Kada bismo u Srbiji udisali čistiji vazduh prosečni životni vek bi bio za 1,5 godinu duži

Decenijama unazad, mnogo pre pandemije koronavirusa, stanovništvo širom Azije nosilo je maske za lice – ali na taj način oni se nisu štitili od zaraze, nego od zagađenja vazduha, piše portal Klima101.rs.

Nova studija Univerziteta u Čikagu (Air Life Quality Index) razotkriva koliko je rastući izazov uzeo danak na jugu ovog kontinenta, odnosno na prostorima koja se svrstavaju među najzagađenija na svetu.

Naime, ukoliko se tamošnji dramatičan nivo aerozagađenja nastavi, prosečan stanovnik Južne Azije mogao bi da živi i do 5 godina kraće zbog vazduha koji udiše.

Primera radi, prosečna koncentracija sitnih, zagađujućih PM 2,5 čestica u Bangladešu tokom 2021. iznosila je 74 µg/m3. To je skoro pet puta više u odnosu na nacionalne kriterijume (15 µg/m3), odnosno skoro 15 puta više u odnosu na smernice Svetske zdravstvene organizacije o zdravom vazduhu (5 µg/m3).

Stanje nije mnogo bolje ni u Nepalu i Pakistanu, kao ni Indiji koja ima udeo od čak 59% u porastu zagađenja vazduha od 2013.

U Kini, koja je takođe jedna od zemalja za koje vezujemo za nošenje zaštitnih maski zbog zagađenja vazduha, situacija se poslednjih godina poboljšala.

Problem se smanjio za 42,3% otkako je pre deset godina zemlja proglasila „rat protiv zagađenja”. Zahvaljujući ovom napretku, Kinezi mogu da očekuju da žive 2,2 godine duže nego ranije. Međutim, zagađenje vazduha i dalje izlazi iz okvira Svetske zdravstvene organizacije i skraćuje očekivani životni vek u Kini za 2,5 godina.

Sa druge strane, proračuni ukazuje na to da je kineski uspeh imao odjeka na sliku aerozagađenja na planeti: u slučaju da je izostao, nasuprot osmotrenom trendu smanjenja, prosečno globalno zagađenje vazduha bi se neznatno povećalo periodu od 2013. do 2021.

Ako bi svet trajno sveo zagađenje vazduha PM 2,5 česticama na nivoe koje preporučuje Svetska zdravstvena organizacija, prosečan životni vek, globalno gledano, produžio bi se za 2,3 godina, navodi se. To znači da bi se ukupno sačuvalo 17,8 milijardi godina života.

Negativni uticaj PM 2,5 čestica na javno zdravlje, kroz skraćivanje očekivanog globalnog životnog veka, veći je od alkohola, nebezbedne vode, saobraćajnih povreda i HIV infekcije, a uporediv sa pušenjem, stoji u publikaciji.

Problem aerozagađenja, sveprisutan i kod nas, dospeo je u žižu srpske javnosti pre nekoliko godina. Bez obzira na to što je predmet dezinformisanja među zvaničnim institucijama, mi smo ga i te kako svesni, posebno zimi.

Lični osećaj potvrđuju i merenja: uprkos tome što godišnja koncentracija PM 2,5 čestica od 20,2 µg/m3 ostaje u okvirima nacionalnih kriterijuma (25 µg/m3), ona je četiri puta viša u poređenju sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije.

Kako su proračunali eksperti, kada bismo udisali zdrav vazduh sa godišnjom koncentracijom PM 2,5 od 5 µg/m3, u Srbiji bismo u proseku živeli 1,5 godinu duže.

Podaci velikog međunarodnog istraživanja mapirali su sagorevanje uglja u elektroenergetskom sektoru kao najveći izvor PM 2,5 čestica u našoj zemlji. To znači da hitnom i ambicioznom energetskom tranzicijom rešavamo dva izazova: aerozagađenje i klimatske promene.

Ostaje pitanje: da li smo na to spremni?

Ne propusti vesti i članke o klimatskim promenama koje redovno objavljujemo.