Gradska uprava u Subotici formirala je komisiju za poklopce za šahtove. Razlog su učestale krađe tih poklopaca, koje zatim kradljivci prodaju kao vrednu sirovinu. Budući da kradljivci sve do sada nisu otkriveni, gradski oci su odlučili da se formira pomenuta komisiju koja je odmah našla rešenje – umesto dosadašnjih metalnih, biće kupljeni novi poklopci za šahtove, ali plastificirani zato što oni neće imati nikakvu vrednost za sakupljače sekundarnih sirovina, poput gvožđa i sličnog.
I već se, kako navode mediji, javila izvesna italijanska firma i ponudila Direkciji za izgradnju grada kataloge najnovijih modela šahtovskih poklopaca. Problem je, međutim, što ih ta firma još ne proizvodi, te se još ne zna ni njihova cena.
Do sada je grad, inače, potrošio oko četiri miliona dinara na ukradene poklopce. No, kako i plastika spada u sekundarne sirovine, može biti iznenađenje ako novi italijanski, nemački, ili holandski, nikad se ne zna, poklopci budu još atraktivniji za ove agilne sakupljače u sivoj zoni male privrede.
Komisija za poklopce, međutim, mora da razreši još jedan veliki problem oko krađe – pitanje ko će, naime, platiti štetu kada poklopac nestane. Prema gradskoj Odluci o javnoj kanalizaciji, šahtovi ili pak samo poklopci, pripadaju različitim subjektima, u zavisnosti od toga gde se nalaze. Poklopci koji se nalaze na gradskim saobraćajnicama su u nadležnosti Direkcije za izgradnju grada, dok su oni na kanalizacionoj mrežu u vlasništvu JKP Vodovod i kanalizacija. Ali, na iznenađenje mnogih građana, postoji i treća vrsta vlasništva – poklopci na šahtovima koji se nalaze u blokovima zgrada pripadaju stanarima tih zgrada, te su oni lično zaduženi za njih. Kada su se neki od tih stanara, i ne znajući da su vlasnici, kao savesni građani obratili nadležnima i prijavili krađu poklopaca, bili su nemalo iznenađeni kada se ispostavilo da moraju sami nadoknaditi štetu.
Mnogi se ipak nadaju da će prevladati logika, i da će grad preuzeti (ponovo) brigu o javnim površinama, i ne svaljivati još jedan teret na građane u čijim džepovima nema novca ni za egzistencijalne potrebe, između ostalog i zato što su već jednom platili, kroz razne dažbine, kupovinu i poklopaca i vodovodnih cevi i izgradnju šahtova, u uverenju da se gradi gradska infrastruktura, na osnovu koje grad ubire zaradu, a ne stanari zgrada u blizini šahtova.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
