Jutarnji.hr o tome zašto je Porfirije prešao na "tamnu stranu": Ili je uvek mislio ovako, pa lagao, ili je ucenjen 1Patrijarh Porfirije Foto: (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ/DS)

Mnogo se pisalo, uglavnom pozitivno, pošto je početkom 2021. godine Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve izabrao mitropolita zagrebačko-ljubljanskog Porfirija Perića za 46. poglavara Srpske pravoslavne crkve.

I s pravom, kako zbog Perićevih postupaka tokom više od šest godina provedenih u Zagrebu, tako i zbog inauguracionog govora u kojem je uputio toplu i iskrenu poruku Hrvatima i Hrvatskoj rečima koje jedva da izlaze iz usta verskih službenika u ovom podneblju koje su glasile: Služiću svom narodu i dalje u mojoj dragoj Hrvatskoj koja mi je postala druga domovina. U Zagrebu sam vodio dijalog i stekao mnogo prijatelja, koji su nas branili i ako je trebalo. Nastojaću da tamo gde su Srbi većina budem drugima takav prijatelj kakve sam stekao u Hrvatskoj i Sloveniji“.

Uostalom, tek što je stigao u Zagreb, novoimenovani mitropolit Porfirije se na sličan način predstavio u svom uvodnom govoru na ustoličenju juna 2014. godine.

„Ja sam Srbin, ali pre svega hrišćanin, i to je univerzalna vrednost i zato ću propovedati i svedočiti Hrista. Volim svoj narod, ali volim i voleću sve druge narode, svakog čoveka, svaku ikonu Božiju“, rekao je tad.

Ubrzo je bio domaćin Osmog susreta Svepravoslavne mreže za proučavanje religija i destruktivnih kultova, koji je, pod pokroviteljstvom Eparhije zagrebačko-ljubljanske, održan u Ljubljani 2015. godine.

Napisao je knjige o Zagrebu, a Udruženje za vjersku slobodu u Republici Hrvatskoj odlikovalo ga je za mirovni doprinos u promociji kulture dijaloga i verskih sloboda.

Susreti intelektualaca

Pored toga, Porfirije je dve godine organizovao redovne susrete intelektualaca različitih profila, koji su u prostorijama Pravoslavne gimnazije na zagrebačkom Svetom Duhu razgovarali o društvenim, etičkim i političkim temama.

Susreti su počeli 2017. godine, održavali su se jednom mesečno, a pošto je organizator bio tadašnji mitropolit, dobili su neformalni naziv: Porfirijeva kola. Gosti su bili Ivo Josipović, Rada Borić, Tvrtko Jakovina, sveštenik Anton Šuljić i desetine članova javnog života Hrvatske.

A onda se Perić vratio u Beograd i u proteklih dvadeset meseci njegov dotadašnji liberalni imidž uveliko je potamnio.

Izbor novog patrijarha nikada nije samo verska ili crkveno-administrativna stvar, već i veoma osetljivo političko pitanje jer je, kako upozoravaju analitičari u Srbiji, izbor novog poglavara SPC izuzetno važan za vladajući režim predsednik Aleksandar Vučić.

Naime, zbog delikatne situacije u kojoj se Srbija nalazi, posebno kada je reč o odlukama u vezi sa Kosovom, mešanju u situaciju u Crnoj Gori i stalnim najavama moguće posete pape Franje Srbiji, Vučiću je neophodna podrška SPC.

Crkveni krugovi se žestoko protive bilo kakvim ustupcima po pitanju Kosova i Crne Gore, ali je Vučiću bio potreban patrijarh koji neće dozvoliti da se SPC okrene protiv državnih vlasti.

Naime, Vučić se uvek oslanjao i tražio podršku SPC i želi da ima politički blisku osobu uz čiju bi pomoć lakše donosio neke očekivane nepopularne odluke od nacionalnog značaja, koje se, čini se, očekuju od nego u bliskoj budućnosti, kako bi amortizovao eventualno nezadovoljstvo, i sprečio da tako važna institucija bude opozicija, kao što su najavljivali još neki mogući kandidati, poput vladike Grigorija.

