Foto: Zoran MišićKada smo u Danasu pre nešto više od dva meseca izveštavali o protestu žitelja Rudnika protiv rudarsko-geoloških istraživanjima proročki smo završili tekst konstatacijom da je na redu Levač i Pomoravlje. Nažalost to se i obistinilo. Aktivisti iz Rekovca u Levču kao i Jagodine došli su do saznanja da su i na njihovim područjima već vršena ili planirana istraživanja litijuma i alarmirali su javnost i medije da se to zaustavi.
U šumadijskom mestu Rekovac već je otpočela kampanja sa sloganima: „Litijumu u Levču – ne!“ i „Sprečimo ono što se već dešava u Jadru!“. Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije je rešenjem od 1. marta 2021. godine odobrilo firmi „“Jadar Lithium“ d.o.o. iz Beograda (Ulica Beogradskog bataljona br. 4) geološka istraživanja na području sela Ursule u opštini Rekovac. Lokalna samouprava nije o tome obavestila stanovnike opštine, kao ni o prethodnim istraživanjima koja su prošle godine obavljena u levačkim selima Maleševo i Donja Sibnica.
– Bukvalno smo iz medija saznali da se Rekovac i okolina pominju kao lokacija koja je interesantna kompaniji koja se bavi istraživanjem litijuma. Čuli smo da su već obavljena neka istraživanja. Pokušali smo da saznamo šta i gde od lokalnih vlasti ali nismo naišli na saradnju sa njihove strane. Onda smo se pozvali na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i od opštine i od Ministarstva i nedavno dobili papire i rešenja, kao i odgovore na sve ono što sledi – kaže Marica Živanović Poljo, arhitektkinja iz Rekovca koja je sa tridesetak stanovnika ovog mesta i okoline organizovala kampanju kojom žele da zaustave uništenje života i prirode u ovom delu Šumadije.
Po dokumentima u koja su imali uvid područje predviđeno za istraživanje firme „Jadar litijum“ je označeno kao „Projekat Ursule“.
– Međutim, područje istraživanja obuhvata mnogo veću površinu od sela Ursule, čak 99 kilometara kvadratnih, što je praktično četvrtina opštine Rekovac i odvijalo bi se u više mesta u Levču. U pitanju je ogroman potez od ovog dela Šumadije koji gravitira ka Moravi – ističe ona.
Aktivisti iz Rekovca smatraju da je najveći problem što ljudi iz ovog kraja ne znaju šta to uopšte znači.
– Ne želimo da nas etiketiraju kao one koji su protiv prosperiteta svog kraj. Mi jesmo za napredak, ali moramo i da se zapitamo koliku će zaista korist naša opština imati od toga a koliku trajnu štetu. Ako od toga država dobija neku, i to nisku rentu, a nama će ostati jalovišta i trajno devastirana kompletna priroda, onda moramo da se zapitamo da li zaista to ovde želimo. Naravno da smo protiv toga da naša opština bude „ugrožena“ u bilo kom smislu zagađenja zemljišta, vode i vazduha, kao svaki normalan čovek na svetu – kažu oni.
Cilj im je da ljude informišu šta može „da ih čeka u budućnosti“, kao i da izvrše pritisak na lokalnu vlast „da konačno stane u zaštitu ljudi koje zastupaju“ kako ne bi jednog dana došli u situaciju da je to svršen čin. Lokalna vlast nije reagovala.
– Oni ćute i prave se da to ne postoji, mada su neki lokalni odbornici pokušali da pokrenu tu priču. Odgovor je bio da to nije njihova nadležnost – napominje Marica Živanović Poljo.
Ni oni ne odustaju. Planiraju da razgovaraju sa svakim od odbornika ponaosob, da li oni uopšte znaju šta takva vrsta rudarenja uopšte znači i kakvu opasnost predstavlja.
