Foto: EPA-EFE/CLEMENS BINajgore čuvana tajna Evrope je da Nemci na kraju odlučuju o svemu. „Nikada neću zaboraviti kako su se sve druge države članice suzdržavale u iščekivanju, čekajući da vide što će Nemci učiniti“, rekao je nedavno u Berlinu na privatnoj večeri s parlamentarnim zastupnicima i drugima jedan visoki zvaničnik Ujedinjenog Kraljevstva, prijećajući se svog mandata u Briselu.
Prisećanje je bilo zamišljeno kao kompliment i zvaničnik se nadao da će se dodvoriti Nemcima za stolom. Tužno je što je upalilo, piše Politico.
Druga najgore čuvana tajna u Briselu je da Nemci zapravo uživaju u ovoj dominaciji. Čak su i nepokolebljivi zagovornici Evropske unije poslednjih dana bili pod teškim pritiskom da navedu očigledniji primer otrovnog germanizma od intervencije Berlina da u zadnji čas spasi motore s unutrašnjim sagorevanjem.
Da rezimiramo, prošle nedelje se od zemalja EU očekivalo da potvrde paket mera čiji je cilj osloboditi evropske ceste od automobila na klasično gorivo. Prema planu, EU bi zabranila registraciju novih automobila s motorima na unutrašnje sagorevanje od 2035.
Sveobuhvatni dogovor, kulminacija godina mukotrpnih pregovora u Briselu i evropskim prestolnicama, stub je ambicioznog cilja EU da postane ugljenično neutralna do 2050.
Nemačka više ni ne pokušava sakriti svoju moć
Berlinska intervencija u dogovor, za koji su svi verovali da je sklopljen, ne samo da je ostavila ekološku politiku EU u neizvesnosti već je takođe ogolila vertikalu moći unutar Unije u svojoj sumnjivoj teutonskoj slavi. Poruka: Nemačka više ni ne pokušava sakriti svoju moć. Sad u priču ulazi Francuska.
„Za Francuze ova situacija takođe predstavlja priliku, a oni neće uzalud protraćiiti dobru krizu. Što više mogu pridoneti ideji da Nemačka gleda samo sebe, to više jača mišljenje da su Nemci nepouzdan partner u Evropi“, rekao je diplomat EU.
Potez Nemačke bez presedana podstakao je strahove da će druge zemlje pokušati slediti njen primer i držati reforme EU kao taoce, preteći vetom u poslednjem trenutku kako bi dobile ustupke te zapravo prepravljajući način funkcionisanja Unije.
Nemci možda nisu poznati po svojoj finoći, ali uprkos tome, berlinska gruba taktika spašavanja motora nije samo šokirala briselske veterane već ih je i razljutila.
Velika zabrinutost
Zato stvarni značaj ovog zastoja ima manje veze s emisijama ugljen dioksida nego s načinom na koji Brisel funkcioniše. Postoji velika zabrinutost među insajderima EU da će koalicija koju je Nemačka okupila kako bi spasila motore, koja uključuje zemlje poput Poljske, Austrije, Češke i Bugarske, postati nepredvidljiva koalicija na drugim frontama, s ili bez nemačke podrške.
Lako je rugati se zaobilaznoj prirodi donošenja odluka u EU, odnosima između Evropske komisije, Parlamenta i Veeća, komuniciranju neprozirnim dijalektom briselskih ozbiljnih eurokrata. Koliko god dosadna bila, alkemija proizvodi verodostojne rezultate koji legitimizuju i održavaju EU.
Činjenica da je Nemačka voljna poigravati se ovom osetljivom ravnotežom odaje neznanje trenutnog režima u kojem funkcioniše EU, ambivalentnost ili oboje.
Moglo bi se opravdano tvrditi da Nemačka nikada neće ubiti zlatnu koku. Izumljen i usavršen u Nemačkoj pre više od jednog veka kod Mercedesa, BMW-a i Audija, motor s unutrašnjim sagorevanjem bio je izvor nemačkog ponosa i prosperiteta generacijama.
