Krvave glave, polomljena rebra… : Koliko je bilo posla za Hitnu pomoć tokom izbornog dana?

Prema njihovim rečima, toga dana ovoj službi za pomoć javio se 51 pacijent, dok za sedam pacijenata hitna izlazila na teren.

“Od ukupno 58 pacijenata, dvoje pacijenata je zbrinuto zbog tuče. Prvi pacijent se sam javio u Službu za hitnu medicinsku pomoć Dom zdravlja Zdravstvenog centra Knjaževac. Pacijent je imao ranu na glavi, u predelu čeonog dela i hematom. Upućen je na dijagnostiku u Službu radiološke dijagnostike i preglede od strane speijalista opšte hirurgije i otorinolaringologije. Drugi pacijent je kolima hitne pomoći dovežen sa terena u Službu za hitnu medicinsku pomoć. Imao je povrede stomaka i bol u predelu stomaka. Upućen je na dijagnostiku u Službu radiološke dijagnostike i dalje preglede od strane specijalista opšte hirurgije i interne medicine”, navode za Danas u Zdravstvenom centru Knjaževac.

Kako je saopštila Stranka slobode i pravde, u incidentu na biračkom mestu u selu pored Knjaževca, pretučen je profesor Beogradskog univerziteta, kome je u bolnici ukazivana pomoć.

Na teritoriji opštine Smederevska Palanka zabeležene su dve situacije vezane za izbore gde je Hitna ukazivala pomoć.

“U selu Ratari došlo je do incidenta, ekipa Hitne nije bila ba terenu nego je jedno lice došlo da mu se ukaže pomoć. Nije bio ozbiljnije povređen, nego su ga više zbog sigurnosti uputili u bolnicu. Osim toga, bila je još samo jedna intervencija – lice je kolabiralo na izbornom mestu u jednom vrtiću u Smederevskoj Palanci. Znači, nije bilo incidenata na licu mesta, nego mu se slošilo, pa je Hitna pomoć reagovala”, kaže za Danas Milan Stojić, pomoćnik direktora Doma zdravlja Smederevska Palanka.

Inače, zbog ovog incidenta u Ratarima policija je uhapsila četiri osobe, dok su protiv 11 najavljene prekršajne prijave „zbog drskog i bezobzirnog ponašanja“.

Kako je MUP saopštio, uhapšeni se terete da su u nedelju u Ratarima u 12.20 napali muškarca iz Novog Sada, naneli mu povrede zadavši mu više udaraca, polomili mu retrovizore na automobilu i sipali mu ulje na kočione diskove automobila. Međutim, advokati privedenih su negirali tvrdnje MUP-a, navodeći da postoji video-snimak celog događaja, kao i svedoci koji će posvedočiti da optuženi nisu izvršili delo za koje se terete.

Sa druge strane, doktor Vladica Petrović, direktor Doma zdravlja Majdanpek, kaže da njihove ekipe Službe hitne pomoći nisu intervenisale zbog incidenata, jer ih nije ni bilo.

“Sve je prošlo u najboljem redu. Nije bilo nikakvih incidenata. Sve je bilo redovno”, navodi dr Petrović za Danas.

Iako smo kontaktirali svih 10 zdravstvenih ustanova, većina je zamolila da im pošaljemo mejlom pitanja na koja čekamo odgovore. Bilo je i onih koji se nisu ni javljali, dok su u Lučanima i Boru zatražili da ih nazovemo sutra, “jer će tada biti ovlašćeni koji će moći da daju izjave”.

Slavica Plavšić, specijalista za plućne bolesti kaže za Danas da na osnovu informacija koje je dobila od kolega iz Bora, utisak je da su zdravstvene službe tokom izbornog dana radile u izuzetno teškim uslovima, sa velikim brojem povređenih i konstantnim pritiskom.

“U razgovoru sa zaposlenima u Hitnoj pomoći i prijemno-trijažnoj službi moglo se jasno osetiti da je situacija bila van uobičajenih okvira. Opisana je kao „haos“, uz veliki priliv pacijenata i otežane uslove rada. Kao lekar, mogu da prepoznam takvu atmosferu: ubrzan rad, buka, napetost i osećaj hitnosti koji nastaje kada sistem pokušava da zbrine veliki broj povređenih u kratkom vremenskom periodu”, kaže naša sagovornica, naglašavajući da zdravstvene ustanove, s razlogom, ne iznose detalje o pacijentima niti zvanične podatke neovlašćenim licima.

“Ipak, ono što se iz tih razgovora moglo jasno zaključiti jeste da je tokom izbornog dana postojao neuobičajeno veliki broj povređenih i ozbiljno opterećenje Hitne pomoći i prijemno-trijažnih službi. Kada vam medicinsko osoblje, naviknuto na urgentne situacije, opisuje stanje kao „haos“ i „ludnicu“, to je profesionalna procena nivoa opterećenja sistema”, ističe Plavšić.

Kako kaže, zdravstveni sistem je reagovao na posledice nasilja koje nije smelo da se dogodi.

“U normalnim okolnostima, politički procesi, pa i izbori treba da budu potpuno bezbednosno neutralni. Ne smeju dovoditi do povređivanja. Ne smeju slati ljude u urgentne centre. Ne smeju imati medicinske posledice. Onog trenutka kada tokom izbornog dana imate povećan broj povređenih građana, to znači da je politički proces izašao iz svoje institucionalne i pravne ravni i prešao u sferu fizičkog nasilja. Zdravstveni sistem tada postaje mesto na kojem se beleže posledice društvenog sloma”, smatra ona.

Kako kaže, društvo u kome su izbori visokorizičan događaj po fizičku bezbednost građana više ne može da se nazove stabilnim, a još manje demokratskim.

„Ako je cena „pobede“ broj povređenih, krvave glave, polomljena rebra, ljudi koji završavaju u urgentnim centrima umesto na biračkim mestima, onda to nije politički rezultat. To je medicinski bilans nasilja. Ako su tokom jednog izbornog dana građani prebijani, zastrašivani, ako se pojavljuju organizovane grupe pod kapuljačama, ako se pominju i sekire i oružje, onda se ne može govoriti o izborima u demokratskom smislu, već o ogoljenoj demonstraciji sile. Zato se takav ishod ne može nazvati pobedom. To je, najblaže rečeno, Pirova pobeda, dobijena po cenu urušavanja elementarnih pravila društva“, ističe naša sagovornica.

Dragana Rakić, potpredsednica Demokratske stranke kaže za Danas da je pratila izbore i neposredno svedočila mnogobrojnim scenama nasilja Vučićevih lojalista nad studentima i građanima koji su branili svoje pravo na iole demokratske izbore.

“Na kraju je u bolnici bilo oko 10 prebijenih studenata i građana. Čak je bilo nasrtanja sekirom na ženu fotografkinju koja je imala vidno istaknutu novinarsku legitimaciju”, tvrdi Rakić.

Nasilje koje smo videli ne samo u Boru nego u svih 10 mesta gde su bili lokalni izbori, kako kaže Rakić, nije znak snage režima, već simptom pada.

“Kad podrška opada, raste pritisak i strah, a strah se najlakše prevodi u nasilje”, naglašava ona.

Prema njenim rečima, ključna poruka jučerašnjeg dana je da se taj mehanizam više ne isplati, te da nasilje više ne zastrašuje građane, već proizvodi otpor i jasno pokazuje ko je na kojoj strani.

“Svako ko danas pribegava sili ubrzava sopstveni politički kraj, jer time ne gasi krizu, već je produbljuje i oduzima sebi mogućnost da ponovo upravlja društvom u miru. Srbija u kojoj se glas brani nasiljem nije održiva – ali Srbija u kojoj ljudi odbijaju da se povuku i pružaju otpor kriminalnom režimu već nastaje, i to je proces koji se više ne može zaustaviti”, zaključuje Rakić.

Podsetimo, u blizini biračkog mesta 34 u Boru, kako su prvo objavili studenti u blokadi, došlo je do napada sekirom na novinarsku ekipu među kojima su bili i studenti. Portal Revolt je izvestio da su Lazar Dinić, Ivan Bjelić, Aleksandar Kulić i Zorica Popović bili zbrinuti u Urgentnom centru. Prema njihovim navodima, kao posledicu prebijanja Dinić ima prelom jagodične kosti i kontuziono nagnječenje malog mozga.

Odsek za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu ocenio je danas da je napad na njihovog studenta i novinara Lazara Dinića direktan napad na slobodu medija i osnovne principe demokratskog društva. Ističu da je zadobio teške povrede glave i da sa zabrinutošću prate njegovo zdravstveno stanje.

„Napad na Dinića poruka svima“

Slavica Plavšić kaže da napad na studenta – novinara Lazara Dinića, koji je prema dostupnim svedočenjima bio proganjan, zlostavljan i teško povređen dok je radio svoj posao, predstavlja više od brutalnog incidenta.

„To je poruka. Poruka svima koji pokušavaju da posmatraju, beleže i dokumentuju šta se zaista dešava. Kada se novinar napada na terenu, to nije samo nasilje nad pojedincem, već pokušaj kontrole izbora primenom sile“, dodaje ona.