– Velika opasnost ovog dela Levča je što nema mnogo stanovnika. Ljudi su se odselili u veće gradove i inostranstvo pa postoji realna bojazan da im bude privlačno da prodaju imanja. Još veća opasnost je neobaveštenost i trudimo se da upozorimo ljude koliko takve aktivnosti kompletno uništavaju zemlju i prirodu. Kada budu tačno informisani, onda je na njima odluka da li žele da prodaju svoja imanja. Nismo sigurni da žitelji Levča imaju prave informacije „šta to može da donese“ ovom kraju – tvrdi naša sagovornica, dodajući da naravno svako ima pravo da odlučuje o svojoj budućnosti i imovini ali da im se omogući da o tim odlukama razmisle na pravi način.
– Levčani, ne dajte da na vašim parcelama vrše istraživanja. Ne dajte svoju dedovinu – apeluju oni.
Po Veselinu Žunjiću, pravniku iz Rekovca, potencijali ovog kraja prevashodno su voćarsko-vinogradarski i turistički.
– Nas zovu Levačko vinogorje zbog brojnih, poznatih vinarija. To treba podržati a ne devastirati zarad kolike i čije dobiti – opominje on.
Rekovački aktivisti su od meštana saznali (i dobili fotografije) da su na pojedinim njivama u selima Motrić, Dragovo i Donja Sibnica već vršena istraživanja a da su potom te parcela vraćene u pređašnje stanje. Borbu protiv istraživanja i iskopavanja ozloglašenog litijuma na području opštine Jagodina na sebe su preuzeli aktivisti „Eko brigade“, organizacije osnovane u aprilu ove godine.
– Kada smo saznali da je Ministarstvo rudarstva i energetike objavilo na svom sajtu da su planirana istraživanja litijuma na teritoriji opštine Jagodina, automatski smo se aktivirali. Svi podaci stoje na sajtu Ministarstva od kojeg smo dobili i sva ostala dokumenta o planiranim istraživanjima kao i periodu od kada do kada će se obavljati (od 2021. do 2024. godine) i gde će se vršiti – kažu Lana Trajković, arheološkinja, i Ksenija Milićević, profesorka likovne kulture, članice jagodinske „Eko brigade“.
Dobivši zvaničnu potvrdu aktivisti ove organizacije su krenuli sa prezentacijama i edukacijama.
– Ljudi u ovom kraju, nemaju pojma šta to znači i predstavlja i koliku opasnost rudnici takvog tipa donose za sva ta sela, grad Jagodinu pa, čak i šire od toga. U pitanju je ogromna površina od čak 22 sela, počevši od Crnog vrha do Dragocveta i Bresija, ističu one.
Iz podataka koje su dobile od Ministarstva saznali su da je istraživanje odobreno firmi „Jadar Lithium“ d.o.o. iz Beograda.
– Nije bitno o kojoj kompaniji se konkretno radi, važno je da Jagodinci ne žele da one uopšte dođu u ovaj kraj i trajno nam unište sredinu u kojoj živimo – tvrdi naša sagovornica.
Aktivisti iz Jagodine ustali su preventivno. Da sada, koliko oni znaju, potencijalni izvršioci radova su samo obišli jednu njivu u Siokovcu bez ikakvih vidljivih istraživanja ali očekuju da radovi na tom polju zažive od naredne godine. Po njima, ako se može tako reći, imaju „sreću u nesreći“ i primer Loznice tako da su svesni da „to sve i njih čeka“.
– To jedina naša blaga prednost, iskustvo Lozničana i svesni smo da to mora što pre da se saseče u korenu. Odnedavno „Eko brigada“ je pokrenula i peticiju protiv rudnika litijuma koju je za kratko vreme potpisalo više od 1.000 ljudi iz Jagodine i okolnih sela. Uz stalne tribine, prezentacije i edukacije po selima, računamo na još veći odziv – optimisti su oni.
Poljoprivreda i stočarstvo najvažnije su privredne grane kraja koji je predviđen za istraživanje. Siokovac je čuven po odličnom paradajzu, susedna Deonica poznata po izvrsnim lubenicama, Lozovik koji je takođe uključen u polje istraživanja ima dve poznate vinarije i vrhunsko vino.
