Politika EU koja se odnosi na Zapadni Balkan, a koja obuhvata i zonu slobodne trgovine u regionu, podstakla je osnivanje „Istočnog partnerstva“ s Gruzijom, Ukrajinom, Moldavijom, Jermenijom, Azerbejdžanom i, nadajmo se, s Belorusijom, saznali su učesnici konferencije koja je održana u sredu, a koju je organizovala nemačka ekspertska grupa Konrad Adenor. Slobodna trgovina trebalo bi da predstavlja način da istočne zemlje, kao što su balkanske, uđu u Evropu.
Prema poljsko-švedskom predlogu koji su u junu odobrile sve zemlje članice EU, Istočno partnerstvo se osniva u cilju jačanja veza sa „evropskim susedima“ na istoku, pri čemu bi se uspostavila ravnoteža između „Mediteranske unije“ i „južnih evropskih suseda“, kako je to predstavio Jacek Sarjuz-Volski, član Evropskog parlamenta iz Poljske. Konflikt u Gruziji doprineo je tome da Evropska komisija ubrza proces izrade nacrta politike prema Istoku, pri čemu predsednik Žoze Manuel Baroso treba da predstavi njena glavna obeležja već na samitu EU koji je zakazan za 15. oktobar.
„Možda bi trebalo da budemo nadahnuti iskustvima sa Zapadnim Balkanom koje nas je naučilo da će zemlje koje nisu sarađivale u prošlosti to činiti kada je reč o određenim oblastima, kao što je energetika ili transport. Treba da predložimo ideju o formiranju zone slobodne trgovine između ovih zemalja, što prilično dobro funkcioniše na Balkanu“, objasnio je Gunar Viegand, visoki zvaničnik Evropske komisije za pitanja Istočne Evrope, Južnog Kavkaza i Centralne Azije. Novu politiku će činiti bilateralna i multilateralna dimenzija, pri čemu je ova druga „prava novina“, zajedno sa već postojećim mehanizmima saradnje, rekao je on. „Uveli bismo nešto potpuno novo ukoliko bismo uspostavili neki vid redovnog dijaloga na najvišem nivou između 27 i pet, nadajmo se šest zemalja u ne tako dalekoj budućnosti“, rekao je Viegand, misleći na Belorusiju kao potencijalnu šestu zemlju.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
