Odupirite se iskušenju da pomislite da je pobeda trenutna, ili da ćemo povratiti našu civilizaciju kroz instant zadovoljstvo,“ rekao je potencijalnoj sledećoj generaciji „kulturnih ratnika“. „Naša civilizacija nije izgrađena preko noći. Niće biti spašena preko noći.“

MCC je samo deo Orbanove ideološke infrastrukture. Postoje dobro finansirani konzervativni think-tankovi, poput Danube Institute i Hungarian Institute of International Affairs. Postoje i luksuzni časopisi, poput The European Conservative, i online portali poput Remix News, koji detaljno izveštava o navodnim zločinima migranata u Evropi.

Kroz ovu arhitekturu meke moći, kaže Krastev, Orban je sebe učinio „za zapadnu krajnju desnicu onim što je Fidel Kastro bio za levicu 1970-ih“.

Trebao mu je određeni broj godina, ali Amerika je počela da primećuje. Stiv Benon, arhitekta Trampove prve predsedničke kampanje, bio je među prvobitnim poklonicima. Govoreći iz Mađarske 2018, Benon je nazvao Orbana „Tramp pre Trampa“.

U narednih nekoliko godina, Conservative Political Action Conference (CPAC), dugo kamen temeljac američke desnice, uspostavio je redovno prisustvo u Mađarskoj.

Dok je još bio na Fox News-u, Taker Karlson je prenosio svoju popularnu večernju emisiju iz Mađarske i intervjuisao Orbana.

Kevin Roberts, predsednik Heritage Foundation – konzervativnog američkog think-tanka koji je autor Project 2025 – opisao je Mađarsku „ne samo kao model moderne državne uprave, već kao model uopšte.“

Nakon što je Budimpešta postala evropska sedište MAGA pokreta, Orban je počeo da žanje nagrade iz te veze.

Orban je bio u panici prošle jeseni nakon što je Trampova administracija najavila sankcije na kupovinu ruske nafte. Pošto je Mađarska gotovo u potpunosti zavisna od uvoza energije iz Rusije, Orban je upozorio da bi takve mere dovele mađarsku ekonomiju „na kolena“.

Srećom po premijera, Tramp je Mađarskoj odobrio jednogodišnji izuzetak od američkih sankcija, iako je dugo kritikovao zemlje EU zbog nastavka kupovine ruske nafte, za koju je tvrdio da pomaže u jačanju Kremlja i produžava rat u Ukrajini.

U utorak je Vens čak pohvalio OrbAnovu energetsku politiku, tvrdeći da je ostatak Evrope „trebao da prati“ njegove politike.

Orbanizam bez Orbana?

Još nije jasno da li će Vensova poseta pomoći ili odmoći Orbánovoj partiji Fidesz na nedeljnom parlamentarnom glasanju. Lider je osudio navodnu stranu intervenciju u mađarskim izborima, ali je delovao spremno da prihvati podršku svojih saveznika u Vašingtonu. Vens je okupljenima u MTK Sportparku poručio da „idu na glasanje“ i „stanu uz Viktora Orbana, jer on stoji uz vas“.

U kratkom saopštenju o Vensovoj poseti, Peter Mađar, lider opozicione partije Tisa, rekao je da nijedna strana država ne sme da se meša u mađarske izbore.

„Mađarska istorija se ne piše u Vašingtonu, Moskvi ili Briselu – ona se piše na ulicama i trgovima Mađarske“, dodao je Mađar.

Važno je, rekao je Krastev, da nakon toliko godina vladanja kao „nacionalista“, Orban traži međunarodnu podršku da ojača svoju kampanju. „Ironija je u tome da, ako izgubi, izgubiće kao globalista“, rekao je.

Ako Orban izgubi, ideološka arhitektura koju je izgradio neće se srušiti. Desničarski intelektualci će i dalje naći svoj dom u Budimpešti, konzervativne publikacije će nastaviti da izlaze, a MCC neće biti zatvoren. Ipak, možda će s vremenom, poput CEU-a, njegova prisutnost u gradu postati „duhovnija“.

Ali gubitak Orbana bi oslabilo poverenje evropskih nacionalističkih pokreta koje on – a u novije vreme i Trampova administracija – pokušava da internacionalizuje.

U međuvremenu, za Ruse i Amerikance koji podržavaju istog kandidata Orbanov gubitak „ne bi bio samo poraz, već poniženje“, rekao je Krastev.

„Imate ove dve supersile koje glume da mogu da podele Evropu. Odjednom, njihov kandidat gubi nakon što su učinili sve što je moguće da pobedi. Ovo će dati veliku snagu osećaju evropske otpornosti.“