U Nemačkoj svaki peti građanin pogođen siromaštvom

„Kada ovde uzmem namirnice, onda imam dovoljno novca da kupim par komada odeće za svoju decu“, govori otac troje dece dok zajedno sa ostalima stoji u redu pred zgradom u Bonu u kojoj se nalazi humanitarno udruženje Tafel (Trpeza). Svoje ime, iz stida, ne želi da otkrije.

Svake srede popodne stoji ovde u redu kako bi uzeo besplatne životne namirnice: voće, povrće, hleb… „Poznanici su mi rekli da ovako nešto postoji“, kaže on i priča da ga kod kuće čeka supruga koja ima psihičkih problema. On se sam brine o deci i domaćinstvu.

Jedan penzioner koji takođe stoji u redu kaže da on i njegova supruga doduše primaju državnu pomoć, ali da to nije dovoljno za život. Zato i dolazi ovamo. Za Tafel je čuo preko radija.

Organizacija Tafel u Nemačkoj ujedinjuje dva cilja: pomažu onima kojima je to potrebno i spasavaju namirnice koje bi završile u kanti za otpatke. Iako je Tafel kao institucija u Nemačkoj odavno etablirana, odlazak u jednu od podružnica za mnoge je još uvek povezan sa osećajem stida.

Raspodelu namirnica u Tafel-u u Bonu sprovodi preko stotinu dobrovoljaca. U praznično vreme je još više posla nego inače. „U ovo doba godine pokušavamo da upakujemo nešto posebno“, kaže Horst-Diter Tontarski, šef ove podružnice Tafel-a i pokazuje ne pakete sa mandarinama koje je poklonio jedan građanin Bona. Koji put i supermarketi poklone nešto specijalno, poput kafe, vina ili specijalnih božićnih kolača.

Izabela (22) je studentkinja i jedna od onih koji se u slobodnom vremenu angažuju u Tafel-u. Već dve godine ovde radi nekoliko sati nedeljno.

Preko puta mlade studentkinje sedi 72-godišnji Bernd. Državni službenik u penziji je ovde jer „želi da učini nešto korisno“. S jedne strane pomoći ljudima, a s druge strane, preduzeti nešto da manje namirnica završi u smeću. Jer trećina proizvedenih namirnica (oko 18 miliona tona) još uvek završava u smeću

Kristof Butervege, sociolog i stručnjak za pitanje siromaštva u Nemačkoj kaže: „Živeti u jednoj bogatoj zemlji znači i biti stigmatizovan. Siromaha u siromašnoj četvrti Najrobija niko ne pita zašto je siromašan? Ali primaoce socijalne pomoći u Nemačkoj odmah pitaju: jesi li lenština i parazit?“

Pritom u bogatoj Nemačkoj siromaštvo nije retkost. Prema navodima Saveznog ureda za statistiku, gotovo svaki peti građanin je pogođen siromaštvom ili socijalnom izolacijom. Prema nekim navodima humanitarnih udruženja siromaštvom je u Nemačkoj pogođeno 14 miliona građana. Protiv uzroka siromaštva udruženja poput Tafel-a ne mogu ništa. Ona mogu samo da ublaže patnju.

U trenutku dok odlazimo, i otac troje dece s početka priče je napunio svoju korpu, i kaže kako je zahvalan što postoje ovakva mesta – upravo u vreme Božićnih praznika.