Ministri šokirali javnost, premijer ih brani „delima“

Jer iza svakog nagoveštaja osude u najmanju ruku neprimerenih stavova dvojice ministara ide neko “ali” i neka vrsta opravdanja tih izjava, a onda se to relativizuje kroz priču o njihovim delima, primećuje Dalibor Petrović, profesor sociologije na Beogradskom univerzitetu.

– Ovo ne deluje kao saopštenje jedne osobe, pa ni premijera Macuta. Deluje kao da je pisano u nekakvoj centrali gde se pišu saopštenja režima. Premijer jeste potpisan i stoji iza toga, ali zapravo vidimo da nema ni pokušaja preuzimanja bilo kakve odgovornosti za zaista monstruozne izjave koje smo čuli prethodnih dana – kaže Petrović.

Epitetom “monstruozne” reči dvojice ministara opisao je i Rektorski kolegijum i dekani fakulteta u sastavu UB, zahtevajući njihovu političku odgovornost.

“Ukoliko sa njima niste saglasni i ako ih osuđujete, tražimo da preduzmete odgovarajuće mere i o tome obavestite javnost”, naveli su sa Beogradskog univerziteta u obraćanju predsedniku Vlade Srbije.

Macut odgovara da uvek bira da ljudima sudi više prema njihovim delima nego prema rečima.

“Reči su ponekad rezultat gneva čoveka koji vredno radi i ceo svoj život i zdravlje podredi boljitku svoje zemlje, a taj rad nažalost bude umanjen ili srušen zbog nedela drugih. U ovom slučaju su izjave bile lične i izvučene iz šireg konteksta, ali ne i kao članova i mišljenja Vlade. Oba ministra, kao i cela Vlada svojim delima su pokazali da im je cilj da se studenti vrate na svoja mesta i da fakulteti prorade, a dela su, i ovog puta, jača od reči”, naveo je premijer u ponedeljak u pisanom saopštenju.

Dan kasnije pak objašnjava da su ministri ustvari bili “nezadovoljni i vrlo emotivni zbog situacije vezane za školstvo i brigu roditelja o tome da li će njihova deca završiti univerzitet ako ga upišu”.

„Ljudi su to rekli u nekom trenutku, u nekom slobodnom razgovoru, u nekim emisijama koje su bile opšteg karaktera, ne kao ministri, već kao ličnosti koje imaju neki stav o tome“, kazao je Macut za RTS.

Na naš komentar da je evidentno da je premijer pomenio ton, jer je nekada bio umereniji, Dalibor Petrović kaže da akademska zajednica ni ranije nije imala utisak da je na njihovoj strani, ali da je Macut u komunikaciji bio drugačiji.

– Nije bio nasilnički. Ali mi smo normalizovali nasilnički način komunikacije i svakoga ko uđe u Vladu Srbije i nema taj model komunikacije doživljavamo kao umerenog, što samo govori o tome u koliko nenormalnom kontekstu živimo i kako smo normalizovali stvari koje ni u jednom demokratskom, uređenom društvu nisu normalne – opaža Petrović.

Na pitanje koja su to “dela” dva ministra na konto kojih im Macut oprašta teške reč, sagovornik Danasa kaže:

– Za Glišića znamo da je jedan od predvodnika režimskog ešalona i, ako ništa drugo, znamo da je vredan u poništavanju građanskih prava i sloboda. Verovatno su to neka dela koja treba da cenimo. Ali kad je reč o ministru Bratini, taj čovek je potpuno nevidljiv. To što su on, Macut i ministar prosvete (Dejan Vuk Stanković) u ovoj vladi verovatno je pokušaj režima da usred studentskih demonstracija naprave nekakvu lažnu ekspertsku vladu koja ima nekakve profesore u njoj, pa su iz vrlo siromašnog korpusa profesora koji podržavaju režim nasumično probrali šta se moglo – smatra Petrović.

Kaže i da je duboko razočaran Macutovom reakcijom.

