U Uštici održan skup sećanja na Rome koje je pobio ustaški režim u Drugom svetskom ratu 1Foto: Denkmal-Seitenansicht

U Romskom memorijalnom centru Uštica, nedaleko od nekadašnjeg „ciganskog logora“ u Jasenovcu, obeležen je Međunarodni dan sjćanja na romske žrtve genocida u Drugom svetskom ratu – Samudaripen. Nacisti su ubili oko pola miliona Roma, a ustaški režim njih preko 16.000, od toga 5.600 dece.

Protiv zaborava romskih žrtava genocida i za jasnu zabranu ustaškog pozdrava i ikonografije, poruke su sa obeležavanja ovog dana, odnosno Samudaripena (na romskom jeziku – masovno ubijanje).

Romi su bili žrtve genocida ustaškog režima, genocida koji je nakon 1945. godine bio zaboravljen i nepriznat, poručio je sa komemoracije Veljko Kajtazi, saborski poslanik romske, židovske i još deset manjina.

On je podsetio da je tada stradalo više od 90 posto romske populacije, a prema poimeničnom popisu samo u jasenovačkom logoru ubijeno je najmanje 16.173 Roma, od toga 5.608 dece i 4. 887 žena.

„Svima njima u čast i trajno sećanje između romskog groblja i Romskog memorijalnog centra Uštica upravo podižemo spomen-ploče i zid bola na kojem će biti ispisana sva njihova imena. Ne činimo to jer se želimo izdvojiti od ostalih stradalničkih naroda, već zato što nas je netko drugi tu izdvojio i jer naše žrtve donedavno nitko nije spominjao, niti je javnost uopšte znala da postoji romsko groblje Uštica na kojem se nalazi 21 masovna grobnica“, objasnio je Kajtazi.

Pohvala hrvatskoj Vladi

Kajtazi je pohvalio hrvatsku Vladu zbog snažne podrške izgradnji i radu Romskog memorijalnog centra u Uštici, jer – kako je kazao – unazad sedamdesetak godina takvih projekata nije bilo i ponovio zahtev za jasnom zabranom  u Kaznenom zakonu korišćenja ustaškog pozdrava i ikonografije.

„Romski i židovski stradalnički narodi koje zastupam u Saboru, te predstavnici srpskog naroda u Republici Hrvatskoj u 2021. godini očekujemo zabranu i kažnjavanje isticanja znakovlja zločinačkog ustaškog pokreta, kažnjavanje pojedinaca za isticanje bilo kakvih parola i pozdrava koji se s tim povezuje i kojima se negira zločin genocida. Bez jasne državne politike prema ekstremizmu, zidovi i zgrade koje gradimo izgubiće smisao koji im nastojimo dati“, kazao je Kajtazi.

Na komemoraciji su bili potpredsednik hrvatske Vlade Boris Milošević i ministar nauke i obrazovanja Radovan Fuchs, više državnih sekretara u hrvatskoj Vladi, kao i predstavnici ambasada Sedinjenih Država, Indije, Izraela, Nemačke, Srbije, Kosova, Azerbajdžana, Kanade, Crne Gore, Velike Britanije, Rusije, Norveške, Francuske, Japana i Austrije.

Bez teme genocida u javnom prostoru

Drugi avgust se obeležava u Hrvatskoj od 2014. godine kao Međunarodni dan sećanja na romske žrtve genocida u Drugom svetskom ratu – Samudaripen, a taj je datum prihvatio i Savet Europe, na spomen likvidacije više od 4.300 Roma u nacističkom koncentracijskom logoru Auđvic u noći 2. na 3. avgust 1944. godine.

„Tema genocida nad Romima od ustaškog režima prisutna je u hrvatskom javnom prostoru samo prigodno, kada se obeležavaju datumi značajni za Rome poput Svetskog dana Roma 8. aprila ili današnji Međunarodni dan sećanja na romske žrtve genocida u Drugom svetskom ratu – Samudaripen““, kaže za RSE najbolji poznavalac moderne romske istorije u Hrvatskoj, viši naučni saradnik na zagrebačkom Institutu Ivo Pilar Danijel Vojak.

Kkao objašnjava, „jedino tih dana se u opštoj javnosti priča o stradanju Roma, sa naglaskom na ovu komemoraciju koja se unazad nekoliko godina prenosi na Četvrtom programu Hrvatske radio-televizije, da bi nakon toga zanimanje javnosti i medija zamrlo, da bi se nešto malo opet pojavilo oko Dana sećanja na holokaust 27. januara, kada obeležavamo oslobođenje logora Aušvic“.

