Foto: Beta/ AP Photo/Andres Kudacki)Meteorološka organizacija Ujedinjenih nacija upozorila je danas da bi broj ljudi kojima je potrebna međunarodna humanitarna pomoć usled toplotnih talasa, globalnog zagrevanja, šumskih požara, oluja, suša i sve većeg broja uragana, mogao da se poveća za 50 odsto do 2030. godine, u poređenju sa 108 miliona kojima je bila potrebna u 2018. godini.
Svetska meteorološka organizacija navodi u novom izveštaju da svake godine raste broj katastrofa prouzrokovanih vremenskim uslovima.
Više od 11.000 katastrofa, koje su izazvane vremenskim uslovima, klimom i pojavama poput cunamija koji su povezani sa poplavama tokom poslednjih 50 godina, usmrtili su dva miliona ljudi i proizveli ekonomsku štetu u vrednosti od 3,6 biliona dolara.
Izveštaj o stanju klimatskih promena za 2020. godinu, koji je sastavilo 16 međunarodnih organizacija i finansijskih institucija, poziva vlade da ulože više novca u sisteme ranog upozoravanja koji mogu poboljšati spremnost zemalja da se pripreme, odgovore i ublaže uticaj takvih prirodnih katastrofa.
„Iako je kovid-19 izazvao veliku međunarodnu zdravstvenu i ekonomsku krizu za koje će trebati godine za oporavak, od ključne je važnosti zapamtiti da će klimatske promene i dalje predstavljati stalnu i sve veću pretnju ljudskim životima, ekosistemima, ekonomijama i društvima u vekovima koji dolaze“, rekao je generalni sekretar Svetske meteorološke organizacije Piter Tales.
„Oporavak od pandemije kovid-19 prilika je da se krene napred održivijim putem ka fleksibilnosti i prilagođavanju u svetlu antropogenih klimatskih promena“, rekao je on.
Tales je, odgovarajući na pitanje kineske CCTV mreže na konferenciji za novinare pozdravio najavu kineskog predsednika Si Đinpinga da njegova zemlja planira da do 2060. godine postane ugljenično neutralna. Tales je pohvalio ulaganja u programe obnovljivih izvora energije poput sunca i vetra u Kini.
On je pohvalio napore američkog privatnog sektora u borbi protiv klimatskih promena, i izrazio nadu da će se tim naporima pridružiti vlada SAD-a, koja je pod Trampovom administracijom odbila Pariski klimatski sporazum iz 2015. godine.
Evropska unija želi da postane ugljenično neutralna do 2050. godine, mada se sve države članice ne slažu oko načina postizanja tog cilja.
„Nadam se da će se i SAD pridružiti tom klubu u bliskoj budućnosti“, rekao je.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