Porfirije je bio čovek koji mu je bio potreban, a to se sada potvrđuje jer srpska država i Crkva rade u potpunoj sinhronizaciji.

Nije više onaj zagrebački Porfirije

Samo što sadašnji Porfirije nije više onaj koji je bio u Zagrebu, već više kao njegov prethodnik, konzervativac Irinej.

Srpska pravoslavna crkva nedavno je odala počast ratnom zločincu Vojislavu Šešelju, kome je odavanje počasti odala Eparhija novogračanička-srednjezapadnoamerička i njen episkop Longin.

Porfirije se tome nije usprotivio, iako je prošle godine objavljen snimak na kome u razgovoru sa budućim sveštenicima SPC kritikuje način dodele crkvenih nagrada rečima: „Svaki drugi mafijaš u Srbiji dobio je orden SPC. Orden znači ništa, ordenje je toliko obezvređeno. Pa, ne, svako svog pajtosa u svojoj partiji može… Neki baja mi je dao pare da radim ne znam ni šta, evo, naruči tamo, daj, znaš, da mu dam, da bi on dao još više. Hiljade ljudi su dobili…“.

Takođe, Porfirije je nastavio da sprovodi politiku SPC prema komšijama čiju državnost i teritorijalni integritet Srbija priznaje samo formalno.

U Crnoj Gori, nakon što je tamošnji premijer Dritan Abazović potpisao sporni Osnovni sporazum sa SPC, situacija se zahuktala, čak se govorilo da zemlja može doći na ivicu građanskog rata, a u svakom slučaju produbljen je unutrašnji raskol.

Uz to, za Porfirija je Kosovo isto što i za Vučića.

„Nemamo svoj nacionalni narativ, ali imamo Kosovo. Kosovo je naš narativ. Mit je jedno, a zavet je drugo. Mit može biti pobednik ili gubitnik jer pripada mašti. Mit je nešto što može biti pogodno za političku upotrebu. Zavet je nešto mnogo dublje jer pripada duhovnosti“, rekao je Porfirije.

Konačno, on je u četvrtak u Bijeljini, na obeležavanju državnog praznika srpskog jedinstva, poručio da su „granice promenljiva kategorija“.

„Svi znamo da su se kroz istoriju menjale granice država i mesta stanovanja našeg naroda, a nismo sigurni da se u istoriji u kojoj je sve relativno neće menjati ni u budućnosti“, rekao je patrijarh Porfirije.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na istoj „svečanosti“ pozvao Srbe da čuvaju „mir i slobodu samo pod jednom zastavom“ i da „ništa ne može da podeli Srbiju i Republiku Srpsku“, a srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik provokativnu tezu da „Srbi danas imaju dve države – Republiku Srpsku i Srbiju“ i da će „nastaviti borbu za naše jedinstvo“.

Liberalnu Srbiju mnogo više uznemirilo je njegovo protivljenje beogradskom Evroprajdu, pa je pozorišna rediteljka Biljana Srbljanović, u svojoj kritici Porfirija na Fejsbuku, upitala: „Pa šta može da natera čoveka na poziciji doživotne i neupitne moći, s koje ga niko ne može ukloniti, na takvu saradnju sa zlom?“

Njen post završava odgovorom na pitanje koje je sebi postavila, a koji glasi:

„Postoje dve mogućnosti:

1. ili je uvek ovako mislio, ali je lagao i krio se

2. ili je ucijenjen nečim većim i od mene i od vas. Nema treće“.

Ponuđenim zaključcima Biljane Srbljanović, u principu, nema šta da se doda ili oduzme jer su pogodili suštinu priče o patrijarhu Porfiriju.

Izvor: Jurarnji.hr

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.