Foto: EPA-EFE/OLEG PETRASYUKDan 24. februar 2022, kada je Rusija uputila stotine hiljada vojnika u Ukrajinu, označio je početak velikog geopolitičkog zemljotresa.
Evropa već dve godine živi u mračnoj realnosti najvećeg agresorskog rata na našem kontinentu od Drugog svetskog rata kao i sveopštih, zastrašujućih zlodela.
Potez Rusije je klasični primer imperijalističke i kolonijalističke agresije karakteristične za 19. vek.
Ukrajina prolazi kroz surovo stradanje koje su u prošlosti iskusili mnogi narodi.
Što se Rusije tiče, suština ovog rata nikada nije bila neutralnost Ukrajine, proširenje NATO-a, zaštita onih koji govore ruski ili bilo koji drugi izmišljeni izgovor.
Predsednik Rusije Vladimir Putin je u više navrata izjavio da ukrajinska država ne postoji i da je ukrajinski identitet veštački.
Cilj ovog rata je isključivo uništavanje nezavisne države, osvajanje teritorije i ponovno uspostavljanje dominacije nad narodom koji je želeo da bude krojač svoje sudbine.
Imperijalistička ambicija Rusije je, bez sumnje, poznata mnogim narodima širom sveta koji su trpeli kolonijalnu vlast i ugnjetavanje.
Posledice ruske agresije na Ukrajinu se osećaju daleko izvan granica Evrope.
Ovaj rat je uticao na sigurnost hrane i cene energenata, a prate ga i opsežne kampanje širenja dezinformacija i političke destabilizacije.
Ovi potresi su uistinu globalni. Priroda sveta koji Putin nameće je u sve većoj meri transakciona.
On je rasporedio grupu Vagner u Africi, destabilizovao druge zemlje kroz državne udare i pribegao ekonomskoj prinudi kroz pretnje glađu, nudeći žitarice čija je nestašica posledica sistemskog spaljivanja njiva u Ukrajini, targetiranja skladišne infrastrukture i blokade važnih pomorskih izvoznih ruta.
Sve zemlje imaju razlog za zabrinutost zbog rata u Ukrajini i njegovih posledica.
Nadmoć Rusije u ovom ratu bi poslala poruku da moć pobeđuje i sve agresivne sile na svetu bi bile u iskušenju da slede primer Rusije.
Ako agresija dovodi do cilja, zašto svaka zemlja koja pretenduje na teritoriju svojih suseda ne bi postupila na isti način?
Pobeda Ukrajine u ovom ratu je zato u interesu mnogih država u Aziji, Africi i Latinskoj Americi.
Na kraju krajeva, ovo nije rat Zapada protiv svih ostalih.
Podrška Ukrajini nije „prozapadna“.
Suština je u odbacivanju rata i terora i zauzimanju za načela međunarodnih odnosa zasnovanih na međusobnom poštovanju i za pravo Ukrajinaca na bezbednost i slobodu.
Ukrajina i Evropska unija zastupaju stav o međunarodnim odnosima u 21. veku koji je u direktnoj suprotnosti sa stavom Putinove Rusije.
Naša vizija se zasniva na međunarodnom pravu, poštovanju i uzajamnoj koristi, a ne na prinudi, podmićivanju i strahu.
Mi imamo najveću korist od brzog okončanja ovog rata i ponovnog uspostavljanja mira na našem kontinentu.
Ukrajina je u tu svrhu predložila formulu mira u deset tačaka, koju je EU svesrdno podržala i koja osim okončanja neprijateljstava obuhvata i predloge za jačanje prehrambene sigurnosti, nuklearne bezbednosti, zaštite životne sredine, međunarodne pravde, ljudskih prava i poštovanje Povelje UN.
Ova formula je jedini ozbiljan mirovni predlog na stolu i mi pozivamo sve države koje su posvećene miru da nam se pridruže kako bismo ga sproveli u delo.
Ukrajina trenutno radi na organizovanju Globalnog mirovnog samita u Švajcarskoj uz aktivnu podršku EU gde će lideri iz celog sveta raditi na postizanju dogovora o zajedničkoj viziji za pravedni mir u Ukrajini zasnovan na Povelji UN.
Taj dogovor će biti predstavljen Rusiji kao konsolidovani stav globalne većine te joj neće biti ostavljen drugi izbor osim da mu se priključi u dobroj veri.
U trenutku kada rat ulazi u treću godinu, mi šaljemo poruku otpora agresiji i teroru.
Ne smemo i nećemo dozvoliti da agresija bude nagrađena u 21. veku, zato ćemo mobilisati naše snage da joj se suprotstavimo.
Jedini način da se postigne mir je da se Ukrajini pruži još veća podrška. EU je u proteklim mesecima upravo to i uradila, a u 2024. namerava da tu podršku dodatno pojača.
Naš zajednički cilj je da Ukrajina preokrene tok rata kako bi se što pre postigao pravedni mir.
Za postizanje ovog cilja, ključna je podrška čitavog sveta.
Poštovanje međunarodnog prava i preimućstvo saradnje je u interesu svih.
Nema povratka mračnoj prošlosti vojne agresije, imperijalizma i kolonijalizma, ni u Evropi ni bilo gde drugde.
Dmitro Kuleba je ministar spoljnih poslova Ukrajine.
Žosep Borelj je visoki predstavnik Evropske unije za spoljne polove i politiku bezbednosti i potpredsednik Evropske komisije.
Copyright: Project Syndicate, 2024.
www.project-syndicate.org
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
