Dumanović: Dijana Hrkalović je moć crpela iz SNS-a 1Foto: Beta/Dragan Gojić

Kada je protiv Dijane Hrkalović 2016. godine podneta krivična prijava zbog trgovine uticajem, tužilaštvo je krivičnu prijavu odbacilo, a podnosioci prijave su otpušteni i izloženi krivičnom progonu.

O ovom slučaju je pisalo samo nekoliko medija.

Pet godina kasnije, Dijana Hrkalović se zbog sumnje da je počinila isto krivično delo nalazi u pritvoru, a većina medija se utrkuje u tome ko će je više demonizovati.

Milan Dumanović, bivši policijski službenik koji je pre pet godina zajedno sa kolegom Mladenom Trbovićem podneo krivičnu prijavu protiv bivše državne sekretarke ovu tranziciju objašnjava činjenicom da je Dijana Hrkalović svu moć crpela iz Srpske napredne stranke.

– Ona je bila politički predstavnik u policiji i to su svi u policiji znali. Njen razvojni put je bio dobro poznat, došla je u policiju sa 26 godina iz Bezbednosno-informativne agencije. Ubrzo je postavljena na poziciju iz koje je praktično rukovodila istragama krivične policije, iako po zakonu za to nije imala ovlašćenja. I svi su znali da njena moć potiče iz SNS-a, nebitno da li od Vučića, Glišića ili nekog trećeg, navodi Dumanović.

Njen pad je, dodaje Dumanović, nastao onog trenutka kada je zaboravila tu činjenicu.

– Ona je očigledno u jednom trenutku pomislila da moć koju ima u policiji potiče od nje same, a ne od stranke kojoj pripada. U tom trenutku se otrgla kontroli. Njeno hapšenje nema veze sa pričom da u Srbiji nema nedodoriljivih. Naprotiv. Da je to slučaj, ona bi još 2016. godine bila uhapšena, ističe Dumanović.

Najveći problem, prema njegovim rečima, predstavlja činjenica da se odlaskom Dijane Hrkalović i Nebojše Stefanovića ništa u načinu na koji politika utiče na rad policije nije promenilo.

– Taj uticaj politike na to ko će da bude uhapšen, a ko pušten je oduvek postojao. Međutim, kao i kod većine drugih stvari, SNS je taj princip podigao na jedan viši nivo u kojem politika ima odlučujuću ulogu. Policajci koji su svojevremeno kršili zakon po nalogu Dijane Hrkalović, bivali su nagrađeni. Oni koji su ukazivali na to, poput Mladena Trbovića i mene, su sankcionisani. Taj prinicip je i dalje na snazi u policiji, kaže Dumanović.

Dijana Hrkalović se od petka nalazi u pritvoru. Njoj je sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu prvostepeno odredio pritvor od 30 dana kako ne bi uticala na svedoke.

Odbrana bivše državne sekretarke u toku jučerašnjeg dana je izjavila žalbu na ovu odluku ističući da se sud prilikom odlučivanja nije vodio pravničkim rezonovanjem i Zakonom o krivičnom postupku.

“Odluka o pritvoru doneta je iz vanprocesnih razloga, a koji su javno poznati i koji se svakodnevno pojavljuju u provladinim medijima”, navodi se u žalbi u koju je Danas imao uvid.

Kako su istakli branioci Dijane Hrkalović, prema navodima krivične prijave koja je podneta protiv nje, a koja je sumnjiči za krivično delo trgovina uticajem, ona se tereti da je izdavala nezakonite naloge bivšem šefu Službe za specijalne istražne metode Dejanu Milenkoviću Bagziju, koja je on posle prenosio policijskim inspektorima koji su pozvani kao svedoci u ovoj istrazi. Ova okolnosti, prema mišljenju odbrane, rešenje o određivanju pritvora čini neprihvatljivim sa stanovišta zdravog razuma.

“Naime, svedoci čije je saslušanje predloženo nisu svedoci dela Dijane Hrkalović, nego svedoci dela Dejana Milenkovića protiv koga se takođe vodi istraga i koji je, na saslušanju u policiji, sa braniocem, priznao ovo delo”, navodi se u žalbi uz konstataciju da se Milenković brani sa slobode.

Branioci podsećaju na činjenicu da Hrkalović već dve godine ne radi u policiji, niti ima ikakav društveni uticaj, pa je samim tim nezamislivo kako ona može da utiče na osam aktivnih inspektora MUP-a.

“Tražimo od vanraspravnog veća da primeni zakon i da preinači prvostepeno rešenje, jer su policijski inspektori, kao i ostalom sudije i tužioci, školski primer lica na koje okrivljeni ne može da utiče. Ne postoji nijedan slučaj u sudskoj praksi od 1945. godine do danas da je neki okrviljeni bio u pritvoru da ne utiče na policijske inspektore, koji uz to, treba da svedoče o svojim razgovorima sa trećim licima”, stoji u žalbi.

Većina provladinih medija se prethodnih nekoliko dana ponaša kao da je otvoren konkurs ko će da optuži Dijanu Hrkalović za teže krivično delo.

Zato nije zgoreg podsetiti da se ona sumnjiči da je počinila krivično delo trgovina uticajem, time što je Dejanu Milenkoviću, šef Službe za specijalne istražne metode MUP-a Srbije izdala naređenje zbog kojeg tužilaštvo koje je vodilo istragu “ubistva na šinama” nije na vreme imalo podatke o telefonima.

Ubistvo na šinama je medijski naziv za ubistvo iz januara 2017. godine kada je vatrenim oružjem u centru Beograda ubijen Vlastimira Miloševića.

Za ubistvo se prvobitno sumnjičio Veljko Belivuk, ali je kasnije njegova uloga u zločinu svedena na pomagača.

Zbog nedostatka dokaza, u sudskom postupku Belivuk je oslobođen krivice.