Vladimir Putin i Dan pobede: Smanjena parada, oslabljeni predsednik?

Tokom obeležavanja osamdeset godina od poraza nacističke Nemačke prošlog 9. maja Putin je posmatrao sa tribine ispred Lenjinovog mauzoleja dok su vojnici marširali, a vojna vozila s topovskim kupolama, rakete montirane na kamionima i drugo teško naoružanje prolazili Crvenim trgom.

Čak i uz činjenicu da je Putin u desetominutnom obraćanju prošle godine jedva spomenuo rusku invaziju na Ukrajinu, fokusirajući se na davni rat u kojem je Moskva bila pobednik, a ne na tekući u kojem trpi velike gubitke uz minimalno napredovanje, čini se da će ova godina sigurno biti drugačija, piše RSE.

Najupečatljivije je to što je Ministarstvo odbrane prošle sedmice najavilo da tradicionalna „kolona vojne opreme“neće biti deo ovogodišnje parade. To sugeriše da prvi put od 2009. godine neće biti prikazana vojna vozila niti teško naoružanje.

Ono što će biti prikazano, ove godine još dramatičnije nego prošle, jeste nesposobnost Rusije da pobedi u ratu za koji je Putin, kada je naredio potpunu invaziju na Ukrajinu u februaru 2022, verovao da će susednu zemlju baciti na kolena za nekoliko sedmica.

Umesto toga, od januara, ruski rat protiv Ukrajine već traje duže od 1.418 dana koliko je sovjetska armija ratovala protiv nemačke pre njene kapitulacije 1945, što je nezgodan jubilej za Putina dok predvodi ceremonije obeležavanja poraza nacista.

Najočitiji dokaz ruskih poteškoća u ovom trenutku je i fenomen za koji je Putinov portparol Dmitrij Peskov jasno rekao da stoji iza odluke o smanjenju parade – ukrajinska „teroristička aktivnost“, pod čime je očigledno mislio na porast napada dronovima i projektilima kojima je Kijev ciljao rusku naftnu infrastrukturu i vojne objekte.

U prošlosti, Putin je javno umanjivao sugestije da Ukrajina predstavlja pretnju, više puta tvrdeći da je ono što Kremlj naziva „specijalnom vojnom operacijom“ na pravom putu i da će Rusija ostvariti svoje ratne ciljeve.

Uoči Dana pobede, Kremlj je pojačao pritisak. Jednostrano proglasivši primirje za 8–9. maj i ignorišući poziv Ukrajine na primirje koje bi počelo 6. maja, Rusija je odlučila da izjave Volodimira Zelenskog tumači kao pretnje napadom na Moskvu tokom ceremonija iako je ukrajinski predsednik zapravo rekao da se Rusija takvog napada plaši.

Rusija je 6. maja pozvala strane vlade da evakuišu diplomate i građane iz Kijeva, upozorivši da će njihova vojska snažno napasti grad ako Ukrajina bude ciljala Moskvu na „sveti praznik“.

Očekuje se mali broj stranih lidera

U takvom kontekstu, prisustvo stranih lidera na paradi verovatno će biti znatno slabije nego ranije.

Jedini nacionalni lideri na listi zvanica Kremlja koji dolaze u Moskvu su Aleksandar Lukašenko iz Belorusije, slovački premijer Robert Fico, malezijski kralj sultan Ibrahim i predsednik Laosa Thongloun Sisoulith. Nije precizirano da li će prisustvovati samoj paradi.

Izostanak svih pet predsednika centralnoazijskih država sa liste je veoma neuobičajen, a Lukašenko je jedini lider bivše sovjetske republike, osim Rusije, čije je prisustvo potvrđeno, što naizgled naglašava poteškoće Rusije da zadrži uticaj u regionu poslednjih godina.

Jermenski premijer Nikol Pašinjan, koji je ove sedmice na samitu u Jerevanu ugostio lidere EU i Zelenskog, rekao je da je Putinu pre mesec dana poručio da će biti zauzet kampanjom za izbore 7. juna i da neće prisustvovati.

