Turski disidenti u Srbiji strepe od Erdoganove posete: Kakav je tretman političkih zatvorenika u toj zemlji? 1EPA-EFE/Sergio Perez / POOL

Zvaničnici u Srbiji pripremaju se za posetu najvišeg nivoa predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdoana. Međutim, oni koji u Srbiji čekaju ekstradiciju Turskoj, strepe šta im ta poseta donosi.

 

Takav slučaj je sa turskim aktivistom i političarem Ečevitom Pirogluom, koji i dalje čeka na odluku da li će biti izručen matičnoj državi od strane Srbije.

Zaključno saslušanje pred ekstradiciju zakazano je za 16. septembar, kada će se odlučiti da li će Piroglu, koji tri meseca štrajkuje glađu, biti izručen Turskoj ili ne.

Ko je Ečevit Piroglu?

Piroglu je nekadašnji predvodnik Socijalističke demokratske partije (Sosyal Demokrasi Partisi, SDP), nekadašnji direktor Asocijacije za ljudska prava (İnsan Hakları Derneği, İHD) i nekadašnji direktor redakcije političkog časopisa Genç Devrimci.

Uzdržavanje od njegovog izručenja od Srbije je tražio i Komitet protiv torture Ujedinjenih nacija.

Kako se navodi u odluci UN u koju je Radio Slobodna Evropa (RSE) imao uvid, od Srbije se traži da ne izruči Turskoj Ečevita Piroglua dok traje razmatranje njegovog slučaja pred tim telom.

U cilju sprečavanja ekstradicije, oformljena je i Inicijativa za slobodu Ečevita Piroglua. U pitanju je međunarodna inicijativa, čiji je ogranak u Srbiji formiran pre nekoliko meseci, kada je objavljena informacija da je Piroglu u pritvoru.

Piroglu trenutno u bolnici

Kako su iz ove Inicijative rekli 6. septembra za RSE, Piroglu se trenutno nalazi u bolnici, a zbog prisustva turskog predsednika aktivisti Inicijative za slobodu plaše se da mu se nešto ne dogodi.

Oni nisu precizirali na kakve opasnosti sumnjaju.

Ečevit Piroglu već 95 dana štrajkuje glađu. U ponedeljak, 5. septembra, on se onesvestio, da bi ga sledećeg dana odveli u bolnicu, naveli su za RSE iz Inicijative.

Kakav je tretman političkih zatvorenika u Turskoj?

U Inicijativi navode da Turska ne poštuje „ni svoje ni međunarodne zakone“, a da su uslovi u zatvorima u Turskoj veoma loši.

„U poslednjih godinu i po dana u Turskoj je umrlo više od sto zatvorenika. Neke od njih su stražari mučili, neki od njih su bili veoma bolesni i, čak ni odlukom Evropskog suda ili drugih međunarodnih grupa, nisu ih pustili na lečenje i umrli su. Takođe, stotine i stotine zatvorenika štrajkuju glađu“, naglašavaju iz Inicijative.

Kako je organizacija Human Rights Watch (HRW), navela još 2020. godine u izveštaju o stanju ljudskih prava u Turskoj, jedan od rasprostranjenih vidova političke torture bazira se na zloupotrebljavanju optužbi za terorizam.

Broj osuđenih, ali i ljudi pod istragom zbog pokušaja državnog udara iz 2016. godine, prelazio je 150.000, kako je naveo HRW pozivajući se na turske zvanične podatke.

„Porast navoda o mučenju, zlostavljanju i okrutnom i nehumanom ili ponižavajućem postupanju u policijskim i vojnim pritvorima i zatvoru unazadio je raniji napredak Turske u ovoj oblasti“, navedeno je.

Šta stoji u planu Erdoanove posete Srbiji?

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdoan dolazi u dvodnevnu posetu Srbiji, gde se očekuje da će sastati i sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Kako je najavljeno, tokom posete turskog predsednika biće održani i sastanci privrednika, kao i potpisivanje sporazuma, za koje se ne precizira o čemu su.

