Značajno opao broj zahteva za azil u Nemačkoj

Broj novih zahteva za dobijanje azila koji su podneti u Nemačkoj značajno je opao u prvom kvartalu 2024. u odnosu na isti period prošle godine. Savezni zavod za migracije i izbeglice saopštio je da je od januara do marta podneseno 65.419 prvih zahteva. U poređenju s istim periodom 2023. to je smanjenje od 19,2 odsto.

Prema podacima Saveznog zavoda, najviše zahteva za dobijanje azila u prvom kvartalu 2024. podneli su ljudi iz Sirije, njih skoro 20.000. Sledi Avganistan s 10.198 i Turska sa 10.119 zahteva. U istom periodu donete su odluke o 80.651 zahtevu, uključujući prve i naknadne zahteve. Manje od polovine, odnosno 46,1 odsto ljudi, dobilo je azil, odnosno zaštićeni status u Nemačkoj.

Ministarka Fezer: „Nastavićemo granične kontrole“

Trend pada broja zahteva za dobijanje azila uočen je od početka godine. U martu je registrovano skoro 10.000 manje prvih zahteva za azil nego u januaru.

„To pokazuje da naše akcije funkcionišu. Nastavljamo da štitimo mnoge ljude od rata i terora, i istovremeno efikasno ograničavamo broj onih kojima naša zaštita nije potrebna“, prokomentarisala je savezna ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer.

Privremene granične kontrole su od oktobra sprečile 17.600 nedozvoljenih ulazaka. Zahvaljujući tim kontrolama, savezna nemačka policija otada je uhapsila više od 700 krijumčara ljudi.

„Nastavićemo granične kontrole onoliko dugo koliko je potrebno da dugoročno efikasno ograničimo neregularnu migraciju“, naglasila je Fezer.

Više službenika i novca, brže procedure

Istovremeno, nemačka vlada sada brže odlučuje kome je dozvoljeno da ostane u Nemačkoj, a kome ne.

„Sa 1.160 dodatnog osoblja u Saveznom zavodu za migracije i izbeglice, i dodatnih 300 miliona evra za brže i digitalne procedure, mi ovde ubrzavamo tempo“, rekla je Fezer.

Ministarka je takođe pozdravila sporazum o zajedničkom sistemu azila u EU.

„Zajednički evropski sistem azila je ključ za trajno rasterećenje naših gradova i opština: odlukama o azilu već na spoljnim granicama, kada postoji samo mala perspektiva zaštite, i konačno kroz pravedniju raspodelu unutar EU. Zato je toliko važno da ovaj migracioni pakt sada odobri Evropski parlament“, zaključila je nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer.