Kad hoćeš nešto da zataškaš osnuj odbor

U Skupštini Srbije juče nisu održane konsultacije na kojima bi se predstavnici poslaničkih klubova i predsednik parlamenta Oliver Dulić dogovorili o toku sednice zakazane za ponedeljak i eventualnom formiranju anketnog odbora koji bi se bavio kompanijom Delta Miroslava Miškovića. Mada je predsednik LDP Čedomir Jovanović u nedelju ponovio da je na prošlom sastanku šefova poslaničkih klubova i Dulića dogovoreno da ta tačka dnevnog reda bude stavljena na dnevni red naredne sednice, a predsednik Skupštine najavio konsultacije o tome, iz izjava većine poslanika može se zaključiti da je malo verovatno da će se parlament na ovaj način baviti Deltom. Načelno, nijedan poslanički klub nema ništa protiv formiranja anketnog odbora, svi se zalažu za rasvetljavanje međusobnih optužbi Jovanovića i Miškovića, ali naglašavaju da o tome najpre treba da se izjasne pravosudni organi.

PETROVIĆ: Sud je pravo mesto

Ministar pravde Dušan Petrović izrazio je juče uverenje da će sve nadležne službe i institucije u najkraćem roku dati odgovor na pitanja koja su postavljena o poslovanju kompanije Delta i o lideru LDP Čedomiru Jovanoviću. Petrović je novinarima u Palati Srbije, posle otvaranja rasprave o Nacrtu zakona o zaštiti podataka o ličnosti, rekao da je republičkog javnog tužioca i sekretarijat Vlade Srbije obavestio da je od Jovanovića dobio dokumente koji se odnose na Deltu. Petrović je dodao da je sud pravo mesto za dobijanje odgovora na pitanje o nečijoj krivici ukoliko se ustanovi da postoji prostor za pokretanje postupka. „Nema razloga za uznemirenje javnosti, jer će nadležne pravosudne institucije u najkraćem roku obaviti svoj posao“, dodao je Petrović.

