Kako je Šarić od mene “naručio” tekst: Odgovor na nikada postavljena pitanja Kurira i Srpskog telegrafa

Ponavljam, bilo mi je zabavno čitati te tekstove, neodredivog žanra i smisla, tu neprohodnu mešavinu optužbi, zamagljivanja suštine i zamene teza, dok se davljenik nije uhvatio za mene i list u kojem radim.

Malo konteksta za manje upućene. BIRN je pre nekog vremena objavio tekst koji se temelji na optužnici koju je Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo protiv Darka Šarića, njegovog advokata Dejana Lazarevića i niz drugih lica. Među delima za koja se terete, nalazi se i namera da se na razne načine diskredituje, pa i krivično okrivi, Nebojša Joksović, Šarićev drug iz detinjstva i ključni svedok saradnik u postupku koji se protiv Šarića vodi zbog trgovine kokaina.

U optužnici, nalaze se i transkripti prepiske Šarića i saradnika mu, preko sada već čuvene aplikacije Skaj. Ti transkripiti su, između ostalog, otkrili i da su pripadnici klana raspleli široku mrežu medijskih kontakata preko kojih su pokušavali da javno diskredituju Joksovića. Pominju se tu brojni mediji – Blic, Alo, Kurir, Pink, TV Hepi, ali i pokloni koji su novinari navodno dobijali za svoj rad, uključujući i “skoro novi reno klio”.

Svi imenovani mediji su ćutke prešli preko ovoga, znaju oni dobro šta su i kako radili. Svi osim – Kurira.

Da li zbog želje da malo properu biografiju, tek Kurir se već neko vreme bori da odbrani neodbranjivo. Kad je već tako, udarili su u napad – te BIRN je neprofesionalan i nekolegijalan, te nije pustio ovo, te preskočio je da kaže ono… Sve dozlaboga dosadno, bez trunke samorefleksije.

I to nas dovodi do Danasa. U poslednjem tekstu, “Veliki spin BIRNA: Zašto su prikrili dokaze o saradnji Danasa i Šarićevog klana” Kurir koji je i sam pribavio optužnicu, navodi da se u jednoj poruci spominje i list Danas. Istu stvar objavio je danas i Srpski telegraf.

Pošto mi se ne da i sam tražim optužnicu i čitam stotine stranica, verovaću Kuriru na reč da su preneli kako valja.

Elem, ako čitam kako valja, u optužnici TOK-a stoji da je Bojan Stanojković, Šarićev bliski saradnik koji se nalazi u bekstvu, poslao njemu poruku sledeće sadržine: “Ovaj novinar iz Danasa zvao tužilaštvo za Gnoja nisu htjeli da mu daju ni jednu inf, sad ce da udari po njima u novine u sredu izlazi članak”. Ne navodi se da li mu je i šta Šarić odgovorio.

Poruka je poslata 7. avgusta 2020, a u sredu 12. avgusta je izašao članak u štampanom izdanju, kao i na portalu pod naslovom – “Kako se bliži presuda u slučaju Šarić, mediji sve posvećeniji svedoku saradniku”.

Kao autor pomenutog teksta, nemam ni najbližu ideju kako je Stanojković znao da sam kontaktirao tužilaštvo povodom slučaja Nebojše Joksovića (kome oni tepaju Gnoj), kao i to kada će izaći tekst. Očigledno, međutim, da nije bio potpuno upućen, pošto kako se vidi u tekstu, iz Drugog osnovnog tužilaštva mi jesu odgovorili.

Kao novinar koji prati hroniku, bio sam u (ne)prilici da komuniciram sa ogromnim brojem “mutnih” ljudi, prikrivenih i otvorenih saradnika službi, nepravedno osuđenim (retki) i onima koji tvrde da su nepravedno osuđeni (mnogo češći). Takav pos’o, ni ja ga ne volim.

Ipak, sa Stanojkovićem u životu nisam reč prozborio, niti poruku razmenio. Isto važi i za Šarića i sve ostale koji se nalaze na brojnim optužnicama u kojima se spominje njegovo ime. Uključujući i njegovog advokata Dejana Lazarevića.

To me stavlja u situaciju u kojoj mogu samo da nagađam odakle Stanojkoviću informacija da sam kontaktirao tužilaštvo.

Ono oko čega ne moram da nagađam, (a ni čitaoci jer će “sporni” tekst biti prikačen, pa neka sami ocene) to je da ovim tekstom nisam udario ni po jednom tužilaštvu, niti po Joksoviću.

Ako sam po nekom udarao to je po medijima jer sam primetio, da se sve više bave Joksovićem, kako se bliži presuda. U prvom delu teksta se izričito nabrajaju negativno intonirani navodi o Joksoviću (mada ne i mediji koji su ih objavili, propust koji se neće ponoviti), a potom i objašnjenje da se ti tekstovi ne temelje na dostupnim činjenicama.

Ipak, prilikom rašćišćavanja neutemeljnih optužbi na Joksovićev račun, naišao sam na jednu koja nije bila izmišljena. Naime, Više tužilaštvo u Beogradu je podiglo optužnicu protiv Joksovića zbog podstrekivanja na zloupotrebu službenog položaja.

Ovoj optužnici sam posvetio drugi deo teksta, smatrajući svojom profesionalnom obavezom da dam celu sliku. Informacija o podizanju optužnice je, uzgred, bila javno dostupna, a tekst nikada demantovan.

U tekstu se najzad, i podseća na Joksovićevu ulogu u postupku protiv Šarića, kao i činjenicu da je u pitanju njegov prijatelj iz detinjstva koji ga direktno povezuje sa trgovinom narkoticima.

Sve u svemu, tekst bi Šarić i njegovi, i uz najtendencioznije tumačenje, teško mogli da svrstaju u afirmativne po njihovu stvar. Ako i diskredituje Joksovića, diskredituje ga u onom meri u kojoj to čini optužnica VJT-a.

Za kraj, tekst je kao što može da se vidi na linku, potpisan punim imenom i prezimenom, praksa koju novinari Kurira i Srpskog telegrafa često izbegavaju.

Najzad, mislim da ne treba ni navoditi, ali ipak – za ovaj, ali nijedan drugi tekst, nikada nisam dobio bilo kakvu vrstu naknade osim plate od Danasa. Za deset godina karijere nijednom nisam bio tužen, niti je Savet za štampu ikada utvrdio da sam povredio Kodeks novinara. Vozim sedamnaest godina starog citroena C3 koji je vlasništvo moje majke. Ruku na srce, sve ga ređe vozim, otkako mi je platu pojela inflacija.

Sve najbolje u daljem radu.

Autor je novinar Danasa