Kako promeniti stanje?

Vojak predlaže da resorna ministarstva snažnije podstiču naučnijke da u većoj mjeri istražuju nedovoljno istraženu temu stradanja Roma i gde kao pozitivan primer ističe aktualne napore Ministarstva nauke i obrazovanja i njihove Uprave za nacionalne manjine.

Osim toga, Vojak sugeriše da se Romski memorijalni centar Uštica i Javna ustanova Spomen-područje Jasenovac dodatno angažuju na organizaciji znanstvenih skupova i javnih tribina na tu temu i da se radi na organizovanju poseta škola tim lokacijama, kako bi tema genocida nad Romima u većem opsegu ušla u hrvatski obrazovni sustav.

„U svim delovima društva aktivno treba podržavati kulturu sećanja putem komemoracija i poseta, podsticati nučno istraživanje te tematike i rezultate tih istraživanja u puno većem obimu uneti u obrazovni sistem, kako bi se i nastavnici i učenici kvalitetnije obrazovali o toj temi“, zaključuje Danijel Vojak.

Javna upotreba ustaškog pozdrava i sada je zabranjena, ali se tretira kao prekršaj, a ne kao kazneno delo.

Osim toga, drugostemepa presuda Visokog kaznenog suda 2020. godine oslobodila je kontroverznog pevača Marka Perkovića Tompsona prekršajne odgovornosti za izvikivanje ustaškog pozdrava na početku pesme „Čavoglave“, čime se pokazalo da nedovoljna jasnoća postojećeg zakonskog rešenja omogućuje različite pravosudne prakse.

Povrh toga, stav Vladine ad-hoc Komisije za suočavanje za prošlošću da korišćenje ustaškog pozdrava jest zabranjeno, ali da je izuzetno dopušteno na komemoracijama poginulim pripadnicima stranačke vojske HOS Hrvatske stranke prava u ratu u Hrvatskoj početkom devedesetih, dodatno je zakomplikovalo situaciju.

Manjinski saborski poslanici i klubovi opozicionih stranaka pripremaju izmjene Kaznenog zakona kojima bi se korišćenje ustaškog pozdrava i simbila kažnjavalo krivično, a ne prekršajno, te jasno i nedvosmisleno zabranilo.

Broj stradalnika u Jasenovcu

Jasenovački logor postojao je 1.337 dana, od ljeta 1941. do proljeća 1945. godine.

Kako se navodi na stranici Javne ustanove Spomen-područje Jasenovac, „od ustaša nazivan sabirnim i radnim logorom, koncentracioni logor Jasenovac s logorima u Bročicama, Krapju, Jasenovcu i Staroj Gradiški, brojnim logorskim ekonomijama u prisilno raseljenim selima, te mnogobrojnim stratištima s obe strane reka Save i Une, od avgusta 1941. do 22. aprila 1945. bio je logor smrti u kojem su ubijani muškarci, žene i deca zbog svoje vjerske, nacionalne ili ideološke pripadnosti. Jasenovački stradalnici nisu samo brojevi. Oni su deca, muškarci i žene sa svojim imenima i osobnim životnim pričama“.

Radi utvrđivanja što celovitije istine, stručnjaci Javne ustanove izradili su poimenični popis žrtava jasenovačkog logora, koji je i dalje otvoren za dopune i ispravke. Prema tom popisu, u Jasenovcu je stradalo ubijeno 83.145 ljudi – 39.570 muškaraca, 23.474 žena i 20.101 dece do 14 godina starosti.

Prema etničkoj pripadnosti, najviše je stradalo Srba – 47.627 (21.738 muškaraca, 13.206 žena i 12.683 djece), Roma – 16.173 (5.688 muškaraca, 4.877 žena i 5.608 dece), Jevreja – 13.116 (7.762 muškaraca, 3.753 žena i 1.601 djece) i Hrvata – 4.255 (2.866 muškaraca, 1.249 žena i 140 dece).

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

2 reagovanja na “U Uštici održan skup sećanja na Rome koje je pobio ustaški režim u Drugom svetskom ratu”

  1. Postoji spomen ploča na groblju u Ušticama koja je preko reke u odnosu na Kameni cvet.
    Savet Evrope „nije prihvatio“ da 2. avgust bude Dan sećanja, već je ustanovio da taj dan bude Evropski dan sećanja na Porrajmos – Holokaust nad Sintima i Romima.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.