– Svaka ideja da bi Vlada i pojedini članovi Vlade mogli da preuzmu i osete bilo kakvu ličnu odgovornost za svoja dela, a pre ću reći nedela, postaje izlišna i više nema svrhe sa njima komunicirati u tom smislu i tražiti preuzimanje odgovornosti. To su ljudi koji nisu sposobni da prepoznaju potrebu da u nekom trenutku treba zadržati minimum etičnosti. Zamislite da u jednom takvom saopštenju koje potpisuje premijer oni pozivaju na pomirenje, a pominju nastradalu devojku sa Filozofskog fakulteta pod punim imenom i prezimenom, opet instrumentalizujući taj nesrećni slučaj bez bilo kakve istrage koja bi rekla da o čemu se radi – navodi Petrović.

Željko Tomanović, profesor Biološkog fakulteta u Beogradu i dopisni član SANU, kaže da su izjave ministara Glišića i Bratine neodgovorne i da govore o njima samima.

– Što se tiče ministra Glišića on je jedan od onih koji prednjači u nepristojnosti i bahatosti u našem javnom prostoru. Ponekad zaista pomislim da je neodgovornost, nepristojnost i bahatost najvažnije merilo za društveno-političke pozicije u našem današnjem društvu. Kada je nedavno predsednik Srbije pozvao na dijalog u društvu, pomislio sam da će sigurno nekoga da uhapse i da slede neka nasilna dela. Desio se upad policije na Univerzitet i ove nesrećne izjave. Kada bi ova dva ministra bila smenjena ili barem javno prekorena, onda bi veliki deo naše javnosti, rekao: evo, postoji ipak neka odgovornost kod vlasti i ne može baš da se priča šta kome padne na pamet. Međutim, umesto toga premijer Macut pravda ministre pod izgovorom da puno rade i da onda emotivno reaguju – komentariše Tomanović.

Tomanović napominje da se izjave dvojice ministara ne mogu ničim opravdati i da to sigurno zna i premijer Macut, za koga ne možemo reći da je nepristojan čovek.

– Dijalog je zaista potreban našem društvu, ali se to od strane vlasti shvata kao performans gde će neko sa nekim da sedi na sastanku i da time manipuliše, umesto da se potpuno otvore mediji za sva drugačija mišljenja, prestane sa nasiljem i ucenjivanjem građana, zloupotrebama državnih resursa u promociji jedne partije, itd.. Ako su toliko lepi, pametni i uspešni zbog čega sve to rade? Mislim da je uzrok ovakvih izjava strah od sopstvenog naroda – kaže Tomanović.

Na pitanje kako vidi Macutovu poruku da “dela treba svima da nam budu fokus, pa bi tako i oni koji ministrima mere reči mogli i sami da se pozabave delima i učine nešto dobro za univerzitet, na primer, mogli bi da se pozabave kako da unapredimo kvalitet obrazovanja i kako da nadoknadimo gubitke u broju upisanih i diplomiranih akademaca”, Dalibor Petrović odgovara:

– Oni ovo društvo vide u političkom smislu polarizovano na dva bloka. Prvi put se suočavaju kao režim sa takvom situacijom da postoji širok, jedinstven, relativno jedinstven blok koji ima kapacitet da uzdrma režim. Oni ga jasno prepoznaju u univerzitetu, u akademskoj zajednici i taktički ciljaju na nosioce procesa visokog obrazovanja, profesore i uprave fakulteta, zato što im taktički nije mudro da napadaju studente kao mlade ljude koji su uvek vesnici nečeg novog. S druge strane, oni u svom vrednosnom sistemu ne mogu ni da razumeju da nešto može da postoji kao spontana reakcija društva na nepočinstva ljudi koji vode državu – ističe Petrović.

Kaže da je za vlast jasno ko su u njihovoj jednačini protivnici.

– To je većina onih koji su u visokom obrazovanju zaposleni kao profesori, kao uprave, koji ili su delovali protiv njih ili nisu stali na njihovu stranu kad su oni od njih to tražili. Sada je to meta i zato se Macut obraća nama kao političkim protivnicima, a ne kao svojim kolegama – kaže Petrović.