Srbija i Turska imaju dobre bilateralne odnose. U 2021. godini, prema podacima koje je izneo u januaru Erdoan, dve države su, uz rast od 34 odsto, povećale obim trgovine na 2 milijarde dolara.

Koliko izručenja je tražila Turska?

Prema poslednjim dostupnim podacima, Turska je od 15. jula 2016. do 20. januara 2021. godine podnela 16 zahteva za izručenje svojih državljana iz Srbije. U odgovoru Ministarstva pravde za RSE u oktobru 2021. navedeno je da je u istom periodu izručenje odobreno za pet lica i da su svi oni isporučeni Turskoj.

Ministarstvo pravde nije odgovorilo na nov upit RSE o tome koliko zahteva za izručenje turskih državljana je stiglo u proteklih pet godina, kao i koliko zahteva za izručenje je odobreno, a koliko odbijeno. Ministarstvo takođe nije odgovorilo na pitanje da li je u Srbiji odobren azil za nekog od turskih državljana.

Turska je od 15. jula 2016. godine, kada je izvršen neuspeo pokušaj puča, pokrenula akciju hapšenja onih za koje su sumnjali da su bili upleteni u pokušaj puča, a veliki broj tih lica je izbegao u inostranstvo.

Kako je Srbija do sada odgovarala na zahteve Turske?

Advokat Marko Štambuk, saradnik nevladinog Beogradskog centra za ljudska prava, kaže za RSE da turski državljani, koji su tvrdili da im preti progon zbog političkog angažovanja i drugačijeg mišljenja i uverenja, do sada nisu dobijali azil u Srbiji.

„Ono što je meni poznato, konkretno što se tiče državljana Turske, da su bila dva državljanina koji su dobili međunarodnu zaštitu u Srbiji, ali bilo je utvrđeno da njima preti opasnost od progona po nekom drugom osnovu. Dakle, oni nisu bili uopšte politički angažovani u Turskoj, u svojoj zemlji porekla“, objašnjava Štambuk.

Kako dodaje, oni koji traže azil, a koji tvrde da im u Turskoj preti progon po političkoj osnovi, su ili Kurdi ili simpatizeri Fetulaha Gulena koji je optužen za organizaciju neuspelog puča 2016. godine.

„Takvi u Srbiji azil dobijali nisu. Dakle, bili su odbijani od svih postupajućih organa u postupku azila, odnosno nadležnih – Kancelarije za azil, Komisije za azil i Upravnog suda“, dodaje Štambuk.

Turski predsednik Erdoan optužuje Fetulaha Gulena za pokušaj državnog udara. Gulen je te optužbe odbacio.

Ankara je od SAD tražila izručenje Gulena, što se nije dogodilo.

S druge strane, Kurdistanska radnička partija (PKK) i s njom povezane grupe milicije sirijskih Kurda, u Turskoj su zabranjene i označene kao terorističke.

O čemu su razgovarali srpska ministarka pravde i ambasador Turske?

Advokat Marko Štambuk ističe da je saradnja u ovoj oblasti važna i za jednu i za drugu državu.

„Koliko je ta tema važna i za Srbiju i za Tursku dovoljno dobro govori činjenica da se pre nekoliko meseci tadašnja ministarka, odnosno još uvek ministarka pravde, sastala sa ambasadorom Turske i da je jedna, a možda i jedina tema tog sastanka bila ekstradicija, odnosno pružanje pravne pomoći u koju spada i postupak ekstradicije“, naglašava Štambuk.

Naime, ministarka pravde Maja Popović sastala se početkom juna sa ambasadorom Turske Hamijem Aksojem.

Kako stoji u saopštenju Ministarstva pravde, oni su tada istakli „značaj daljeg razvoja bilateralnih odnosa i uspostavljanja efikasnije saradnje u oblastima od zajedničkog interesa, a posebno su razmatrana pitanja saradnje dve države na polju međunarodne pravne pomoći“.

pak, Štambuk dodaje da ne može da tvrdi da pritisak na Srbiju da izruči Kurde i simpatizere Fetulaha Gulena raste, jer nema za to dokaze.

