Maja Pelević: Kad se desi jedan slobodan dan među mnoštvom neslobodnih, onda bih zaista samo jela i spavala

Stvari koje se gledaju više puta

• Obično kad radim predstavu, slabo uspem bilo šta da gledam sa pažnjom, a i većina filmova (i serija) koje pamtim ostaju nekako duboko zakopani u prošlosti pa ih se setim, a nekad i ponovo pogledam. Najviše volim stvari koje mogu da gledam/čitam više puta. Tu bi pre svega bili (manje više svi) filmovi Mišela Gondrija, posebno “Eternal Sunshine of the Spotless Mind” i “Science of Sleep”, onda na tom talasu i prvenac njegovog scenariste Čarlija Kaufmana “Synechdohe, New York”, filmovi Dejvida Linča i Mihaela Hanekea (Profesorka klavira, Sedmi kontinent), Larsa fon Trira (Antihrist i Melanholija), Sofije Kopole (posebno Virgin Suicides) i Katrin Breja (Anatomija pakla, Pornografija…). Kad su serije u pitanju posednja koju sam gledala da je na mene baš ostavila utisak je “Normalni ljudi” zasnovana na romanu Sali Runi i jako volim dokumentarnu seriju “Wild Wild Country” o guruu Ošu i utopijskom gradu u Oregonu i “The Internet’s own Boy: The story of Aaron Swartz” koju toplo preporučujem svima da pogledaju na jutjubu.

U stanu – nikad tišina

• Ne volim tišinu tako da mi je uvek u stanu upaljeno nekoliko uređaja koji proizvode različite zvuke – kompjuter sa kog obično ide neki podcast, sa televizije (koji nikad ne gledam) ide radio sa džez muzikom i imam čak i mašinu koja proizvodi beli šum. Tako da je to jedna prijatna kakofonija koju nekad obogatim i šumom raspršivača eteričnih ulja i alfa talasima. Više od bilo koje muzike na ovom svetu volim zvuk pravih talasa koji udaraju u stene kad duva jugo.

Preporuke predstava

• “Režim ljubavi” Tanje Šljivar u režiji Bojana Đorđeva i “Drama o kraju sveta” Olge Dimitrijević u Ateljeu 212, “Kretanje” Dimitrija Kokanova u režiji Jovane Tomić u Bitef teatru, “Autentična tumačenja: ‘68” Ane Miljanić u CZKD-u, “Uspavanka za Aleksiju Rajčić” Đorđa Kosića u režiji Juga Đorđevića i na brilijantnu muziku Nevene Glušice u Narodnom pozorištu i “Cement Beograd” Milana Markovića Ramšaka u režiji Sebastijana Horvata u Beogradskom dramskom pozorištu.

Knjige vezane za projekte i još ponešto

• Nažalost, često su knjige koje čitam vezane za projekte koje radim, al’ se i među njima desi da me nešto zaista raznese i da me odvede mnogo dalje od moje skučene pozorišne profesije, pa se njima uvek rado vraćam. To su pre svega romani Elfride Jelinek (Zimsko putovanje, Rehnic, Ljubavnice…), Tomasa Bernharda (Gubitnik, Brisanje, Seča šuma) i Hajnera Milera (Pozorište je kontrolisano ludilo, Nema dovoljno za sve: tekstovi o kapitalizmu). U poslednje vreme vreme sam uživala čitajući priče Rumene Bužarovske, prva dva romana Sali Runi (Razgovori s prijateljima i Normalni ljudi) i “U vezi sa strancem” Kristofa Hajna.

Obavezni doručak i joga

• U poslednjih par godina sam postala ozbiljni ranoranilac, tako da jutro počinjem ispijanjem prve jutarnje kafe na prazan stomak, zatim jogom i obaveznim doručkom. Nakon toga šetam psa, pijem drugu kafu i onda može da počne radni ili neradni dan.

Idealni slobodni dani i meseci

• Ne postoji idealan slobodan dan, postoje samo idealni slobodni dani i meseci. Kad se desi jedan slobodan dan među mnoštvom neslobodnih, onda bih zaista samo jela i spavala.

Ograničen izbor restorana

• Poslednjih godinu dana ne jedem meso pa mi se samim tim ograničio izbor restorana u koje, doduše, od kovida retko idem. Moram priznati da najviše volim da kuvam i jedem hranu koju spremaju moji bližnji. Od restorana bih uvek izdvojila “Hanan” gde često pojedem falafel.

Šetnja psa i “Mali Kalemegdan”

• Omiljena mesta na kojima provodim slobodno vreme – pre svega Kalemegdan i reka, pošto mi dan počinje ritualnim šetanjem psa i kafenisanjem sa dragim prijateljima u kafiću “Mali Kalemegdan” pored Cvijete Zuzorić. Dorćol, gde živim, jako volim i uveče pravim cik-cak šetnje njegovim ulicama iznad i ispod šina.

Letovanje – zimi u Bečićima

• Ne volim leto, gužvu i vrućinu tako da se moje letovanje dešava zimi u Bečićima kada najviše volim da se sunčam i kupam u hladnom moru. Godinama sam leta provodila na mestima gde temperatura ne prelazi 15 stepeni (San Petersburg, Oslo, planine Kirgistana). Ovo je bila retka godina kad sam bila u julu na moru i to prvi u nudističkom kampu na Adi Bojani gde ću se sigurno ponovo vratiti, možda čak i u sezoni.