Knjiga „U tami“ Kristijana Nađa

O vampirima i tami je reč, a to su teme koje intrigiraju svakoga. Građa je pronađena u stvarnim događajima, koji su zbog svoje šokantnosti stigle na naslovne strane svih svetskih novina, a slovenska reč „vampir“ odomaćila se od tada na engleskom govornom području, istakao je Nađ na promociji u novobečejskog biblioteci.

– Ovo je bio jedan od prvih slučajeva u svetu gde su vlasti sprovele zvaničnu istragu o vampirizmu, a o njenim nalazima i svemu što je bilo relevantno u vezi nje su ostavile detaljan i potpun izveštaj, sa svim jezivim pojedinostima. Sem u Beču, ovaj izveštaj su prenele i mnoge novine širom Evrope, pre svega one širom nemačkih zemalja i one u Londonu i Parizu, pa se tako o ovom slučaju raspravljalo kako među plemstvom, tako i među inteligencijom, a svoje mišljenje o ovom slučaju iznele su i mnoge najmudrije glave Evrope toga doba. Zahvaljujući ovom događaju i izveštaju „Visum et Repertum“- „Viđeno i otkriveno“, srpska reč „vampir“ je 1734. godine ušla i u Oksfordski engleski rečnik – objašnjava književnik Kristijan Nađ.

Prema njegovim rečima, mit o vampirolikim stvorenjima star je gotovo koliko i samo čovečanstvo, i to od Dalekog istoka pa do Zapada. Priče o takvim stvorenjima su postojale i u Vavilonu, u starom Egiptu i u staroj Grčkoj, gde su takva stvorenja nazivana lamije, u starom Rimu je to bio krvoločni demon po imenu Strager. Prvi pisani zvanični podaci na ovu temu u našoj zemlji potiču iz davne 1342. godine, kad je srpski car Dušan Silni ukazom zabranio sveštenicima sudelovanje u iskopavanju i spaljivanju leševa za koje se pretpostavljalo da imaju čarobne moći.

– Istražujući istoriju i prošlost ovih prostora za jednu od mojih knjiga, slučajno sam naišao na „Visum et Repertum“, izveštaj iz januara 1732. godine koji je napisao regimentni hirurg Johan Flikinger, koji su uz njega potpisali još dvojica vojnih doktora, Johan Fridrih Baumgarten i Zigel, a i dvojica regimentnih starešina carske vojske, oberlajtnant Butner i fenrih Fon Lindenfels, kao garanciju da su se svojim očima lično uverili u tačnost iznetih podataka. Ovaj izveštaj je nastao kao rezultat istrage koju je naredila Časna vrhovna komanda u vreme Karla VI Habsburškog, cara Svetog Rimskog Carstva, povodom događaja u mestu Medveđa, u Kraljevstvu Srbiji, koje je tada bilo deo Habsburške monarhije. Nije u pitanju današnje istoimeno naselje. Ova istraga se bavila velikim brojem čudnih i neobjašnjivih smrti koje su se desile u ovom selu, dakle na vrlo malom prostoru, a treba imati u vidu i mali broj stanovnika koje je u to vreme činilo populaciju jednog sela, a koje je stanovništvo pripisalo vampirizmu. Među stanovništvom sela se verovalo da je za ove smrti bio odgovoran preminuli meštanin Arnaut Pavle, odnosno Arnold Paole, koji je kao hajduk učestvovao u jednom od pohoda protiv Turaka i koji je kako je to sam tvrdio tada bio žrtva i preživeo napad vampira, a za koga su verovali da se povampirio posle smrti – objašnjava Kristijan Nađ.

Ne želeći da ulazi u tačnost i tumačenje svedočenja, podataka i dešavanja iz prve polovine 18. veka i kako ih tadašnja i današnja savremena medicina objašnjavaju, Kristijan Nađ smatra da ovaj događaj, istoriju, mitologiju i folklor ovih prostora svakako vredi iščupati iz zagrljaja zaborava. Po njemu svaka priča, mit, legenda i verovanje sadrže suštinu nekih događaja, bez obzira na to koliko su vremenom preuveličane. Sve to ga je motivisalo da napiše knjigu zasnovanu na događaju koji je naše prostore tada stavio u fokus evropskog interesovanja. Kristijan Nađ do sada je objavio knjige „Veštica iz iskona“ (2008), „Novi Bečej kroz vihore prošlosti“ (2009), „Vojnici nebesa i zemlje – bitka za bečejsku tvrđavu“ (2009), „Princ Oslobodilac“ (2010), „Kuća svetih ratova“ (2011), „Zemlja od blata, krvi, znoja i snova“ (2012). Većinu naslova ovog autora izdala je Narodna biblioteka Novi Bečej.