Foto: Pixabay / AhmadArdity Dr Mladen Kostić, načelnik Službe otorinolaringologije (ORL) Opšte bolnice Zdravstvenog centra (ZC) u Vranju, dobrovoljno je dao 47,7 litara krvi. Do sada, jer ne planira da prestane. Kaže da ga je na ovaj gest humanosti inspirisao pokojni otac koji je bio davalac krvi.
Ovaj specijalista ORL, koji je 106 puta dobrovoljno dao krv, je i predsednik Upravnog odbora i predsednik Skupštine Crvenog krsta u Vranju, a na toj volonterskoj funkciji je, kako je rekao za Danas, „pola svog životnog veka“, od 1996. godine.
Prvi put je dao krv u četvrtom razredu srednje škole, kada je postao punoletan.
„Još kao dete sam želeo da dam krv, na šta me je inspirisao pokojni otac. Sećam se da sam, nakon što su mi prvi put ‘istočili’, otišao biciklom u Vranjsku Banju, gde se otac lečio, da mu se pohvalim. Od tada redovno dajem, s tim što sam imao pauzu tokom studiranja. Posle fakulteta sam se vratio u Vranje i, dok sam odrađivao pripravnički staž, jedan moj školski drug je poprilično iskrvario. Bila je nestašica krvi, ali smo on i ja ista krvna grupa, pa sam mogao da mu pomognem, a bilo je urgentno“, istakao je dr Kostić.
Naš sagovornik je dodao da i davalac ima korist od davanja krvi, „jer se obnavlja krvna loza“.
„Odrasloj osobi se pri davanju uzima od 400 do 450 mililitara krvi, a mlađima ili onima koji prvi put daju nešto manje, mislim 300, ne držite me za reč. Time davalac ništa ne gubi, ali se, zato, pobudi koštana srž da obnavlja krvnu sliku“, kazao je naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, „nema nekog posebnog osećaja“ kada date krv.
„Naročito kada date krv toliko puta kao ja. Ljudi kažu da to postane navika, pa da se i organizam na to navikne. Međutim, nije to navika, već ustrojite sebe da na svaka tri meseca to uradite. I kada dođe vreme da opet date, vi u glavi imate misao da je prošlo tri meseca i da treba dati krv. Dešavalo se da šest ili sedam meseci nisam, iz zdravstvenih razloga, ali nisam imao tu potrebu da moram. Ne, ta praksa vam, što kažu, uđe u krv i onda počnete redovno da dajete“, objasnio je dr Kostić.
Vranje je, rekao je, „među vodećim gradovima u Srbiji po broju datih jedinica krvi, u odnosu na broj stanovnika“.
„To znači da je Vranje među tri ili četiri grada u Srbiji i da je svest Vranjanaca jako razvijena. Ponosni smo na naše sugrađane, na naše davaoce, koji su počeli i da se udružuju u udruženja dobrovoljnih davaoca. Ovde su ljudi humani i ne daju krv samo da ne bi bili dva dana na poslu, verujte. Stalno se srećemo na akcijama i sve su mlađi ljudi, stvarno su humani i žele da daju krv iz altruističkih pobuda“, istakao je naš sagovornik.
Dr Kostić je podsetio da postoje ljudi koje se boje igle, a želeli bi da dobrovoljno daju krv, ali je apostrofirao i da „to ništa ne boli, a mnogo znači bolesnim ljudima“.
„To spasava živote u uregntnim slučajevima. Znate, osećaj da nekome, u trenutku, vaša krv pomogne i spasi život je neopisiv. Nekoliko puta sam bio u situaciji da je nekome bila hitno potrebna krv, za povređene vojnike, nakon saobraćajnih udesa ili porodiljama, i to je motiv koji je iznad svakog motiva. Onda sretnete tog čoveka kome ste pomogli ili dođe da vam se lično zahvali. To je nešto što vas gura da nastavite da, ovako, pomažete drugima“, rekao je dr Kostić.
Podsetio je na svakodnevne apele na televizijiskim kanalima o značaju i neophodnosti dobrovoljnog davanja,, kao i da je „neverovatno da na klinikama u Beogradu ima zaliha krvi samo za jedan dan“.
„Mnogo ima hirurških zahvata, čak i zbog bolesti koje iziskuju da se da krv kao terapija. Na odeljenju za transfuziju u Vranju stalno imate rezerve krvi za urgentne stvari. Ja ne znam kojom se dinamikom krv doprema iz Zavoda za transfuziju krvi u Nišu, ali se nekoliko puta nedeljno traži krv iz Niša koja je potrebna vranjskoj Opštoj bolnici. Zato u Vranju nikada nije bilo nestašica krvi za pacijente, kao i zahvaljujući našim humanim sugrađanima koji nemaju nikakvih predrasuda kada je davalaštvo krvi u pitanju“, istakao je dr Mladen Kostić.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
