Ko zaoštrava a ko popušta mere u Evropi?

Najveći pomak u ublažavanju mera do sada su učinile Irska i Britanija, dok je Holandija najavila donekle sličan potez.

U ovoj zemlji trebalo bi da ponovo budu otvoreni kafići i restorani, ali samo do deset časova i to tako da u njima mogu da borave osobe koje imaju negativan test, potvrdu o vakcinaciji ili dokaz o preležanom kovidu. Država ne planira da otvori noćne klubove, a  zadržaće i ograničenja koja se odnose na okupljanja.

Odluku o relaksaciji mera Holandija donosi iako je broj novozaraženih veoma veliki. Ipak, kako broj preminulih i broj osoba u jedinicama intenzivne nege opada, tako je država odlučila da rizikuje i ublaži restrikcije prethodno uvedene sredinom decembra.

Još jedna država koja je još prošle godine uvela posebno stroga ograničenja a koja sada nastavlja da ublažava jeste Austrija. U toj zemlji uskoro bi trebalo da zaživi obavezna vakcinacija za starije od 18 godina. Istovremeno, ukida se takozvano zatvaranje za nevakcinisane s tim da ova grupa građana i dalje neće moći da uđe u ustanove kulture ili ugostiteljske objekte u kojima mogu da borave samo oni koji su ili primili vakcinu ili preležali kovid.

U Danskoj takođe parlament treba da odlučuje o narednim koracima za ublažavanje mera što bi podrazumevalo dozvolu da se služi alkohol posle deset i da se otvare noćni klubi. Ovakav predlog obrazložen je činjenicom da porast zaraženih nije praćen i porastom u broju hospitalizovanih, kao i da je 30 do 40 pozitivnih u bolnicama hospitalizovano zbog stanja koja nemaju veze sa kovidom, a infekcija im je otkrivena rutinskim testiranjem.

Na drugoj strani, nemački paralament treba da raspravlja o obaveznoj vakcinaciji. Poljska je odlučila da deo starijih učenika prebaci na onlajn nastavu dok Švedska namerava da zaustavi ublažavanje mera i da postojeće održi naredne dve nedelje. Obe države ove koraka opravdavaju velikim porastom inficiranih.

U Srbiji za sada novih mera nema. Izuzetak je jedino skraćenje perioda izolacije za kovid pozitivne odnosno karantina za njihove kontakte sa sedam na pet dana.

Tim povodom državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Predrag Sazdanović rekao je  da je ta odluka doneta prateći slične postupke u zemljama širom sveta, te da je to dovoljno.

– Klinička slika sa ranijim sojevima je bila duža, pet do sedam dana. Ovde su dva do tri dana. Klinička slika je blaža i samim tim brže prolazi. Zato se smatra, na ovom stepenu hospitalizacije od jedan do dva odsto od ukupnog broja zaraženih, da je sasvim dovoljno to što je Batut kao metodološko stručno uputstvo doneo skraćenje na sedam dana, rekao je on, prenosi N1.

Rojters inače prenosi da su rekordne brojeve novozaraženih danas prijavile Nemačka, Mađarska, Češka, Bugarska i Rumunija.

Agencija takođe prenosi da je prošle nedelje bilo 13 odsto više novoinficiranih nego nedelju dana ranije a da su najveće brojeve beležile Francuska, Italija i Nemačka. Istovremeno broj preminulih na nedeljnom nivou bio je manji za pet odsto.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije ukupan broj potvrđenih slučajeva kovida 19 širom sveta premašio je 350 miliona, dok je broj umrlih veći od 5,6 miliona. Najveći broj novozaraženih u svetu u jednom danu od početka pandemije prijavljen je 20. januara, kada je u roku od 24 sata registrovano 4.041.420 slučajeva kovid 19.