"Dok se žalimo na oduzimanje Kosova, strancima smo dali deo centra Beograda": Ko je kriv za divlju deponiju kod Beograda na vodi? 1Foto: Miroslav Dragojević/ Danas

Dok se ispred monumentalne građevine stare Železničke stanice Beograd uzdiže megalomanski spomenik Stefanu Nemanji, ono što se iza nje nalazi, u najmanju ruku predstavlja oličenje nemara i nebrige, smatraju Danasovi sagovornici.

I dok cela javnost zna za ruglo oko koga se, osim smrada, šire i toksini, nikome nije jasno u čijoj tačno „svojini“ leži ova divlja deponija.

Kako Ministarstvo kulture i informisanja objašnjava, Republika Srbija nema nikakve veze sa prostorom oko Železničke stanice, a smetlište ostaje gde jeste, kao zasebna teritorija otcepljena od Beograda.

Sa druge strane, ono što zasigurno znamo, jeste da Beograd na vodi konstantno dobija nove stanove, šireći se obalama Save.

Zoran Alimpić, član Gradske izborne komisije (GIK), podseća da je jedno od „obrazloženja“ SNS-a za gradnju Beograda na vodi, to da se na na tadašnjoj Glavnoj železničkoj stanici nalaze zmije i pacovi. Ipak, osvrćući se na deponiju koja se u međuvremenu pretvorila u ogromno đubrište, kaže da je sada još gore nego što je bilo.

– Nije tajna da je prostor Beograda na vodi eksteritorijalan, a izgleda da ga je naša država ustupila izvesnom arapskom tajkunu Muhamedu Alabaru, te da je on nadležan. Ako nije nadležan Grad, nije nadležna Republika, nadležan je valjda onaj kome je prostor dat. I dok se žalimo na Kosovo, što nam oduzimaju deo teritorije, deo centra Beograda dali smo firmi iz Abu Dabija, pod čudnim uslovima – i oni tamo gazduju, kazao je Alimpić.

Misterija i nedodirljivost

On dodaje da se Srbija sada tamo ništa ne pita, ali i da su mnogi potezi „mistični “ i potpuno nepoznati.

– Ne zna se ko gradi zgrade, ko odobrava projekte, ko usvaja urbanističke planove. To Grad Beograd uopšte za ovaj deo ne radi. On je izvesnim zakonom teritorija izdvojena iz pravnog sistema Srbije i data na korišćenje Muhamedu Alabaru, napominje Danasov sagovornik.

Mišljenja je da bi domaći investitor, ako bi napravio takvu deponiju usred grada, bio kažnjen, dodajući da je ovaj, iz nekog razloga, nedodirljiv.

– Pojava korišćenja bilo koje površine koja nije pod nekim nadzorom, i koja deluje kao zgodna da se iskoristi za deponovanje različitih vrsta otpada je naša boljka, koja traje i koja nikako ne može da se reši. Ono što tu zabrinjava je da takvih situacija ima dosta, i da je postalo stalna pojava praktično svuda po gradu, komentariše Dejan Lekić, član Nacionalne ekološke asocijacije (NEA).

Kao zanimljivo primećuje da osoba koja je dobila prostor iza železničke stanice na upravu od Grada Beograda, nije ni na koji način reagovala.

– Tu su dolazili kamioni sa đubretom, nisu ljudi donosili otpad u rukama i bacali. Nekakav prilaz tome postoji. Sa druge strane, drugi deo Beograda na vodi je sasvim lepo izgrađen i čist. Verujem da tu ima čuvara i da su gradilišta obezbeđena. Deponija iza zgrade stanice predstavlja klasičan primer nemara i nezainteresovanosti. To nije komšijski plac, već praktično centar Beograda, podseća Lekić, dodajući da veruje da je cela situacija ipak posledica nekog propusta u razumevanju.

Deo grada „prepušten na upravljanje“

Naglašava da se pomenuta površina nalazi na teritoriji Grada Beograda i kome god da je ustupljena na korišćenje ili izgradnju nije sigurno ustupljena da bi se pravila deponija.

– Kome god da je ustupljeno – ne može na tom mestu da pravi divlju deponiju. To kome je ustupljen prostor predstavlja misteriju za sve, ali koliko ja znam, ceo taj deo dat je preduzeću „Beograd na vodi“. Ne znam ni kakva je vrsta ugovora sklopljena, a koliko se sećam, on nikada nije objavljen. Znamo koliko je učešće naše zemlje a koliko investitora, ali ne znamo kako izgleda ugovor, upozorava naš sagovornik.

Ključno pitanje koje smatra da treba postaviti jeste – „šta znači ‘prepušteno na upravljanje’?“.

– Sve i da je ustupljeno, nije ustupljeno za pravljenje deponije. Samim tim, taj kome je ustupljeno, morao je da zaštiti površinu, odnosno trebalo je da se očisti otpad i da se zabrani pristup te spreči dalje bacanje đubreta, zaključuje Lekić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.