Slika klipnog Poršea 911 koji juri niz autocestu jednako je srž nemačkog identiteta kao što je seks srž francuskog. Ako to maknemo, što ostaje (osim piva i bratwursta)?
S obzirom na to da se proizvođači automobila u zemlji nisu pokazali posebno veštima u proizvodnji električnih automobila (ili tačnije baterija u srcu vozila), postojao je snažan razlog da Nemačka razvije sintetička goriva s niskom emisijom koja bi zadržala proizvodnju motora s unutrašnjim izgaranjem.
Zašto baš sada?
Berlin je imao najmanje dcenije da to učini. Stvar je u tome što to nije učinio. Umesto toga odlučio je potrošiti milijarde na subvencioniranje kupovine električnih vozila i infrastrukture za njihovo punjenje.
Štaviše, Nemačka je podstakla druge evropske zemlje da slede njen primer. Stajališta Berlina o „budućnosti mobilnosti“ bila su toliko jasna da su Mercedes, VW i BMW obećali preći na potpuno električne pogone do 2035. Skupina zemalja koje služe kao proizvodni pogon za te kompanije, od Slovačke do Mađarske i Austrije, složila se da idu zajedno.
Zato je nemačko iznenadno insistiranje na tome da EU odustane od zabrane motora za automobile na sintetička, takozvana e-goriva, zateklo ostatak Evrope.
Zašto baš sada? Jednom rečju, politika. Socijaldemokrate kancelara Olafa Šolca pali su ispod 20 posto u nedavnim anketama, što ih stavlja više od 10 postotnih bodova iza prvoplasiranih demohrišćana.
Šolcov najmanji koalicionipartner, poslovno orijentisani Slobodni demokrati (FDP) u još su gorem stanju. Stranka je prošla loše u nizu nedavnih regionalnih izbora, a u nacionalnim anketama opasno se približava pragu od pet posto koji stranke trebaju preći za ulazak u parlament.
Stranački vođa Kistian Lindner, koji je vozio Porsšee po čuvenoj trkaćoj stazi Nirburgring, obećao je spasiti motor od kandži zelenog lobija. Šolc, itekako svestan da baza njegove stranke takođe ostaje vezana za „das Auto“, rado mu je dopustio da pokuša i do sada nije intervenirao.
Oko milijun Nijemaca radi u automobilskoj industriji i mnogi od tih poslova – osobito kod kooperanata – bili bi izgubljeni kad bi se motor ugasio iz jednostavnog razloga što električni automobili imaju puno manje dijelova od tradicionalnih automobila.
Misterija
Prava je misterija zašto Zeleni, druga stranka u nemačkom vladajućem trijumviratu, nisu učinili više za rešavanje krize. Ne samo da se ekološka stranka godinama zalagala za zabranu motora nego je i najproevropskija stranka u vladi te bi se inače potrudila sprečiti Berlin da čak i pomisli na potkopavanje Brisela.
Ipak, vicekancelar iz redova Zelenih Robert Habek uglavnom je ćutio o tom pitanju. Daleko je od bitke u Evropi, zadnji put je viđen u Amazoni dok mu je autohtona devojka oslikavala lice tokom turneje kroz regiju.
U pokušaju da ublaži zastoj uoči samita čelnika EU sledeće nedelje, nemačka vlada poslala je pismo Evropskoj komisiji u sredu, navodeći što želi zauzvrat za ukidanje svoje blokade. Glavni zahtev – široku iznimku za e-goriva – već su odbacili Parlament i druge institucije tokom prvobitnih pregovora o paketu.
Poništavanje toga zahtevalo bi ponovno otvaranje pregovora. Francuzi će sigurno plakati da se radi o prekršaju. A onda će Nemačka ionako progurati što bude htela, piše Index.hr.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
