Kraljevo bez adekvatnih ekonomskih instrumenata u oblasti zaštite životne sredine

No, ovim programima nekom drugom prilikom a ovoga puta o jednoj tačci koja je, takođe, danas, razmatrana i usvojena. Radi se o usvajanju Predloga odluke o prestanku primene Odluke o naknadi za zaštitu životne sredine na teritoriji grada Kraljeva.

Iako se, formalno, ukidanje ubiranja naknade za zaštitu životne sredine na teritoriji grada Kraljeva sprovodi po osnovu primene novousvojenog Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara koji se primenjuje od 1. januara 2019.godine ne možemo a da ne ponovimo nekoliko konstatacija i postavimo nekoliko pitanja donosiocima odluka kako na gradskom tako, možda i više, na nacionalnom nivou.

Krenimo redom: Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara koji se primenjuje od 1. januara 2019. godine usvojen je 7. decembra 2018 godine a objavljen 8.decembra 2018 godine. Predstavljen je kao novina u načinu uređivanja neporeskih prihoda države i donet je sa ciljem smanjivanja brojnih propisa (40 na republičkom nivou i 130 odluka jedinica lokalnih samouprava) koji su, donedavno, regulisali oblast ubiranja neporeskih prihoda.

Tome se, na prvu, malo šta ima prigovoriti. No, kako to stvarno biva, želje su jedno, potrebe drugo, mogućnosti treće, tako se i sada, bar kada je zaštita životne sredine u pitanju, ionako teška situacija u ovoj oblasti dodatno komplikuje, kako na lokalnom tako i na nacionalnom nivou.

Naknada za zaštitu životne sredine jedna je od 15 grupa neporeskih prihoda države prema novim zakonskim rešenjima. Ona je segmentirana na 8 delova ali je , trenutno, neizvestan način utvrđivanja i visina navedene naknade. Jer, primena novog Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara, u ovom delu, je odložena do 1. marta do kada bi trebalo da bude doneta Uredba kojom bi se propisao način utvrđivanja i visina navedene naknade.

Da bi smo se prisetili kojim ekonomskim instrumentima raspolažemo u oblasti zaštite životne sredine evo podataka, za 2017 godinu, preuzetih iz Agencije za zaštitu životne sredine: „Rashodi budžeta Republike Srbije za zaštitu životne sredine u 2017. godini iznosili su oko 0,1 odsto BDP, dok su, prema proceni, rashodi namenjeni zaštiti životne sredine na lokalnom nivou vlasti iznosili oko 0,2% BDP. Izraženo kroz bruto domaći proizvod, vrednost ukupne međunarodne finansijske pomoći je 0,55 odsto BDP, a samo donacije iznose 0,08 odsto BDP od čega 7,81 odsto pripadne zaštiti životne sredine,vodosnabdevanju i sanaciji otpadnih voda“.

Pojednostavljeno, izdvajamo premalo sredstava iz javnih prihoda za velike i ozbiljne probleme u oblasti zaštite životne sredine. Na svim nivoima!

Na drugoj strani, pak, iz skromnih javnih prihoda finansiramo, mnoge, nejasno definisane projekte, poput,recimo, enormnih izdvajanja za navodno jačanje efikasnosti javnog osvetljenja.

Evo kako to izgleda kroz primer Kraljeva: Za nabavku LED svetiljki i sistema za nadzor i upravljanje javnom rasvetom u 2019 godini u budžetu je planirano 90.000.000 dinara čime je nastavljeno, predhodno, višegodišnje, ulaganje u javno osvetljenje koje se biliži cifri od fantastičnih 500.000.000 miliona dinara u zadnje tri godine a da je ,pri tom, za uličnu rasvetu (većim delom za isporučenu električnu energiju) u budžetu za 2019 godinu planirano rekordnih 146.000.000 dinara.

Nasuprot tome, u okviru Programa zaštite životne sredine od planiranih 136.402.000dinara ili 3,5 odsto ukupnih rashoda budžeta za programske aktivnosti upravljanje zaštitom životne sredine za praćenje kvaliteta elemenata životne sredine i zaštita prirode planirano je 0 (nula) dinara.

U gradu koji je,prema nekim podatcima, imao, u prošlo godini, preko 106 dana sa koncetracijom pm čestica iznad dozvoljenih vrednosti, u gradu bez adekvatno rešenog pitanja skladištenja neselektiranog komunalnog i drugog otpada, u gradu bez prečiščivača otpadnih voda, u gradu sa 96 slabo kontrolisanih seoskih vodovoda…

U takvom ambijentu je doneta i današnja odluka na Gradskom veću bez da se iko pitao zašto je 28.decembra 2018 godine usvojen Budžet grada u kome je predviđen i prihod Fonda za zaštitu životne sredine u iznosu od 25.101.000 dinara od naknade za zaštitu životne sredine, i kako će se ta sredstva nadomestiti, iako se znalo da je Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara usvojen u Narodnoj Skupštini na početku tog meseca?

I za sam kraj kao moto za ovaj tekst i pitanja koja , eventualno, pokreće parafrazirajmo izjavu Gorana Trivana, Ministra zaštite životne sredine u Vladi Republike Srbije koji je, pre par dana, u Sremskim Karlovcima, rekao: „Mi se više ne bavimo zaštitom životne sredine, jer je ona u toj meri ugrožena,da treba preći na odbranu životne sredine.