Foto: Nebojsa BabicBranko Rosić, pisac i novinar „Nedeljnika“, za naš dodatak „Prijatno“ priča o omiljenim serijama, ritualima i slobodnom vremenu, i otkriva koje su to knjige i autori uticali na njegovo pisanje. Autor je nekoliko romana – „A tako je dobro počelo“, „Za sutra najavljuju konačno razvedravanje“, „Dolazak matadora“.
Odlikovan je Medaljom Britanske imperije za izuzetan doprinos u promovisanju i unapređivanju kulturnih veza između Srbije i Velike Britanije.
Britanske i skandinavske krimi serije
• Od Sopranosa sam se preorijentisao na serije. Odgledao sam celu TV „beletristiku” od pomenute preko Mad Mena i Breaking bada, pa do „Belog Lotosa.” Svu tenziju radnog dana najčešće „gasim” uveče britanskim i skandinavskim krimi serijama.
Omiljene britanske krimi su mi klasika dvehiljaditih „Accused” i „Unforgotten.” Poslednja skandinavska koja me je oduševila je danska „Kad se slegne prašina” savršena psihološka analiza nekoliko ljudi koji su se našli usred terorističkog napada na restoran u Kopenhagenu. Liči na moje romane.
Paklena pomorandža
• Knjiga koja mi je odredila jezik je „Paklena pomorandža” Entonija Bardžisa. Zato sam napravio selfi pored njegovog murala u Mančesteru. Na pisanje utiče i Mišel Uelbek humorom i „neprečišćenom” melanhonlijom u „Platformi” i „Pokoravanju”, Učim od Džonatana Freenzena i „Slobode” tog majstora porodičnih „masiva“.
Muzika i počeci slušalaštva
• Da godine prolaze, osećam po tome pošto ih sve više vraćam u rikverc. Vraćam ih na „Jutjubu“ ili na uređajima u stanu. Sve više dobacujem na početke mog slušalaštva. Dakle glam rock kao Sweet, pa prog rock kao Van Der Graaf, rani Piter Gebriel i Genesis, Pink Floyd, Bouvi, pank me je odredio pa onda prvi Clash i Stiff Little Fingers, trip hop kao Massive attack, brit pop, rani acid house i kasniji house derivati. Od uslovno novih tu je Tame impala. Možda odem ove godine na povratničke koncerte Blura i Pulpa.
Kafa kakvu voli agent Kuper
• Svakodnevni ritual – jutarnja crna „kao noć” kafa kakvu voli agent Kuper u Tvin Piksu. Pa tost, dok simuliram jutro u TV serijama i kopiram rituale iz istih, samo što ne vezujem kravatu dok ispada srednje pečeni tost iz tostera.
Ako mi se dozvoli onda i popodnevno dremanje uz neodloženu svetleću novogodišnju dekoraciju.
Šetnja starim stazama
• Kupim kafu za poneti oko Topčiderske zvezde pa ušetam u Hajd park i vraćam se starim stazama na kojima sam prohodao, pa onda idem ulicama gde sam već osnivao prve bendove, pa pored samoposluge i pošte na čijem zidu sam napisao prvi grafit.
To kada volim tišinu. Koncentrovanu ili kondenzovanu buku samo uzimam iz priče sa prijateljima u kafićima posle posla. Nekada je bilo posvećeno gledanje fudbala, danas mislim da sam prebacio normu izgubljenog vremena na sportu, ali valjda se moralo.
Omiljena beogradska mesta
• „Stovarište materijala sa O.M.R, leti Idiot sa Z.P., Pavilion sa M.C., u Mornar na pasulj sa M.M. i B.R. u Uzelac na Hipodromu sa U. Đ., u bioskop Balkan na kafu sa K.S., šetnja „Ričmondom” i ragbi terenom na Adi sa D.M., u filharmoniju sa J.M. Idem na koncerte naravno, filmske festivale i džez festival.
Engleske pite u pabovima i kobasice sa kioska
• Prezirem hipstersko aranžiranje tanjira, tempera od povrća i list od ovoga pa i mesa. Mrzim muziku u restoranima iako znam da je pola akademskih muzičara tehnološki višak i da treba da zarade.
Omiljena hrana nastupa tokom novogodišnjih ferija kada dajem gas viljuškama i tanjirima i ubacujem u sebe sve: paštete svih vrsta, svinjetitinu, pačetinu, tatar biftek, jagnjetinu…
U budimpeštanskoj lokaciji i tada idem do sode bikarbone. Objekti za prehranu mogu biti indijska brza hrana u Vasinoj, Vuk za pasulj, Uzelac za jagnjetinu, Homa i Cveće zla za važne razgovore uz koje se lepo jede, volim da jedem ispred božićnih kućica u srednjoj Evropi, volim engleske pite u pabovima, kobasice sa kioska u Kopenhagenu…
Pečati iz pasoša i kafa u Rumi
• Omiljena mesta su Mančester, Kopenhagen, Madrid, Ruan, Jork, Geteborg, Briž, Berlin, Njujork, Supetar… Prošle godine sam putovao ovim redosledom: Malme, Kopenhagen, Jerusalem, Tel Aviv, San Sebastian, Saragosa, Valensija… Pečati pune pasoš sistematski. Ali zabacim na putovanje i bez pasoša i kofera, na ručak u Staru Pazovu, na kafu u Rumu, šarana u nekom manjem vojvođanskom mestu.
Idealan slobodan dan…
• Obavio bih bez stresa nekoliko odgovora iz prethodnih pitanja. Popio bih ujutru kafu „crnu kao noć“, pustio do kidanja potenciometra nešto dobro i otišao na drugu kafu u Staru Pazovu i nikome se ne bih javljao na telefon, jer nemam obaveza.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