Fico, koji se smatra najproruski nastrojenim liderom u EU nakon što je Viktor Orban izgubio izbore u Mađarskoj u aprilu, rekao je da ne planira prisustvovati paradi.

Bezbednost je tradicionalno pojačana na Dan pobede, ali ove godine postoji novi element: vlada je najavila da će 9. maja pristup mobilnom internetu biti ograničen.

U poslednjim mesecima nepopularna gašenja mobilnog interneta, za koja država takođe tvrdi da su potrebna radi ublažavanja bezbednosnih pretnji koje dolaze iz Ukrajine, deo su niza događaja koji su uznemirili Ruse i predstavljaju sve veće izazove za Putina kako rat traje, a ruska ekonomija posustaje.

Od Nove godine, sve je više dokaza da rat i njegove posledice po život u Rusiji potkopavaju Putinov status među elitom i običnim građanima, uz sve glasnije nezadovoljstvo i prema nekim anketama, pad njegove popularnosti na najniži nivo od početka potpune invazije.

Dokazi su raznoliki, od viralnog video-obraćanja influensera koji živi izvan Rusije i izbegava direktnu kritiku Putina, do nagle transformacije advokata koji je ranije pomagao državi u progonu sada pokojnog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog, u protivnika Kremlja koji obećava da će nastaviti s kritikama uprkos tome što je nakon prvog napada na Putina završio u psihijatrijskoj bolnici.

Takođe postoje sve jasniji znakovi sukoba među i unutar suparničkih frakcija u vlasti, uključujući Putinovu administraciju, vojsku i bezbednosne službe.

„Po prvi put u godinama rata, moglo bi doći do pomaka…. Do nedavno su mnogi pretpostavljali da Putin ima plan, čak i ako je to jednostavno bilo održavanje rata. Sada rastu sumnje da li takav plan uopšte postoji“, napisala je na platformi X Tatjana Stanovaja, osnivačica analitičke firme R.Politik.

„Rastu osećaji u Rusiji da trenutni sistem upravljanja postaje previše štetan i sve više samodestruktivan. Tolerancija prema statusu kvo slabi“, napisala je, „dok se čini da Putin ili nije sposoban, ili nije spreman da preispita svoju politiku.“

Plan za puč?

Pet dana pre ruske parade, nekoliko medija pozvalo se na procureli dokument neidentifikovane evropske obaveštajne službe u kojem se navodi da je Putin pojačao ličnu bezbednost jer strahuje od puča ili pokušaja atentata, posebno onog koji uključuje dronove.

Mediji, uključujući CNN, Fajnenšel tajms i iStories, pozvali su se na izveštaj za koji tvrde da im je dostavljen pod uslovom anonimnosti od osobe bliske obaveštajnoj službi koja ga je izradila. Radio Slobodna Evropa nije mogao nezavisno potvrditi te informacije.

Izveštaji su dodatno podstakli nagađanja o rastućim podelama među elitom, uključujući i tvrdnje da je dugogodišnji bivši ministar odbrane Sergej Šojgu, sada sekretar Putinovog Veća bezbednosti, „povezan s rizikom od puča“.

Nekoliko analitičara bilo je skeptično prema navodnom obaveštajnom izveštaju, ali mnogi kažu da niz nedavnih događaja ukazuje na ono što je Aleksandar Baunov iz berlinskog Carnegie Russia Eurasia centra opisao kao promenu u vazduhu.

„Celi državni aparat, mediji, vlada, parlament, crkva i obaveštajne službe i dalje pokušavaju da reše isti problem – sakriti Putinovu grešku iz 2022, ali stvari postaju sve gore“, napisao je Baunov. „Putin gubi magiju. Vlast ostaje nedeljena u njegovim rukama, ali magija moći bledi.“

„Ništa od ovoga ne treba shvatiti kao najavu skorog kraja Putinove vladavine“, napisao je krajem prošlog meseca autor i analitičar Mark Galeoti u iPaperu.

„Umesto toga“, napisao je, „to pokazuje koliko je potrebno sve više napora za održavanje statusa kvo, a jedan od njegovih najvećih aduta, sam Putinov lični autoritet, je u opadanju.“