Šta je ono što nas fascinira kod inteligencije?
Zašto se ponekad plašimo inteligencije?
Kako inteligencija utiče na naš svakodnevni život?
Šta znači biti glup, a šta biti pametan?
Da li se nivo inteligencije može povećati ili smanjiti, i kako?
Da li emocionalna inteligencija može biti važnija od IQ? Kakav je uticaj porekla i odgoja na inteligenciju?
Ovim pitanjima bavi se upravo objavljena knjiga Psihologija inteligencije (Kako koristimo inteligenciju u svakodnevnom životu) psihoterapeutkinje Sonje Falk. Knjigu je objavio novosadski Psihopolis u prevodu Milice Simić.
Knjiga je u potpunosti fokusirana na ljudsku, a ne na veštačku inteligenciju, a cilj je da se istraži kako se ljudi osećaju jedni u vezi sa drugima, kad je u pitanju inteligencija i kako se međusobno povezuju.
Nema teme u psihologiji koja je bila intenzivnije proučavana i nijedne druge koja je izazvala toliko sporenja kao tema ljudske inteligencije.
Okvir koji predstavlja autorka uključuje podelu poslednjih, najmanje dve stotine godina postojanja pitanja inteligencije u zapadnom svetu na tri doba ili faze: idealizacija, devalvacija i integracija razvoja inteligencije.
Naime, inteligencija je često sporna i provokativna tema, a kroz istoriju su zabeleženi periodi diskriminacije ljudi sa niskom, a favorizovanja onih sa visokom inteligenicjom, ali i obrnuto.
Put ka fazi integracije koja je započela i traje, uključuje otvoreno i nediskriminatorno priznavanje i prihvatanje činjenice da je nivo inteligencije jedan od načina na koji se ljudi međusobno razlikuju, ali ta razlika nije posledica ni porekla (u fazi idealizacije), a ni odgoja (u fazi devalvacije) nego možemo da stvorimo sintezu ovih suprotstavljenih pozicija koja nas dovodi do faze integracije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