– U Jošanici blizu Crnog vrha gde su takođe predviđena istraživanja nalazi se poznati manastir iz srednjeg veka. Iz iskustva drugih jasno nam je koliko kompanijama koje se bave litijumom uopšte ne vode računa ni o zdravlju ljudi a kamoli o našoj istorijskoj i duhovnoj baštini i spomenicima kulture, podseća Ksenija Milićević.
I aktiviste iz Jagodine brine totalna neobaveštenost.
– Mislimo da nema tih para, kada bi se ljudima tačno objasnilo šta sledi, da bi iko ko je iz ovog kraja tako nešto učinio svom zavičaju, porodici i komšijama, da trajno uništi zemlju, vodu i vazduh – sigurna je ona.
Brine ih što se po pitanju eksploatacije litijuma ne pita niti stručna kao ni najšira javnost.
– Ravnodušnost je podjednako opasna kao i neobaveštenost ako ne i opasnija. Ako ljudima u startu „usadite“ da je to već gotovo i rešeno, kao i da su oni nemoćni protiv toga, onda je ta borba izgubljena i pre početka. Animiramo ljude da ih ubedimo da njihov glas protiv pogubnog rudarenja jeste bitan i da ima značaj – ne odustaju one, poručujući da „narod treba da se pita a ne da od nekog u Beogradu zavisi sudbina Jagodine i okolnih sela“.
Za razliku od Rekovca jagodinskim aktivistima je lokalna vlast odmah zvanično odgovorila da Grad Jagodina nikada nije, niti će dozvoliti „bilo kakve radnje istraživanja ležišta litijuma i bora na svojoj teritoriji“. U obrazloženju lokalne samouprave stoji ni da takvo odobrenje nisu dobile (niti će) firme „Rio Sava exploration d.o.o. Beograd“ i „Jadar Lithium d.o.o. – Nova Centauri Metals d.o.o.“ za ekspolataciju jadarita, litijuma i bora. Kao neki vid podrške gradskih vlasti članovi „Eko brigade“ smatraju i što neometano obavljaju tribine i edukacije po Jagodini i selima, gostuju na lokalnoj televiziji i o njihovim akcijama i peticiji izveštavaju svi jagodinski mediji.
U kontaktu su sa kolegama iz Rekovca jer se najavljena istraživanja „Jadar Litijuma“ protežu preko obe opštine u Šumadji i Pomoravlju.
– Ako ovo zaživi, Srbija će biti jedina zemlja na svetu koja će imati rudnik litijuma u blizini naseljenih mesta i na plodnom zemljištu. Eksploatacija litijuma se vrši samo u pustinjskim oblastima Australije i Severne Amerike – podsećaju aktivisti iz Rekovca.
Za kraj, oni napominju da se prilikom ovakvog rudarenja i korišćenja jeftinih, prljavih tehnologija trajno štetan uticaj na prirodu i životnu okolinu rasprostire u radijusu od 50 kilometara a da je najveći grad ovog regiona Kragujevac udaljen od Rekovca samo nešto više od 20 kilometara. O tome niko nikada nije razmšljao niti pisao.
Istraživanja na prostoru preko 100 kvadratnih kilometara
Kao u Rekovcu i „Projektu Ursula“ istraživanje u jagodinskom ataru nazvano je „Projekat Siokovac“, ali je mnogo više od toga.
– Siokovac je malo selo u podnožju Crnog vrha, i pominjanje tog naziva u dozvoli jeste neka vrsta ogromnog ublažavanja realnog stanja. Naime, istražno područje obuhvata oko 100 kvadratnih kilometara, a na zvaničnoj mapi područja za koje je data dozvola (na sajtu Ministarstva rudarstva i energetike RS: markirana su sledeća sela: Međureč, Vinorača, Dragocvet, Kovačevac, Lozovik, Siokovac, Deonica, Belica, Vrba, Slatina, Bunar, Šantarovac, Šuljkovac, Topola, Medojevac, Lukar, Jošanički Prnjavor, Crnče, Trnava, Bresje, Glavinci i Dragoševac) – navode članovi „Eko brigade“, potencirajući da je to čitav pojas sela od Jagodine do Rekovca i dalje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