Upitan da li će akademska zajednica uspeti da se suprotstavi, budući da se u javnosti čuje mali broj njihovih predstavnika, Petrović kaže da je problem u tome što se sada prešlo na politički teren.

– Kao što su studenti svojevremeno bili naterani da postave političke zahteve, to jest zahtev za raspisivanjem izbora tako mi sada kao akademska zajednica, pošto smo identifikovani kao politički protivnik, moramo delom da se branimo I na političkom terenu da bismo odbranili univerzitet. Jedan deo akademske zajednice se nalazi u poziciji koja za njih nije ni prirodna, ni komotna. Svi mi iz akademske zajednice smo ljudi koji se bave visokim obrazovanjem i naukom, a moramo da reagujemo i kao politički subjekti. U takvim okolnostima naravno da postoji jedna vrsta zbunjenosti, pogotovo onih koji predstavljaju fakultete šta je domen odbrane univerziteta i građanskog delovanja, a šta je domen političkog – kaže Petrović.

Misli da neki od njih nasedaju na narativ da je rektor UB Vladan Đokić politička figura i da je univerzitet sada politički akter, ne prepoznajući zapravo da je to narativ koji proizvodi režim.

– Kada ste na poziciji da upravljate akademskom institucijom, vi zaista ne možete da se bavite politikom, pogotovo ne na toj instituciji. Ali ako se pozivamo na Ustav, na čuvanje autonomije univerziteta, onda moramo da preuzmemo i naše odgovornosti. Zbog toga postoji konfuzija i zbunjenost dela uprava, ona se može razumeti, ali ja u toj zbunjenosti i njihovom neučestvovanju u određenim akcijama ne prepoznajem niti naslućujem bilo kakvo svrstavanje uz režim. Oni prosto šalju poruku: mi smo na našim fakultetima, borimo se za njihovu dobrobit, dobrobit visokog obrazovanja. Mi vidimo to kao način, a to je da zapravo da se ograđujemo od politike, i jedne i druge – kaže Petrović.

On smatra da je to jedan od razloga zašto režim ne donosi Zakon o visokom obrazovanju po ugledu na Šešeljev, gde bi država postavljala svoje dekane.

– Mislim da njima jako bilo teško da nađu te i takve dekane, a i da uspeju da ih postave, kolektivi ih ne bi prihvatili jer postoji moć tela na fakultetima koja je vezana za upravljanje i taj model ne bi bio funkcionalan. Zbog toga država ide na druge modele: cepanje univerziteta, pravljenje veštačkih fakulteta i sve ono što vidimo da se dešava – ukazuje naš sagovornik.

Upitan da li se plaši da beogradski Filozofski fakultet ne doživi sudbinu niškog, jer pojedini profesori otvoreno zagovaraju njegovo cepanje, Petrović odgovara potvrdno.

– Mislim da će to biti jedna od metoda kojim će režim nastupati u narednom periodu. Videli smo memorandum sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Da biste napravili novi univerzitet trebaju fakulteti iz najmanje tri naučna polja. Teško ćete napraviti novi tehnički ili prirodno-matematički fakultet, verovatno će postojati neki pokušaj čupanja nekih fakulteta, možda iz okrilja Beogradskog univerziteta. Nije nemoguće da varijanta koju smo videli u Nišu bude primenjena i na Filozofskom fakultetu u Beogradu – ističe Petrović.

Veruje da će dinamika izbora određivati dinamiku prekomponovanja univerziteta u Srbiji.

– Ako uskoro budu raspisani nekakvi izbori, a postoje snažni nagoveštaji, onda ćemo više imati individualne akcije kakvu smo videli u Rektoratu UB, a koje su deo predizborne kampanje u kojoj država pokazuje kako će ona moćnom rukom da suzbije tobožnje politikante. Ozbiljnije tektonske poremećaje bismo mogli da očekujemo posle parlamentarnih izbora, u slučaju da ovaj režim ostane na vlasti – predviđa Dalibor Petrović.