Dulić je najavio da bi na sastanku šefova poslaničkih klubova lider LDP trebalo da ih argumentima i dokumentovano uveri da je neophodno formiranje tog odbora kako bi se naredna sednica dopunila i inicijativom za njegovo formiranje. „Nemam ništa protiv da Skupština raspravlja o važnim temama, ali ne želim da se formiranje anketnih odbora koristi za lične ili partijske kampanje“, rekao je Dulić. Lider najbrojnijeg poslaničkog kluba radikala Tomislav Nikolić kaže da će SRS učestvovati u radu odbora ako bude formiran, ali da Skupština nije ovlašćena da odlučuje ko je monopolista, a ko ne. Šefica poslaničkog kluba DS Nada Kolundžija rekla je nedavno da će se njena stranka zalagati za formiranje anketnog odbora „ukoliko neko misli da državni organi to ne mogu da reše“.
Portparol DSS Andreja Mladenović izjavio je da će ta partija razmatrati formiranje skupštinskog anketnog odbora o kompaniji Delta tek kada tužilaštvo rasvetli pitanja koja se spominju u javnosti i odnose se na lidera LDP Čedomira Jovanovića. On je podsetio da su pokrenuta pitanja o tome da li je Jovanović učestvovao u otmici Miroslava Miškovića i da li je uzeo deo novca od otkupa. Poslanik stranke Nova Srbija Vladan Vučićević ističe da se njegova stranka ne protivi formiranju anketnog odbora, ali da su pravosudni organi „prava adresa“ i oni treba da se izjasne o Delti i optužbama i prijavama Jovanovića i Miškovića. „Posao Skupštine nije da presuđuje u ovakvim sporovima. Time treba da se bavi pravosuđe, a naš zadatak je da donosimo zakone. Umesto da radimo svoj posao, često se bavimo glupostima i time dezavuišemo Skupštinu“, dodaje Vučićević.
Vučićević podseća da je institut anketnih odbora u zapadnom parlamentarizmu uveo pokojni britanski premijer Vinston Čerčil, čija je deviza bila „kad hoćeš nešto da zataškaš, ti osnuj odbor“. Moglo bi se reći da su i u savremenom srpskom višepartizmu anketni odbori imali sličnu sudbinu, a možda i zadatak. Ubistvo saveznog ministra odbrane Pavla Bulatovića 7. februara 2000. godine navelo je Skupštinu SRJ da formira Anketni odbor o njegovom ubistvu. Na čelu parlamentarnih „istražitelja“ bio je lider radikala Vojislav Šešelj, koji je u izveštaju Anketnog odbora tvrdio da je Pavla Bulatovića ubio saradnik crnogorske državne bezbednosti i pripadnik kriminalnog podzemlja Ivan Delić. Šešelj je optužio biznismena Filipa Ceptera da je naručilac likvidacije i da je Bulatović ubijen jer je bio smetnja „u nekim finansijskim malverzacijama i neracionalnim nabavkama“. Filip Cepter je sve demantovao, a Ivan Delić nikada nije uhapšen. Izveštaj anketnog odbora je usvojilo Veće republika, dok je većina poslanika Veća građana glasala protiv. Bulatovićevo ubistvo ni danas nije razjašnjeno.
U jeku svađa DS i DSS, sredinom 2001. godine, Koštuničina partija optužila je tadašnjeg savetnika premijera Đinđića za bezbednost Zorana Janjuševića i šefa Vladinog Biroa za komunikacije Vladimira Bebu Popovića da su ozvučili kabinet Vojislava Koštunice koji je tada bio predsednik SRJ. Afera je nazvana „kabl“ i njome se bavio anketni odbor Skupštine Srbije formiran naredne godine. Zoran Đinđić, Vladimir Beba Popović i Nebojša Pavković samo su neki od „zvučnijih“ svedoka koji su se pojavili pred ovim odborom koji nije usvojio ni zaključke, niti izveštaj.
Tokom 2004. godine Srbiju je „drmala afera EPS“. U parlamentu je formiran anketni odbor koji je trebalo da utvrdi poslovanje domaćeg energetskog giganta i kompanija EFT i Interfejs. Predsedavao je Aleksandar Vučić, a članovi su bili Milko Štimac, Đorđe Mamula, Dragan S. Jovanović, Slobodan Mihajlović i Dejan Rajčić. Odbor nije usvojio zajednički zaključak. Sva saznanja do kojih su došli tokom višednevnog „isleđivanja“ predali su policiji. Sledeći anketni odbor 2005. bavio se sumnjivom privatizacijom aranđelovačkog Knjaza Miloša. Anketni odbor je predvodio socijalista Milorad Vučelić, a pred njim su, pored ostalih, svedočili Miroljub Labus, Predrag Bubalo i Milko Štimac. Ni ovaj odbor nije došao do zajedničkog zaključka i izveštaja.
Za najuspešniji se smatra anketni odbor koji je jula 2005. Skupština Srbije formirala za ispitivanje slučaja nestalih beba. Predsedavala je tadašnja poslanica SPS Živodarka Dacin. Odbor je u izveštaju, usvojenom u Skupštini Srbije, ocenio da je u mnogim slučajevima sumnja roditelja osnovana i predložio konkretne mere – da postupanje po svim prijavama roditelja o nestaloj deci vode specijalni tužilac i Posebno odeljenje Okružnog suda za borbu protiv organizovanog kriminala.
Skupština je više puta odbijala inicijative za formiranje anketnog odbora. Tako je svojevremeno odbijen zahtev poslanika DSS Đorđa Mamule i Dragana Lazića da skupštinska komisija utvrdi propuste u obezbeđenju ubijenog premijera Zorana Đinđića, kao i predlog socijalista da bude osnovan anketni odbor koji bi se bavio „duvanskom“ aferom. Nije prošao ni predlog za formiranje odbora koji bi ispitao koncesioni ugovor o izgradnji autoputa Horgoš – Požega.