Suđenje bivšem predsedniku samoproglašene Republike Srpske Krajine Goranu Hadžiću, poslednje pred Haškim tribunalom, počelo je juče uvodnom rečju tužilaštva. Tužilac Daglas Stringer ukazao je u uvodnoj reči na Hadžićeve veze s tadašnjim rukovodstvom Srbije i učešće u „zajedničkom zločinačkom poduhvatu“ sa ciljem stvaranja etnički čistih srpskih oblasti na teritoriji Hrvatske.
Hadžić je optužen za zločine nad Hrvatima i drugim nesrbima u Istočnoj Slavoniji tokom 1991. i 1992. godine, kao učesnik zajedničkog zločinačkog poduhvata sa Slobodanom Miloševićem, Jovicom Stanišićem, Frankom Simatovićem Frenkijem, Željkom Ražnatovićem Arkanom, Vojislavom Šešeljem, Mihaljem Kertesom, Radovanom Stojičićem Badžom, Milanom Martićem i pripadnicima JNA.
Tužilac Stringer je istakao Hadžićevu političku ulogu i odgovornost najpre kao premijera SAO Slavonija, Baranja i Zapadni Srem, a kasnije i kao predsednika SAO Krajina, uz ocenu da je Hadžić bio – „Miloševićev čovek na terenu“.
Stringer je rekao da je Hadžić sprovodio diskriminatorske mere prema Hrvatima i drugim nesrbima, da je naredio konfiskaciju hrvatske državne imovine i da se zalagao za granice RSK po etničkim linijama. Takođe je rečeno da je Hadžić „često bio u Beogradu“, gde je „išao da dobije oružje“, a da je u istočnoj Slavoniji omogućavao obuku paravojnih formacija koje su uz JNA, „nekad odvojeno a nekad zajedno“, sprovodile „prljavi posao“ – uklanjanje nesrba.
„Logistička podrška Srbije“
Tužilac Stringer je ocenio da je stvaranje vojske RSK predstavljalo kršenje Vensovog plana, i da je ta vojska imala logističku podršku Srbije, pri čemu je paravojna jedinica Tigrovi pod komandom Željka Ražnatovića Arkana ostala u RSK. Tužilac je ukazivao na Hadžićevu bliskost sa Arkanom, koju je dokumentovao snimcima sa raznih TV stanica. Govorio je i o odgovornosti Hadžića u vreme pada Vukovara u jesen 1991. godine i da je ovaj blisko sarađivao sa JNA.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
