Dragan u invalidskim kolicima već sedam meseci traži stan, rok za iseljenje ističe mu krajem aprila (FOTO)

Tražio je stan preko društvenih mreža, oglasa, javljao se medijima, pisao Vladi Srbije za pomoć, ali bezuspešno. Još mu teže pada što ljudi cepaju njegove otštampane oglase koje ostavlja po komšiluku.

Dodatno ga pritiska činjenica što mu je sadašnji gazda dao rok do kraja aprila da se iseli iz stana, u naselju Braće Jerković, zbog navodnog renoviranja. U tom stanu u prizemlju Dragan živi poslednje tri godine. Zgrada ima rampu za invalidska kolica.

– Ne znam zašto niko ne želi da mi pomogne i kome smetaju osobe u kolicima. Interesantno je da recimo, u ovom naselju postoje 3,4 stana u koja niko nije ušao godinu dana, a u vlasništvu su Uprave Grada. Kada sam otišao kod predsednika mesne zajednice Braće Jerković da pitam da mi pomognu da nađem stan, počeo je da viče na mene i izbacio me je. A njegova zamenica mi je poslala SMS poruku u kojoj kaže da to nije u njihovoj nadležnosti – priča za Danas Dragan Bondžić (55), pokazujući nam poruku sa telefona.

Na pitanje da li se obraćao opštini Voždovac, kaže da nije, jer ga je i odlazak u mesnu zajednicu obeshrabrio.

– Ako su me ovako dočekali u mesnoj zajednici, ne znam kako bi u opštini – dodaje on.

Dragan Bondžić je rodom iz Srema, a u Beograd se doselio 2011. godine.

– Prvi gazda mi je bio mnogo dobar, nemam reči. Poštovao me je kao da mu nisam stanar, već rod. Uvek je bio tu za mene, šta god mi je trebalo. Svaka mu čast. Navikao sam se na ovaj kraj. Blizu su mi apoteke, prodavnice i sve što mi je potrebno, ali bih išao i u drugi deo grada samo da je zgrada pristupačna. Ne mora da bude prizemlje, živeo sam nekad i na 11. spratu, ali je bitno da zgrada ima prilaz za kolica i lift – nastavlja Dragan, dodajući da mu je ranije prijatelj nalazio stan, te nije imao toliko muka kao sada.

Raspitivao se čak i za lokale, ali i tu nije bilo sreće, jer je sve nailazio na lokale koji su na spratovima, gde nema liftova.

Inače, Dragan je zbog cerebralne paralize u invalidskim kolicima od druge godine. Ne sme da ide daleko od stana i da dugo vremena provodi napolju kako se ne bi prehladio, jer to može da pogorša njegovo zdravstveno stanje.

Može da koristi levu ruku, desnu samo delimično. Nije išao u školu, ali ga je sestra naučila da čita, a on je vremenom počeo da se interesuje za elektroniku, pa je još sa 17 godina, kako kaže, počeo pomalo da popravlja televizore.

– Učio sam od majstora, gledao kako se radi. Evo i sad imam televizore za popravku, mada me ovi led televizori sad više namuče, jer uvek mora neko da mi pridržava dok radim. Više kompjutere sad popravljam, internet. Mada, od kako me gazda pritiska za stan, ne mogu ni da radim ni da jedem – priča naš sagovornik. Dodaje da od svog posla može sam da se izdržava, a trenutno kiriju plaća 160 evra.

S obzirom na to da se rok za iseljenje bliži, Dragan moli sve ljude dobre volje koji možda imaju informaciju da neko izdaje stan koji mu odgovara ili imaju takav da mu se jave telefonom, pozivom na brojeve 0641571245 i 064 4503703.