Saborski poslanik Mirko Rašković nije se u ponedeljak pojavio na konsultacijama kod predsednice Hrvatske Kolinde Grabar-Kitarović, od koje je samo koju nedelju ranije zatražio zaštitu jer je sada „očito zauzet čuvanjem žive glave“, smatra komentator zagrebačkog Večernjeg lista Davor Ivanković. I dok se mediji, istina naročito oni skloni levom krilu hrvatske političke scene, naširoko i nadugačko bave slučajem do juče nepoznatog Raškovića, koji je odjednom izrastao u najmoćnijeg Srbina u Šibensko-kninskoj županiji, iz Samostalne demokratske srpske stranke, pa ni od samog Raškovića ni glasa.

Danas će, po nalogu hrvatske predsednice povodom slučaja Rašković početi nadzor nad Sigurnosno-obaveštajnom agencijom Hrvatske, ali desno orijentisani mediji već znaju da dokument koji je definitivno razotkrio ratni put Raškovića kao hrvatskog obaveštajca na teritoriji nekadašnje Republike Srpske Krajine, dakle u najdelikatnije vreme i na najdelikatnijem mestu, i možda ga stvarno bacio vukovima, nije potekao odatle. Ako i nije odatle jeste iz nekog hrvatskog državnog organa, koji su sada pod kontrolom koalicije kojoj je na čelu Socijaldemokratska partija Hrvatske, i nije bio obezbeđen na očekivani način od strane ne Tomislava Karamarka, nekadašnjeg šefa SOA, koji ga je i potpisao, a koji je danas šef Hrvatske demokratske zajednice.

Dakle, dve ključne hrvatske političke stranke su sadejstvovale u prvom (raz)otkrivanju jednog Srbina koji je na teritoriji RSK špijunirao za račun hrvatske države, a sve zbog obračuna u postizbornom ringu koji se ponavljaju najmanje svake četiri godine i ovog puta su počeli pod krilaticom „ili oni ili mi“.

Posebna je tema zašto je Rašković, znajući za svoju ratnu aktivnost, odlučio da napusti relativno bezbedno kninsko utočište, i stane pred kamere koje prate svaki korak u Hrvatskom saboru, tim pre što jerazrešenje kontroverzi njegovog ratnog puta zahtevano i ranije. Jovan Ajduković, šef Naše stranke iz Vukovara, sad je podsetio da je napismeno tražio od Ministarstva veterana odgovor na pitanje da li je Rašković veteran i da je to ministarstvo to pitanje oćutalo. Rašković je navodno svojevremeno morao da vrati 200.000 kuna jer je uhvaćen da istovremeno prima i invalidsku penziju i platu.

Dok Večernji list smatra da bi o slučaju imao šta da kaže dr Milorad Pupovac, Jutarnji list najavljuje da je veliki „fight“ između Pupovca i Raškovića za Knin – počeo. Na osnovu razlika između Pupovca i dela sad već bivših članova SDSS iz Vukovara, Ogulina i Vojnića, koje su isplivale još pred parlamentarne izbore, moglo bi se zaključiti da spor nije nastao samo zbog nezadovoljstva „dugom Pupovčevom dominacijom“ u SDSS-u nego da tu ima i razlika u gledanju na vođenje politike. Slučaj Rašković vuče i na zaključak da u srpskoj zajednici možda ima i članova koji sebe vide kako je ono na samom početku svog mandata nesmotreno poželela hrvatska predsednica odnosno onako kako se pripisuje Nikoli Tesli, kao sinove „hrvatske domovine i srpskog roda“. Pa, ako je tako, pitanje je da li će Rašković za sobom povući SDSS-ove „otpadnike“ iz Vukovara. U svakom slučaju, kako kaže dr Nikica Barić, neslaganja i raskoli se dešavaju i u hrvatskim strankama, pa zašto ne bi i u SDSS.

Ali u Hrvatskoj prema popisu iz 2011. živi 186.633 Srba i oni su, prema spisku SDSS, angažovani u šest stranaka: SDSS, Srpska narodna stranka, Partija podunavskih Srba, Nova srpska stranka, Naša stranka i Demokratska partija Srba. Tri od ovih stranaka imaju sedište u Vukovaru, jedna u Borovu, a dve u Zagrebu. U Kninu, gde navodno pripadnik srpske nacionalnosti ništa oposliti ne može bez blagoslova Mirka Raškovića, pre rata živelo je 9.867 Srba, 2001. ih je bilo samo 1.269, a 2011. ih je zabeleženo 3551. Mediji koji se opširno bave slučajem Rašković tvrde da se on među prvima vratio u Knin i da se u svakoj prilici našao onima koji su rešili da njegov primer slede.

Pretnje Stanimiroviću

Dr Vojislav Stanimirović, predsednik SDSS-a, podneo je prijavu policiji protiv lekara Vukovarske bolnice dr Vladimira Horvatića zbog pretnji njemu, govora mržnje i raspirivanja nacionalne netrpeljivosti i straha koji se reflektuju na pripadnike srpske zajednice u Vukovaru. Horvatić je na svom Fejsbuk profilu objavio poruku Stanimiroviću u kojoj ga poziva da dođe u tu bolnicu da mu se „napije krvi“. Kako se prenosi na sajtu SDSS, Horvatić je zaključio: „To nije prijetnja već tvoja presuda“.