„Radije bi vođu nego državne institucije“: Šta pokazuje istraživanje BCBP o demokratiji u Srbiji?

Jedan deo građana Srbije, prema istraživanju Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), smatra da u zemlji ne postoji demokratija.

Istraživanje BCBP-a daje polarizovanu sliku Srbije u kojoj je glavna osa razlikovanja stavova prema trenutnoj vlasti.

Programska menadžerka BCBP-a, Jelena Pejić Nikić, kaže da oni koji podržavaju vlast imaju veće poverenje u institucije i u demokratiju u zemlji. Međutim, dodaje da nalazi istraživanja pokazuju da preovladava negativan stav prema aktuelnoj vlasti, kao i mišljenje da u Srbiji ne postoji demokratija.

“Među onima koji se osećaju nebezbedno i na izborima, i na radnom mestu, čak i u javnim ustanovama, dominiraju protivnici vlasti. Sve to nas navodi na zaključak da građani veruju da instrumentalizovane institucije ne štite sve građane, a za one koji se protive vlasti mogu da predstavljaju čak i pretnju”, smatra Pejić Nikić.

Ona dodaje da se godinama provlači pitanje o tome kako izborni uslovi treba da se poprave, a na svakim izborima, republičkim ili lokalnim, svedoči se sve gorim praksama i krivičnim delima za koja niko ne biva kažnjen.

“Naročito zabrinjavaju nalazi koji potvrđuju kakvim pritiscima su birači izloženi. Svaki četvrti ispitanik je rekao da je on lično ili neko koga poznaje bio prinuđen da ide na predizborne mitinge i da glasa za određenog kandidata ili listu, a svakom trećem je nuđena naknada za glas”, objašnjava ona.

Sociolog Žolt Lazar ocenjuje da rezultate ovakvih istraživanja treba tumačiti sa rezervom, jer se ključno pitanje svodi na to šta građani uopšte podrazumevaju pod demokratijom. Kako navodi, odgovori na opšta i načelna pitanja često ne daju dovoljno preciznu sliku, te bi pouzdaniji uvid u stavove javnosti bio moguć kroz ispitivanje odnosa građana prema odgovornosti institucija, poštovanju zakona i zaštiti osnovnih prava.

“Ono što ide u prilog građanima Srbije je to da svi mi imamo višedecenijsko iskustvo sa promenom sistema i sa tranzicijom iz jednopartijskog u višepartijski sistem”, kaže Lazar.

Smatra da bi ozbiljnije institucionalne promene mogle uslediti tek nakon promene vlasti, i to isključivo mirnim i institucionalnim putem, nakon čega bi fokus morao biti na jačanju zaštite osnovnih građanskih prava.

“Očigledno je da značajan deo građana nema poverenja u izborni sistem i institucije vlasti. To potvrđuju i dugotrajni protesti. Ozbiljnije institucionalne promene moguće su tek nakon promene vlasti, i to mirnim i institucionalnim putem.”, smatra on.

Kada govorimo o političkim pritiscima i kupovini glasova, Lazar upozorava da takve pojave utiču na poverenje u izborni proces, ali i da je potrebno razlikovati lična iskustva od šire percepcije.

„Pritisci postoje, posebno u javnom sektoru, ali treba biti oprezan kada govorimo o njihovom obimu. Često ljudi govore o iskustvima iz druge ili treće ruke. Ipak, sama atmosfera političkih pritisaka ostavlja ozbiljne posledice po poverenje građana u izbore,” dodaje Lazar.

Povodom zahteva za lustracijom, Lazar ističe da je težnja ka odgovornijim institucijama opravdana, ali da se ovaj pojam u javnosti često pogrešno tumači. Naglašava da lustracija ne sme imati karakter osvete, već da se pitanja odgovornosti moraju rešavati kroz utvrđivanje eventualne krivične odgovornosti, što je isključivo u nadležnosti pravosuđa.

„Lustracija ne sme da bude osveta. Mi tu moramo biti vrlo strpljivi i pravedni, čak i po cenu da možda taj krug ljudi koji će biti eventualno jednog dana lustriran bude i manji nego što bi to možda neko očekivao, jer je mnogo gore imati nepravednu kaznu nego nedovoljnu kaznu,” kaže on.

Na pitanje da li Srbija živi u demokratskom društvu, Lazar ističe da savremena politička teorija sve češće koristi pojam poliarhije, koji naglasak stavlja na smenjivost vlasti i odgovornost nosilaca javnih funkcija, zbog čega ga smatra operativnijim i korisnijim od široko shvaćenog pojma demokratije.

„Treba da se manemo rasprave o tome ima li demokratije ili nema i da vidimo koliko uspešno sprovodimo vladavinu prava. Upravo od toga zavisi kvalitet jednog demokratskog društva”, zaključuje Lazar.

Politikolog, Ivan Živkov, ocenjuje da rezultati istraživanja pokazuju zabrinjavajući rezultat, jer ukazuju da značajan deo građana ne prepoznaje odsustvo demokratskih standarda u Srbiji.

“To je „većinska Srbija“, autoritarna, koja smatra da državu treba da vodi čvrstorukaš koji je iznad zakona, i koja ne oseća potrebu da podrži suštinske promene, već samo povremeno poželi da promeni vođu”, kaže on.

Govoreći o mogućim pritiscima na građane i potencijalnoj kupovinu glasova, Živkov ističe da one mogu biti dvosmerne: za jedne podsticaj za veći politički angažman i borbu za građanska prava, a za druge razlog za povlačenje iz političkog života, zbog osećaja da su pritisci i manipulacije previše prisutni, a društvena reakcija nedovoljna. U tom širem odnosu građana prema politici i institucijama, Živkov vidi i način na koji se oblikuju očekivanja i razočaranja u društvu.

“U široko rasprostranjenoj kritici svih političara, kao i polaganju velikih nada u lustraciju, vidim prvenstveno želju za promenom, ali i mešavinu očaja, naivnosti, neznanja i sklonosti ka verovanju u čuda”, zaključio je Živkov.

Danas je uputio pitanja Ministarstvu za evropske integracije u vezi sa istraživanjem o demokratskim procesima u Srbiji, međutim do trenutka objavljivanja teksta nismo dobili odgovor.