„Ali mogu da pretpostavim da toga na takvim sastancima i prilikom takvih razgovora ima, i da će sigurno to biti jedna od tema prilikom sastanka između našeg predsednika (Aleksandra Vučića) i predsednika Turske, jer Turska uvek koristi priliku da zatraži od drugih država da se bore protiv onih koje trenutne turske vlasti smatraju za neprijatelje“, smatra Štambuk.

Kako Turska opravdava svoje zahteve?

Kako ističe advokat Štambuk, Turska ove zahteve često stavlja pod „borbu protiv terorizma“.

„Praksa pokazuje da Turska vrlo često sve one koje percipira kao neprijatelje režima, etiketira kao teroriste i da to podvodi pod borbu protiv terorizma“, objašnjava on.

Kako dodaje, primer toga jeste uslovljavanje Švedske i Finske kad je u pitanju ulazak u NATO, kada je Turska postavila zahtev da ove države izruče Kurde i Guleniste.

Dve nordijske zemlje podnele su zahtev za članstvo u NATO-u kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu, ali su se suočile s protivljenjem Turske koja ih je optužila za uvođenje embarga na oružje Ankari i podršku grupama koje smatra teroristima.

Nakon što su Finska i Švedska početkom jula potpisale protokol o pristupanju NATO, on mora biti ratifikovan u svih 30 država članica Alijanse.

Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušolu zatražio je od Švedske i Finske da izruče osumnjičene koje Turska traži zbog optužbi povezanih s terorizmom, dok nordijske zemlje tvrde da nisu pristale na bilo kakva posebna izručenja potpisivanjem memoranduma.

Ovo nije prvi put

U Srbiji se i ranije pominjala saradnja sa Turskom po pitanju „borbe protiv terorizma“. Tako je 2017. u Beogradu dogovorena izrada plana saradnje u borbi protiv terorizma i organizovanog kriminala.

Srbija se više puta susrela sa privremenim merama Komiteta protiv torture Ujedinjenih nacija i Evropskog suda za ljudska prava, kojima se tražilo suzdržavanja vraćanja određenih ljudi dok se ne ispita da li im preti opasnost od mučenja u državi koja traži njihovo izručenje.

Ustav i zakoni Srbije, kao i brojni međunarodni ugovori, proklamuju da nijedna osoba ne sme biti proterana ili protiv svoje volje vraćena na teritoriju na kojoj postoji rizik da će biti podvrgnuta mučenju, nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju.

Ranija praksa ekstradicije turskih državljana

Srbija već ima problematičnu istoriju izručenja turskih državljana toj državi, uprkos pozivima iz UN da se uzdrže od ekstradicija. Takav slučaj se desio 2017. sa Kurdom Dževdetom Ajazom, koji je u Turskoj osuđen na 15 godina zatvora zbog rušenja ustavnog poretka.

Srbija je 25. decembra 2017. godine sprovela ekstradiciju uprkos zahtevu Komiteta protiv torture Ujedinjenih nacija da to u slučaju Kurda Dževdeta Ajaza ne čini, s obzirom da je Sud u Strazburu za ljudska prava ustvrdio da je Ajaz prilikom ranijeg pritvora u svojoj domovini, bio izložen torturi.

Tadašnja srpska ministarka pravde Nela Kuborović potpisala je odluku o ekstradiciji uz objašnjenje da je zahtev iz Ujedinjenih nacija stigao kasno.

Iz UN-ovog komiteta demantovali su tvrdnje o kašnjenju.

Komitet protiv mučenja i drugih svirepih, nečovečnih ili ponižavajućih kazni ili postupaka Ujedinjenih nacija 2019. godine doneo je odluku kojom je Srbiju oglasio odgovornom zbog ekstradicije kurdskog političkog aktiviste Dževdeta Ajaza.

Kako se navodi u saopštenju, odlukom UN-ovog komiteta je precizirano da je „izručenjem gospodina Ajaza Srbija povredila čl. 3 i čl. 22 Konvencije protiv mučenja i drugih svirepih, nečovečnih ili ponižavajućih kazni ili postupaka“.

Ajaz u Turskoj odslužuje petnaestogodišnju kaznu zatvora.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.