foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)U Hrvatskoj je ratarima voda došla do grla i nije jasno šta će se dogoditi ako vlada ne ispuni neke njihove zahteve, a u kakvoj su situaciji najbolje pokazuje činjenica da 100 kilograma pšenice košta kao pet kugli sladoleda, piše danas zagrebački Večernji list.
Ne samo da ovoga leta neće ništa zaraditi, prinosi su više nego upola manji nego lani, kvalitet pšenice lošiji, a za sto kilograma otkupljivači im nude koliko u ovom trenutku na jadranskoj obali košta pet kugli sladoleda ili banana-split.
Jedna obična kifla u pekari košta koliko i četiri kilograma pšenice, a na moru čak i kao osam kilograma, upozoravaju poljoprivrednici.
„Nijedan poljoprivrednik nije glupav ni tulav da ne može računati do deset, a onaj ko zna, najesen neće sejati jer poljoprivreda nije politika, nego proizvodnja hrane. Žetva znači hleb za sav narod, a iako sadašnja svetska zbivanja, rat, idu na ruku ukrajinskoj pšenici, nje iduće godine možda neće biti. Možda ni ruske. A što ćemo tada?“, pita član predsedništva Hrvatske poljoprivredne komore (HPK) Antun Vrakić.
Prema njegovim rečima, da su vlasti prošle jeseni slušale ratare, omogućile im da dođu do jeftinijeg đubriva ili semena, danas bi se pomirili s podbačajem žetve i vremenske bi neprilike smatrali višom silom. Ali država ih je izneverila i jesenas, a i sada. Pred bankrotom su, kaže Vrakić.
Prvo je dubrivu cena dva puta išla gore, dok ih je kilogram semenske pšenice, umjesto nekadašnja dva, koštao koliko šest-sedam kilograma merkantilne. Razgovarali su s vladom, ali nije se ništa preduzelo, a otkupljivači im sada nude svega 160 evra za tonu, a na mađarskoj se berzi plaća i 230 do 240 evra.
Kao jedna od mera kojima bi Vlada gasila požar spominju se 3,3 milijuna evra, koliko se očekuje od Evropske komisije zbog ukrajinske krize, a država bi ih „podebljala“ do maksimalno dopuštenih 10 miliona evra bespovratne pomoći.
Izvor Večernjeg lista iz Ministarstva poljoprivrede kaže da se razmatra i nekoliko drugih mera, kao što su osiguranje obrtnih sredstava putem kontinuiteta finansijskih instrumenata ili sufinansiranjem kamatnih stopa, eventualna suspenzija obaveza zbog uticaja agresije na Ukrajinu i tržišnih poremećaja, elementarnih nepogoda i slično.
Razmatra se i ranija isplata avansa te prebacivanje 15 odsto sredstava iz programa ruralnog razvoja u prvi stup zajedničke poljoprivredne politike EU (CAP), koji podrazumeva direktne isplate poljoprivrednicima.
Kupci u Hrvatskoj otkupljuju pšenicu za oko 160 evra po toni, a u Mađarskoj je na berzi od 230 do 240 evra.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
