Dubravka Stojanović: Posle promena 2000. godine počela otvorena revizija istorije Drugog svetskog rata

Kako je rekla, nesporazumi s Danom pobede nad fašizmom počeli su osamdesetih godina, kada je intelektualna elita pripremala teren za rat koji je usledio devedesetih.

Prema njenim rečima, današnji problem je to što je otvorena revizija istorije Drugog svetskog rata počela posle promena 2000. godine, kada su počele da se „podmeću opasne stvari“, jer su četnici proglašavani ne samo antifašistima, već i jedinim pravim borcima, što je „pripremilo dolazak Vučića“

Stojanović je istakla da je u tome učestvovala cela država, da su doneti zakoni o izjednačavanju partizana i četnika, da su sudovi počeli da sude po tim zakonima i da donose presude o rehabilitaciji, a da je izvršna vlast samo u prvoj godini promenila imena 900 ulica, škola i drugih institucija.

Naglasila je da su 2002. godine promenjeni i udžbenici i da se u njima kolaboracija sa okupatorima ne pripisuje četnicima, već partizanima.

Makedonska književnica i teoretičarka književnosti Lidija Dimkovska, koja živi u Sloveniji, rekla je da u toj zemlji učenici o Drugom svetskom ratu uče na pet strana, dok je u Severnoj Makedoniji formirana komisija koju čine Makedonci i Bugari, koji traže da se iz udžbenika izbaci bugarska kolaboracija.

Dimkovska je ukazala da se u Sloveniji 9. maj više slavi kao Dan Evrope, nego kao Dan pobede nad fašizmom, dok je nedavno u Skoplju otvoren bugarski klub koji nosi naziv po bugarskom fašisti Ivanu Mihailovu.

Glumica iz Crne Gore Varja Đukić podsetila je da je 9. maja 1942. ubijen narodni heroj Ljubo Čupić i ukazala da se Dan pobede u toj državi slavi koncertom hora koji izvodi partizanske pesme, dok u Nikšiću Mitropolija crnogorsko-primorska danas uručuje priznanje gradonačelniku, te prema njenim rečima na taj način pokazuju da ne žele da uvaže značaj 9. maja.

Reditelj i direktor Narodnog pozorišta Sarajevo Dino Mustafić rekao je da se danas u bosanskohercegovačkim medijima može videti pojmovna zbrka koja postoji oko antifašizma, i ukazao da je danas u Sarajevu održana šetnja porodica žrtava Srebrenice u znak solidarnosti sa Ukrajincima, da je SUBNOR BiH doneo deklaraciju o antifašizmu, da je u Banjaluci održan „proputinovski marš“, a da je iz Hrvatske najavljeno da će se u subotu Blajburg obeležavati u Stocu.

On je istakao da je antifašizam nadnacionalan i dodao da je član Predsedništva BiH Milorad Dodik rekao da pravo na antifašizam imaju samo Srbi, a ocenio je da je antifašizam „pitanje opstanka za BiH“.

Govoreći o tome šta za njih znači antifašizam, Stojanović je istakla da je važno znati šta je fašizam, da se on danas ne prepoznaje tako jasno kao tridesetih godina prošlog veka i da danas postoje pokušaji da se on normalizuje kroz niz drugih ideja, dok je Đukić rekla da danas živimo u doba fašizacije na različitim fronovima, a da je antifašizam pravno na individualne slobode koje nikoga ne ugrožavaju.

Kulturološkinja i aktivistkinja iz Novog Sada Aleksandra Bosnić Đurić rekla je da je za nju antifašizam borba za slobodu, Mustafić je istakao da je antifašizam domen ljudskih prava, odnos prema manjinama i slobodi govora, ali i pravo na zdrav i slobodan život, dok je Dimkovska istakla da za nju to znači nadnacionalnost i sloboda.