Biti musliman svaki dan

Sadija kaže da ovaj projekat daje mladim muslimanima osećaj pripadnosti i zajednice, jer nije nepoznato da se osećaju demonizovano zbog svoje vere. Na pitanje Gardijana “kako je danas biti musliman u Britaniji” ovako je odgovorila:

“Suočeni smo sa podelama i zabrinjavajućim pitanjima naše dece, poput: ‘Šta znači džihad’ ili ‘Ko su šiiti, a ko suniti’. Diskutabilno je zašto ili kako su ova pitanja nastala. Ono što ja znam je da se suština onog što znači biti musliman nikada neće promeniti, već se menja politička retorika koja okružuje tu suštinu. Biti musliman je duboko ličan i duhovan osećaj. Ono što je meni najdraže iz učenja je osmeh. Smeh se smatra oblikom milosrđa u islamu i za mene sažima suštinu onoga šta znači biti musliman. Odrastanje u Londonu kao muslimanke za mene je bilo jedinstveno iskustvo, izraženo kroz dobrotu u komšijskim odnosima, sa starijim osobama i međusobno, bez obzira na religiju.“

Upitana da li je to što se preobratila u islam uticalo na razumevanje britanskog društva, Sara Ager (26) – koja je pre tri godine živela u Lesteru i bila studentkinja hrišćanske veroispovesti, a danas je nastavnica i blogerka muslimanske vere i živi u Bolonji u Italiji – kaže da je njeno prvo britansko iskustvo otkako je postala muslimanka bio susret sa taksistom koji ju je vozio da proslavi Božić sa porodicom. “Ne razumem. Ti si Britanka, ali ne piješ pivo i ne jedeš slaninu? Nešto tu nije u redu”, rekao je taksista. Moja britanska nacionalnost, ukazuje Sara, nikada nije dovođena u pitanje, i pre nego što sam postala muslimanka, ali navike koje sam imala dok sam bila hrišćanka sada (kada sam muslimanka) se međusobno isključuju sa onim što znači biti Britanka. “Ne samo da su moje islamske vrednosti filtrirane kroz iskustvo odrastanja u Britaniji, već su i moje britanske vrednosti takođe podržane od islamskih. Inače, Sara je osnovala projekat “Međuverski Ramazan”.

Fatima Adam je Francuskinja koja živi u Londonu. Otišla je iz Francuske pre osam godina jer se suočavala sa rasizmom i islamofobijom. Fatima piše za organizaciju Hrišćanko-muslimanski forum. “Kada sam stigla u London, za mene je bilo izuzetno videti žene sa maramama u gradskoj većnici, aerodromima ili tržnim centrima. Ne samo da je prihvatljivo, već je normalno biti musliman. Početkom godine, moja sestra mi je javila da je u centru Pariza u jednoj prodavnici videla ženu sa maramom. To je za mene bila velika vest – znak progresa. Kao muslimanka, osećam se ovde slobodno”, priča Fatima.

Bog i racionalnost

Hira Amin (27), koja živi u Londonu, odgovorila je na pitanje o najgorim aspektima toga što je muslimanka u Britaniji: “Ljudi su mi pričali da ne veruju u religiju, već u nauku. Kao da ja verujem u Miki Mausa! To što verujem u Boga ne čini me manje racionalnim bićem. Uverenje da nauka daje odgovore na sva pitanja je zapanjujuće. Neki zapadni filozofi ističu da nauka ne može da odgovori na pitanja koja se tiču morala, smisla i svrhe. Nauka može da proučava samo fizički svet, a ne metafizički. Religiozni ljudi ne odbacuju nauku; mi verujemo da ima više od života od samo fizičke materije.”