„U mom gradu nema posla, nema vode, nema čistog vazduha… Mi Užičani trenutno živimo samo iz hobija.“ To je najsvežiji aforizam Rada Jovanovića i duhovita, ali istinita ilustracija stanja u Užicu, koje je duže od dve sedmice bez vode za piće iz gradskog vodovoda.
Grad izgleda kao da ga je zadesila biblijska katastrofa i sa sobom odnela dostojanstvo njegovih stanovnika. Jeftini i čađavi novogodišnji ukrasi i lenjo treperenje njihove crvene svetlosti, kao da upozoravaju – bežite, bežite odavde…
Sa punim flašama i kanisterima ljudi se gegaju prljavim ulicama i trgovima, kao da algalna voda nije baš dobra za pranje užičkog asfalta.
– Za selo imam cipele, a u grad dolazim u gumenim čizmama – glasi jedna od duhovitih doskočica Užičana.
Jedno lice Kanister Sitija su oni koji ćute i tegle vodu, mumlaju sebi u bradu, povremeno opsuju, ali tiho, verujući da je moglo biti mnogo gore. Drugo lice grada su Užičani kojima je dozlogrdilo. Okupili su se u neformalnu grupu „Užičani koji neće da ćute“. Formirana je na Fejsbuku i beleži neverovatnu popularnost i posećenost. Organizovali su mirne proteste, zahtevali hitnu sanaciju akumulacije Vrutci, trajno rešenje vodosnabdevanja. Potpisuju peticiju koju će uputiti predsedniku i premijeru Srbije. Tražili su istinu i odgovornost, ukazivali i na potrebu boljeg odnosa sugrađana prema životnoj sredini. Prazne čaše i flaše postavljali su na stepeništu zgrade užičke skupštine, nosili zaštitne maske, ne bi li podsetili i na višegodišnje zagađenje vazduha, duvali u pištaljke i time simbolično iskazivali nezadovoljstvo.
Olivera Radić, ekonomistkinja u penziji, koja sa suprugom, takođe penzionerom, živi u centru, ne pamti da se u njenom rodnom gradu dogodilo nešto slično.
– Nekoliko puta dnevno suprug odlazi po vodu iz cisterne kod crkve svetog Đorđa i tu vodu koristimo za kuvanje. Ispred zgrade u kojoj živimo postoji prodavnica koja je obezbedila pakovanja vode svih mogućih veličina, koju kupujemo i koristimo za piće i – kako podseća – to traje duže od dve sedmice.
– Ovo nije smelo da se dogoditi, a dogodilo se jer su zakazali oni koji su dužni i plaćeni da brinu o ispravnosti vode u Vrutcima – poručuje Olivera, radosna što ostali članovi porodice „žive u Beogradu i mnogo, mnogo dalje od Užica“.
Vladimir Sinđić i njegova supruga imaju trogodišnje i petogodišnje dete i, kako kaže, žive kao u srednjem veku. Po vodu za piće odlazi desetak kilometara od grada do izvorišta na Jelovoj gori, do Ivanove vode. Ne veruje u zvanične verzije, a dodatno se informisao o štetama po zdravlje od otrova koje alge luče u vodi.
– Deca su oduševljena i njima je zanimljivo sve to sa kanisterima i flašama, ali nama nije do zabave. Kupamo ih tek svako drugo ili treće veče. Posebno smo zabrinuti što su pili vodu za koju je utvrđeno da nije za piće i pripremu hrane. Plašimo se da je to trajalo mnogo duže, od kada su se naša deca rodila – iskren je Vladimir i kaže da nema poverenja u nadležne.
– Verujem da mnogo toga prećutkuju. Uzorke nisu poslali na analizu toksina, koje Institut Batut ne radi, i mislim da sa tim odugovlače iz nekog razloga koji je samo njima poznat. Moguće je da time žele nešto da zataškaju i da smire javnost. Pretpostavljam da je problem veći nego što se prikazuje i zbog toga im ne verujem – dodaje Vladimir, a potom otkriva da je „vaspitačicama u dečjem vrtiću, od prvog dana problema sa vodom, naloženo da decu ne umivaju i da im ne peru ruke vodom iz slavina, već da za to koriste vlažne maramice“.
Flaše i kanistere sa vodom za sedmočlano domaćinstvo po ceo dan tegli i Rađen Radibratović, poznat zbog svog imidža kao – Ćiro Minđuša.
– Ovo je ravno Tantalovim mukama – hrane te solju, dovedu te blizu vode, a onda ne možeš da je piješ – ogorčen je Ćiro Minđuša, a potom kaže da ga stanje u gradu podseća na šezdesete i sedamdesete godine prošlog veka. Tada su, seća se, njegovi baka i deda donosili vodu sa Belog groblja, pa čak i sa Kuke, na Zabučju.
– Živimo u centru grada, u blizini Doma zdravlja, i – kako podseća – tada nijedna kuća nije imala vodu, nego zajedničku česmu u dvorištu. Strašno je što nam se ponavljaju takvi prizori u 21. veku.
Ipak, u Kanister Sitiju, „algalna“ voda nije uspela da uništi ostatke užičkog humora. Neki su predlagali da se alge iskoriste da se na jezeru Vrutci sagradi spa centar, centar za mršavljenje, masažu…
Čaj od algi
Pored tradicionalnih proizvoda – pršute, kajmaka i komplet lepinje, vickasti Užičani su osmislili nov i originalan brend – „čaj od užičke alge sa izvora vašeg zdravlja“, koji se pakuje u posudu od pet litara. „Pre upotrebe dobro promućkati, nasuti u šerpu, prokuvati i čekati da odstoji. Ukoliko osećate tegobe, nemojte se javljati lekaru“, piše u uputstvu za upotrebu.
Napici od ispravne vode
Ispred pojedinih kafića i restorana, čiji vlasnici tvrde da poštuju naloge inspekcija, umesto dnevnog menija, istaknute su velike table sa natpisom – za pripremu napitaka obezbeđenja ispravna voda.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
