Kako je prošle godine u martu izbegnuta "repriza" vanrednog stanja 1Foto: FoNet/Vlada Srbije Slobodan Miljević

Gotovo da je zaboravljeno da se prošle godine početkom marta, kada je broj dnevno zaraženih opet naglo porastao na preko tri hiljade, ali sa mnogo težim posledicama po obolele sa tada preovlađujućim britanskim sojem, nego danas sa omikronom, raspravljalo o predlogu za uvođenje nekih mera, sličnih ili identičnih kao u vreme vanrednog stanja i policijskog časa godinu dana ranije.

Takav predlog, pisao je BBC, napravio je opet podelu na medicinski i nemedicinski deo Kriznog štaba.

Mnoge evropske zemlje su u februaru i martu 2021. godine redom zaoštravale mere zbog velikog rasta broja zaraženih. Češka je, na primer, tada ponovo ograničila kretanje ljudi, zatvorila škole, i ograničila rad prodavnica, a dozvoljena su bila samo neophodna putovanja. U delovima Francuske je bio na snazi dvanaestočasovni policijski čas, u Grčkoj i mnogim drugim je postojao noćni policijski čas i nemogućnost putovanja ka i od „crvenih zona“, a gotovo u svim zemljama članicma EU su važila daleko oštrija pravila nego u Srbiji, često i sa dužim periodima zaključavanja.

Lekari su tada u Srbiji tražili zaoštravanje mera, kako bi se sačuvao zdravstveni sistem, jer je vakcinacija koju je među prvima u svetu počela u Srbiji pre Nove godine, već posustajala, a imunizovano je za dva meseca 900.000 ljudi, mahom starijih sugrađana i to kineskom vakcinom, koja je sporije davala odgovor.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 2. marta izjavio da ne misli da je Srbija blizu uvođenja vanrednog stanja, ali je ocenio da su „lekari u pravu kada kažu da društvo mora da bude disciplinovanije“.

Epidemiolog i član Kriznog štaba Predrag Kon izjavio je istog dana da je u Srbiji prisutan britanski soj korona virusa, koji se mnogo brže širi, te da je medicinski deo Kriznog štaba tražio uvođenje restriktivnijih mera. Medicinski deo je zasedao 1. marta 2021.

„Tražili smo da sve bude zatvoreno osim prehrambene industrije, apoteka i benzinskih pumpi, da bi se prekinuo lanac transmisije. Nama je na ovaj način ugrožena vakcinacija. Isti ti ljudi koji su u crvenoj zoni sada rade na vakcinacijama. Drugo, iscrpljenost (zdravstvenih radnika) je izvan svih granica“, rekao je Kon za RTS.

Epidemiolog Zoran Radovanović, kao član udruženja „Ujedinjeni protiv kovida“, tada je rekao za Radio Slobodna Evropa da je problem što Krizni štab ide iz jedne krajnosti u drugu. On nam je i sada u izjavi za Danas rekao da je tada tvrdio da nema potrebe uvoditi vanredno stanje, te da je dovoljno uvođenje vanredne situacije, što i danas misli, ali da je politika, kao i u slučaju pre parlamentarnih izbora 2020. bila jača, i ništa nije uvedeno, jer je vlast uvek gledala svoj rejting, a ne opasnost po zdravlje i ono što tvrde stručnjaci.

UPK, koji je tada već okupljao više od tri hiljade lekara i medicinskog osoblja, nezadovoljan odgovorom države na pandemiju, apelovalo je da se uvedu dodatne mere.

„Kada se uvede vanredna situacija, komandu preuzima ministar zdravlja, a kada je vanredno stanje, onda sve preuzima predsednik Republike i izvodi na ulice vojsku, koja je mnogo manje obučena da komunicira sa građanstvom“, rekao je Radovanović.

Vanredno stanje je regulisano u Ustavu i predstavlja stanje javne opasnosti u kojem je ugrožen opstanak države ili građana, a posledica je vojnih ili nevojnih izazova, rizika i pretnji bezbednosti. Proglašava ga Narodna skupština ili, ukoliko to nije moguće, predsednik Republike, predsednik Narodne skupštine i premijer. Tokom vanrednog stanja, koje se proglašava na 90 dana, uz mogućnost produženja, ukidaju se neka ljudska i manjinska prava zagarantovana Ustavom.

Vanrednu situaciju proglašava Vlada, kada su rizici i pretnje ili nastale posledice po stanovništvo, životnu sredinu i materijalna i kulturna dobra takvog obima i intenziteta da njihov nastanak ili posledice nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnih organa i službi (poput pandemije, epidemije, većih poplava ili zemljotresa).

Inače, u to vreme, protiv naznaka za ponovno uvođenje bilo kakvih oštrijih mera, bio je najglasniji zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić. On je za TV Prva rekao da će uvek glasati protiv novih restrikcija, jer su one „kontraproduktivne“, te da smatra da bi svako pooštravanje mera i policijski čas imalo poguban uticaj na privredu, a naročito na sektor ugostiteljstva i turizma. Oštrijim merama se usprotivio i Vladimir Đukanović, poslanik SNS u Skupštini Srbije. On je tada pozvao na suprotstavljanje „suludim merama Kriznog štaba“.

Lažna dilema
Dilema „ekonomija ili zdravlje“ je za epidemiologa Zorana Radovanovića bila i ostala bez osnova: „Ako je dilema ekonomija ili zdravlje, uvek primat mora da ima zdravlje, jer ako obolevaju i umiru ljudi, onda nema ko da brine o ekonomiji. Tako da to nije prava dilema“, kaže Radovanović.

Krizni štab „pod komandom“
Krizni štab je osnovala Vlada Srbije kao privremeno telo 13. marta 2020. godine. NJime rukovode premijerka Srbije Ana Brnabić, ministar zdravlja Zlatibor Lončar, sekretar za zdravstvo Autonomne Pokrajine Vojvodine Zoran Gojković i v. d. direktora Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić. Pored njih, u ovom telu su prisutni i brojni lekari i rukovodioci zdravstvenih ustanova, pisao je tada BBC.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.