Đurović: Srbija će povećanje broja izbeglica iz Avganistana osetiti tek za par meseci 1Foto: EPA-EFE/ ANDREJ CUKIĆ

Izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović izjavio je danas da će se posledice krize u Avganistanu, odnosno eventualno povećanje migracija, u Srbiji i na Balkanu osetiti tek za „par meseci“.

„Situacija u Avganistanu je teška i izbeglice trenutno najviše stižu u Iran i Tursku, koja je pogođena brojnim izbegličkim krizama. Iran im najviše odgovara zbog jezičkih i kulturoloških sličnosti. Za sada su to hiljade ljudi i situacija je pod kontrolom“, rekao je Đurović za Agenciju Beta.

Kako je objasnio, dok je trajao rat, saobraćajnice nisu bile prohodne, a problem bi mogao da nastane ako talibani dozvole masovni odliv ljudi koji neće želeti da žive po šerijatskom zakonu.

On je istakao da priliv izbeglica na Balkan i u Srbiju verovatno neće biti brz, a da ćemo posledice osetiti samo ako Turska dopusti da masovno napuštanje zemlje.

„Pozicija Srbije je teška jer je prva do ‘obećane zemlje’ i ne možemo samo da pustimo da ti ljudi prođu dalje. Hrvatska, Mađarska i Rumunija često izbeglice vraćaju nazad, a na granicama se nalaze i fizičke barijere“, rekao je Đurović.

On je dodao da najverovatnije neće biti migrantske krize kao 2015. godine, jer je Srbija sada u sistemu povezanih sudova EU, koji upravo služi da uspori migracije.

Ipak, prema njegovim rečima, sve zavisi od toga da li će EU „zatvoriti vrata“ izbeglicama, jer su smeštajni kapaciteti u Srbiji skoro popunjeni.

„Posledice se u Srbiji još uvek ne osećaju, iako je priliv izbeglica od početka godine intenziviran. U zemlju je ušlo oko 27.000 izbeglica, odnosno oko 150 dnevno. Od njih, 38 procenata su Avganistanci“, izjavio je Đurović.

Prema njegovim rečima, Srbija bi trebalo da traži dugoročna rešenja, a jedno od njih bi svakako trebalo da bude i proširenje prijemnih kapaciteta.

On je dodao da Srbija ima dobru privremenu zaštitu koja garantuje osnovni set ljudskih prava dok izbeglice borave u zemlji i dodao da bi ta zaštita trebalo da se koristi ako dođe do masivnog priliva ljudi.

Najave Kosova i Albanije, koje su ponudile privremeno utočište izbeglicama iz Avganistana u svojim zemljama, Đurović vidi kao faktor koji bi „potencijalno mogao da ugrozi Balkansku rutu“.

On je ocenio da bi ti pozivi mogli da motivišu izbeglice da krenu tom rutom, ali dodaje da ništa od toga ne može da se sprovede bez koordinacije sa EU i zemljama u okruženju.

Vlast u Avganistanu u nedelju su, nakon 20 godina, ponovo preuzeli talibani, a dosadašnji predsednik te države Ašraf Gani priznao je poraz i napustio zemlju.