Godinu dana živi na ulici

Reč je o zgradi poznatoj kao «Komitet», koja je vlasništvo požarevačkog SPS-a. «Nisam imao izbora, pa sam se smestio ovde, sa ovo malo stvari koje još imam. Spavam u ovom ćošku gde bije sa svih strana, pa se smrzavam po vetru, kiši i snegu», rekao je Zoran. On je godinama živeo i radio u Hrvatskoj, gde se i oženio Ruskinjom, sa kojom ima četvoro odrasle dece. Međutim, sticajem okolnosti, ni sa jednim svojim detetom ne komunicira.

«Prva supruga bila je teški bubrežni bolesnik i preminula je pre 13 godina. Kasnije sam se ponovo oženio jednom Rumunkom, koja je bila prostitutka, ali je time prestala da se bavi kad smo se upoznali. Iz tog braka imam dvoje maloletne dece, ali se ni sa njima ne viđam, jer su sa majkom otišli iz zemlje», kazao je Zoran. On je u Požarevcu imao roditelje, ali su oni preminuli, u razmaku od samo mesec dana. Pre smrti prodali su kuću i od tog novca uzeli jedan deo, a ostalo poklonili Zoranu i njegovoj deci iz prvog braka.

«Taj novac brzo se potrošio, pa sam onda počeo da brinem o jednoj starijoj ženi, od koje bih, za uzvrat, nasledio stan. Međutim, nakon njene smrti, pojavio se njen sin, a ja nisam imao para da na sudu dokazujem da taj stan pripada meni», rekao je Zoran. Nakon toga, on se preselio u drugi stan u kojem je, takođe, bio podstanar. Kad više nije imao od čega da živi, niti je uspevao da zaradi novac, Zoran je okončao na ulici.

«Nemam lična dokumenta ni socijalnu pomoć, jer nemam para da pribavim sve papire. Živim od milostinje i čekam kad ću da umrem, jer sam teško oboleo, pošto imam «pušačku nogu», kazao je Zoran. On ističe da ne zaslužuje ničiju pomoć, naročito svoje dece, jer nije dovoljno brinuo o njima kad je to bilo najpotrebnije. «Tokom života odavao sam se svim mogućim porocima i nisam se posvetio deci koliko je to trebalo. Zbog toga ne zaslužujem njihovu pomoć, ali ni bilo čiju, jer sam sam odgovoran za ovo što mi se sada dešava», zaključio je Zoran.

Bez zdravstvene knjižice

Pošto nema adresu ni lična dokumenta, Zoran nema ni zdravstvenu knjižicu. «Zavisim od milosti lekara, jer nisam osiguran. Kad bih pio sve lekove neophodne za moju bolest, morao bih svakog meseca da platim 360 evra», rekao je Zoran.