Foto: Novi Optimizam/25 godina "Zelenog zvona" - poslednji dani /ScreenshotKo ne pamti, nema se čemu radovati a u Zrenjaninu sećanja na kultne dane jednog kultnog kluba bar ima na pretek jer da nije tako, ni drugi ga ne bi pamtili.
Pre tačno 33 godine, baš jednog 25. jula, u Zrenjaninu je osnovano „Zeleno zvono“, klub koji je pored muzike ponudio „ono nešto više“ i ostao da nam sa svojim osnivačem, Branislavom Grubačkim Gutom i danas ali kroz drugu formu, preko Pokreta Novi optimizam, zvoni na uzbunu, onu ljudsku najpre, pa potom i antiratnu, a zatim i demokratsku, vidimo na kraju i aktivističku.
Zašto je važno Zeleno zvono ? Ako ne znate ili se ne sećate ima ko je pamtio i zapisao. Jer gosti ovog kluba bila su prestižna intelektualna imena, nekadašnji disidenti, a bili su i političari, ministri, ambasadori, muzičari, glumci, reditelji, mladi, stari.
No više od ljudi, bili su to sadržaji koji se pamte, sadržaji koji nadživljuju institucije, opisala je ovo mesto naša poznata intelektualka Latinka Perović.
Godine 2016. kada se obeležavalo 25 godina od osnivanja Zelenog zvona, Latinka je zabeležila ove redove.
„Bez obzira da li se godišnjica zrenjaninskog „Zelenog zvona“ obeležava da bi se označio njegov kraj ili novi početak, ona je neizostavna, pre svega zbog iskustva „Zelenog zvona“. Osnovano 1991. godine, na samom početku rata u Jugoslaviji, „Zeleno zvono“ je pozivalo na otpor nasilju, destrukciji vrednosti i dobara. Pozivalo je na dijalog, sporazum, racionalno rešenje. S nedovoljno uticaja, ali ne i bez traga. Na više od 500 tribina u Zrenjaninu su tokom devedesetih godina prošlog veka razmišljali i govorili ljudi iz raznih krajeva, različitih generacija, uverenja i pogleda. A onda, kao da je u kolebanju oko alternative, nastupio zamor. Ojačana je iluzija da se bez pravila, bez zakona jednakog za sve, može napredovati“.
Ivan Čolović naveo je da „znamo šta je bilo Zeleno zvono“ i šta su Guta i Vesna postigli, mogli da nabrajamo poznato. Ali …
„Manje je poznato kako im je to pošlo za rukom, po koju cenu. Pri tom ne mislim samo na trud koji su uložili, nego i da prostite, na pare. Nismo o tome pričali, nije Guta hteo da svoje bezbrojne saradnike, goste, simpatizere, zamara tom temom. A sebe je, nema sumnje, tom temom morao dobro da zamori. Nema solidarnosti, nema Zvona. Uskoro neće biti ni drugih vrednih stvari, ako ne shvatimo da smo za njihov opstanak ne samo zainteresovani nego i odgovorni. Da, i kad su u pitanju pare za život“, zapisao je Ivan Čolović.
A muzički kritičar Petar Peca Popović „Zelenog zvona“ seća se kao mesta sa autentičnom atmosferom, koje je dugo odolevalo dokazujući da kultura može svuda biti dostupna ako postoji snaga, vizija i primer.
„Bečkerek, Petrovgrad ili Zrenjanin … za mene to su Toša Manojlović, Đorđe Vojnović, Narodni muzej i neumorni Guta sa svojim zvonom. To su institucije. Ne cigle, voda, trgovi i sokaci. Zajedničko im je što su konstantnim radom na svojoj ljudskosti i stalnim usavršavanjem postojećih vrednosti, sinonimi za duh koji razume veliki svet i njegova dostignuća, brze kulturno-umetničke i civilizacijske promene, obrazovano-tehnološke okolnosti i običan ovdašnji život koji žudi za više od gole zabave i vređajuće politike“, zapisao je Peca Popović..
A iz pera književnika Svetislava Basare izašle su ove reči, koje opisuju prolaznost u Srbiji.
„Malo šta u Srbiji potraje četvrt veka, naročito ako je dobro i ako ima smisla. Ni zrenjaninsko “Zeleno zvono” nije bilo izuzetak. Zatvoreno je u godini u kojoj je trebalo da proslavi dvadeset peti rođendan. Dugo vremena je “Zeleno zvono” bilo jedna od retkih oaza u duhovnoj pustinji koja koja se od kraja osmadesetih naovamo raširila – i još uvek se širi – po Srbiji. Ostaje nam da se nadamo da će Guta, dobri duh Zelenog zvona, naći načina da zazvoni na nekomd drugom mestu. U suprotnom nam je odzvonilo“, poručio je Basara.
Da tradicija „Zelenog zvona“ ne pripada samo sećanju, poručila je i Latinka Perović, česta gošća tribina u ovom klubu.
„Tradicija „Zelenog zvona“ ne pripada smao sećanju, njene su vrednosti životna potreba ne samo zrenjaninske zajednice danas. Zgarišta su za sobom ostavili protivnici „Zelenog zvona“, bahata i uvek autoritarna vlast. A za „Zelenim zvonom“ ostaje večna čežnja za slobodom – i sopstvena i drugog. Zato, neka to zlatno zvono nadje način da i dalje zvoni“.
I našlo je. Sedam je godina od kako je Pokret „Novi optimizam“ i njegov spiritus movens Branislav Guta Grubački na novoj adresi, sada u prostorijama NUNS-a u Beogradu, odakle deluje.
„Najbolje godine za klub su bile 2005. i 2006. godina, i još nekoliko, pre nego što će uslediti svetska ekonomska kriza. Programi su bili brojni, gosti sa svih strana, ljudi su radili bez pritiska, ja sam bio zadovoljan, ideja nije manjkalo iako je i tadašnja, demokratska vlast, bila gluva i za mene i za kulturu“, opsao je Guta za Danas „te zlatne dane“.
Za sebe je rekao da ima svoj širok put, javnu scenu u Srbiji i Beogradu, pa iako se izmestio iz Zrenjanina povremeno radi u njemu i organizuje tribine i javne događaje.
„Vrednosti koje promovišem, želim da ponovo vidim u Zrenjaninu, zato mu se vraćam kvalitetnim događajima, a brojna publika to zna da prepozna i dolazi na ove događaje. Onima koji to ne razumeju, koji zatvaraju vrata gradskih institucija, vreme je da shvate da nisu oteli ničiji slobodan duh i da su ulice i trgovi još uvek slobodna mesta za slobodne ljude. Doći će vreme da i institucije budu slobodne. Neka vas i trg dr Zorana Đinđića podseća na to šta sam mislio i šta sam radio u Zrenjaninu“, poručio je Guta.
Više vesti iz ovog grada čitajte na sledećem linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
