Politiko: Ursula fon der Lajen prešla granice svojih ovlašćenja

U razgovorima za Politico, devet diplomata, zvaničnika EU i poslanika iz malih i velikih evropskih zemalja kritikovali su ono što su opisali kao diplomatsko prekoračenje predsednice Evropske komisije.

Kako sukob na Bliskom istoku ulazi u drugu nedelju, EU se muči da govori jedinstvenim glasom.

Nekoliko vlada je nezadovoljno jer Fon der Lajen deluje kao da igra ulogu šefice spoljne politike EU, Kaje Kalas, koja bi inače trebalo da predstavlja svih 27 prestonica.

U prvim danima krize, Fon der Lajen je signalizirala podršku promeni režima u Teheranu i obavila najmanje dvanaest telefonskih razgovora sa liderima EU i zemalja Zaliva.

Njeni kritičari kažu da je ona više puta zauzimala javne stavove koji daleko prelaze konsenzus među članicama bloka.

„Osećala sam se kao da haluciniram gledajući Ursulu fon der Lajen kako zove lidere zemalja Zaliva“, rekla je Natali Lozo, francuska poslanica centrističkog opredeljenja u Odboru Evropskog parlamenta za spoljna pitanja.

„Ona nema diplomatsku službu, govori bez mandata ili obaveštajnih izveštaja. Njene reči nemaju vrednost van njene lične izjave“.

Diplomate koje su govorile za Poitico istakle su da je koordinacija spoljne politike bloka zadatak Kalas, čija je uloga da održava kontakte sa prestonicama i formuliše zajednički stav – čak i ako je to često spor i zahtevan proces.

Fon der Lajen rizikuje da stvori konfuziju u odnosima sa ostatkom sveta, rekli su.

„Problem je što predsednica izlazi sa idejama i na neki način obavezuje Evropsku uniju bez prethodnog konsultovanja zemalja“, rekao je jedan visoki diplomata EU uključen u diskusije o spoljnoj politici, koji je, poput drugih sagovornika u ovom članku, tražio anonimnost zbog osetljivosti tema.

„Ona govori stvari koje nisu u njenoj nadležnosti“.

Ovi nesporazumi će biti u pozadini dok Fon der Lajen i Kalas danas predsedavaju konferencijom ambasadora EU u Briselu, gde će obe održati uvodne govore.

Komisija je odbacila optužbe, navodeći da Fon der Lajen obavlja svoj posao onako kako treba. Ona pokazuje „političko liderstvo u spoljnim politikama Komisije“ u skladu sa ugovorima EU, rekao je portparol Komisije.

„Kontakti sa drugim svetskim liderima deo je odgovornosti predsednice Fon der Lajen, bilo bilateralno, multilateralno ili u inicijativama koje predvodi EU, poput događaja Global Gateway, osmišljenog da podstakne investicije širom sveta“, dodao je portparol.

Zvaničan stav EU o ratu u Iranu nije iznela fon der Lajen, već ga je definisala Kaja Kalas u saopštenju usklađenom sa svih 27 zemalja EU pre nedelju dana, navodi portparol. „Saopštenje odražava stav EU po tom pitanju“, rekao je portparol.

Predsednica Evrope?

Evolucija Fon der Lajen u najmoćniju figuru EU, sa statusom uporedivim sa predsednicima i premijerima, traje skoro sedam godina.

Bivša nemačka ministarka odbrane vodila je EU kroz jednu krizu za drugom, od pandemije kovida, preko ruske invazije na Ukrajinu, do trgovinskih sporova sa predsednikom SAD Donaldom Trampom.

U mnogim od tih situacija, lideri EU su izražavali zahvalnost što je ona preuzela inicijativu.

„Retko se čuje neka kritika fon der Lajen kada je u pitanju Ukrajina. To je zato što je većina zemalja EU usklađena u podršci Ukrajini i to se gotovo vidi kao unutrašnja stvar“, rekao je diplomata iz srednje velike zemlje EU.

Diplomate su izrazile podršku radu šefice izvršne vlasti EU kao kriznog menadžera, hvaleći je za koordinaciju pomoći Ukrajini protiv Rusije i upravljanje napetim trgovinskim odnosima sa SAD.

Teškoće su se pojavile u složenoj politici Bliskog istoka ili kada se stav Komisije o proširenju EU doživljava kao pritisak na vlade da se saglase pre nego što su spremne.

Diplomate koje su razgovarale sa Politico istakle su da niz tvitova i razgovora Fon der Lajen sa liderima Zaliva formalno ne predstavlja stavove spoljne politike EU.

Kritičari su takođe izrazili skepticizam prema tome šta Fon der Lajen, koja nema vojne resurse i nema mandat da oblikuje stavove EU u celoj spoljnoj politici, može da ponudi zemljama Zaliva koje su pod napadom raketa i dronova iz Irana.

„Šta tačno obećava kada kaže da ćemo ih podržati? Ko je ‘mi’? Za sada, podrška se sastoji od francuskog nosača aviona, Rafale borbenih aviona u Abu Dabiju i odbrambenih sporazuma sa nekim zemljama“, navela je Lozo, članica centrističke partije predsednika Francuske Emanuela Makrona.

Ono što vidimo, dodala je, jeste igranje uloge bez stvarne podrške.

Fon der Lajen je članica desno-centrističke Evropske narodne partije, zajedno sa nemačkim kancelarom Fridrihom Mercom.

Saopštenje u kojem je Fon der Lajen delovala kao da prihvata promenu vođstva u Iranu posebno je iritiralo zemlje EU koje su bliže veoma kritičkom stavu španskog premijera Pedra Sančeza prema američko-izraelskim vazdušnim napadima.

Zemlje EU su podeljene po pitanju načina reagovanja na sukob. Iako je postignut konsenzus o saopštenju o ratu 1. marta, deset zemalja je tokom vanrednog sastanka ministara spoljnih poslova EU zagovaralo isticanje međunarodnog prava, rekli su dva diplomata.

Neke zemlje smatraju da izjave fon der Lajen ne odražavaju tu delikatnu ravnotežu. „Mi Evropa treba da budemo svetionik međunarodnog prava. Ali sada nas je ona dovela u ćorsokak oko promene režima. Čiji je ovo stav? Nije naš“, rekao je četvrti diplomata.

„Zemlje Zaliva su bile zahvalne za proaktivni pristup fon der Lajen u poslednjim danima“, naveo je portparol Komisije.

„Ovo nije ono što želimo“

U Parizu, odluka fon der Lajen da pošalje svoju komesarku za Mediteran, Dubravku Šuicu, na inauguracionu sednicu Saveta za mir tela koje vodi Tramp, sa ciljem promocije globalne stabilnosti – najviše je iritirala, što je dovelo do javne kritike od strane francuskog ministra spoljnih poslova Žan-Noela Bara.

Uzburkanost je bila „predvidiva“, rekao je peti diplomata.

„Kao što smo znali, Tramp nije pravio razliku između posmatrača i punopravnih članova Saveta za mir. On je prikazao zastavu EU zajedno sa ostalima, sugerišući da Evropa podržava ovu inicijativu. Ovo nije ono što želimo“, rekao je diplomata.

Kao da bi naglasio podele u Briselu, Kaja Kalas je radila na koordinaciji zajedničkog stava o Savetu za mir tako što je slala poruke ministrima spoljnih poslova EU i pozivala ih da ne učestvuju, rekao je diplomata.

„Ovo je ono što očekujemo u spoljnoj politici“, dodao je diplomata.

Braneći učešće Šuice, Komisija se distancirala od potpune podrške telu koje vodi Tramp.

„Učešće komesarke Šuice ne može se tumačiti kao implicitna podrška Savetu za mir od strane Komisije, a kamoli od strane EU, niti kao odobrenje rezultata sastanka ili bilo kojih rezolucija koje bi članovi tela mogli usvojiti“, rekao je portparol Komisije.

Jedan diplomata iz  jedne velike zemlje EU podržao je ovaj stav: „Što se tiče Saveta za mir, realno, velika većina država članica bila je zadovoljna kako je ovo proteklo“, rekao je diplomata.

Način na koji Komisija pokušava da proširi EU na nove članove iritirao je neke prestonice.

Marta Kos, komesarka zadužena za ovu temu, iznela je niz kreativnih rešenja, uključujući pokušaj da Ukrajina uđe u blok već 2027. godine.

Ideje – deljene tokom neformalnih brifinga, a ne u pisanim predlozima –  izazvale su nezadovoljstvo vlada, koje su prošle nedelje to otvoreno izrazile tokom večere sa moćnim šefom kabineta fon der Lajen, Bjornom Sajbertom.

„Ova večera je bila neophodna“, rekao je diplomata iz velike zemlje EU. Svi želimo da Ukrajina bude čvrsto ukotvljena u EU, dodao je, ali proširenje mora biti prihvatljivo za države članice. „Postoji proces – mi ih podsećamo na to“, naglasio je on.

Tokom večere, diplomate su Komisiji rekli da žele da zadrže pristup zasnovan na zaslugama za proširenje EU i da se ne slažu sa idejom Komisije da zemlje poput Ukrajine mogu pristupiti dok još rade na ispunjavanju kriterijuma za članstvo, prema zvaničnicima prisutnim na sastanku.

Zvaničnik EU upoznat sa razmišljanjem fon der Lajen odbacio je ideju da je Komisija prekoračila u proširenju, ističući da izvršna vlast EU nije iznela nikakve formalne predloge za promenu pristupa EU.

Ipak, posao institucije bio je da razmotri kako se procedure mogu ažurirati u svetlu geopolitičkih promena.“Svet se dramatično promenio otkako su ta pravila stvorena“, rekao je zvaničnik.

Svesno odlučivanje

Diplomate koje su govorile za Politico izrazile su podršku radu šefice izvršne vlasti EU kao kriznog menadžera, hvaleći je za koordinaciju podrške Ukrajini protiv Rusije i upravljanje napetim trgovinskim odnosima sa SAD.

Međutim, nezadovoljstvo aktivnostima Fon der Lajen u spoljnoj politici dovelo je do teško prikrivenih tenzija sa Kajom Kalas, što je, kako su rekli nekoliko diplomata i zvaničnika, stvorilo potrebu za razjašnjenjem ko šta radi u EU.

„Moramo odlučiti da li želimo institucionalnu promenu – da li želimo da damo više funkcija u spoljnoj politici Komisiji“, rekao je Načo Sančez Amor, španski poslanik u Evropskom parlamentu iz grupe Socijalista i demokrata. Ako je tako, dodao je, moramo o tome razmisliti, proučiti i doneti odluku svesno.

Kriza u Iranu, napori da se Ukrajina ubrza u članstvo i širi izazovi koje donosi drugi mandat Donalda Trampa u Beloj kući dodatno povećavaju osećaj nelagodnosti u nekim prestonicama.

„Postoji razgovor koji treba voditi o nadležnostima EU u spoljnoj politici. Između Kalas, Komisije i predsedavanja Saveta, postoji rizik od kakofonije. Biće vreme da se o tome razgovara detaljno“, rekao je diplomata iz velike zemlje.