Miodrag Marinković: Obični ljudi na severu KiM se osećaju ugroženo i ne veruju političarima

A to je uglavnom osećaj nesigurnosti i opšte nepoverenje u političke aktere koji upravljanju krizom, kaže za Demostat Miodrag Marinković, analitičar i osnivač Centra za afirmativne društvene akcije (CASA) iz severnog dela Mitrovice, komentarišući nalaze naših fokus grupa koje smo organizovali nakon tragičnih događaja u Banjskoj 24. septembra (https://demostat.rs/sr/vesti/ekskluziva/srbi-na-kim-se-plase-represije-pristine-ali-i-srpske-liste/1900).

Kako objašnjava Marinković, Priština je u poslednjih godinu dana agresivnim pristupom prema stanovništvu na severu urušila ionako malo poverenje u njene namere i politike prema ovom delu Kosova.

– Nesrazmerna upotreba sile, zloupotreba ovlašċenja, izlivi etničke mržnje pripadnika policijskih snaga prema stanovništu na severu, nelegalna ekspropriacija, samo su neki od uzroka izrazito negativne percepcije Prištine. Aljbin Kurti je 24. septembra u Banjskoj dobio neočekviani “poklon” koji je ovakav pristup validirao u očima međunarodne zajednice, međutim, to nikako ne opravdava agresivna, neprofesionalna, pa i nezakonita činjenja specijalnih policijskih snaga prema civilnom stanovništu, pre ili posle tog događaja, smatra sagovornik Demostata.

Prema Marinkovićevom mišljenju, efekti sukoba u Banjskoj po interese srpske zajednice i njenu borbu za njihovo ispunjenje su katastrofalni. “Taj incident je delegitimizovao intenzivne zahteve za povlačenje specijalnih policijskih snaga koje su kosovski Srbi, političari, civilno društvo i drugi lideri zajednice u poslednjih godinu dana kanalisali prema predstavnicima međunarodne zajednice.

Upravo kada je taj konstantni pritisak počeo da daje rezultate i kada je međunarodna zajednica počela da razmatra moguċnost preuzimanja primarne nadležnosti za bezbednost na severu Kosova, dogodila se Banjska. Posle nje, te zahteve za povlačenjem specijalnih policijskih snaga niko više ne uzima za ozblljno”, precizira on.

Miodrag Marinković konstatuje da je najveċi problem sa kojim se trenutno suočava srpska zajednica na severu Kosova jeste to što je njen otpor nameri Prištine da nasilno integriše sever Kosova u ustavnopravni sistem Kosova potpuno delegitimisan.

– Naime, ranijih godina ta borba je imala karakter narodnog otpora, jasno definisane političke ideje i konsenzus svih društvenih aktera, čime je takav stav legitimisan od strane međunarodne zajednice, koja je sprečavala jednostrane i nasilne poteze Prištine u tom periodu. Posle 2012. godine i dolaska na vlast Srpske liste, taj otpor poprima stranački karakter, biva definisan nejasnim, ponekad, čak, i kontradiktornim političkim idejama, i absorbuje u sebe interese kriminalnog karaktera. Aljbin Kurti,nažalost, to koristi kao opravdanje za opštu kriminalizaciju severa Kosova i gušenje svakog otpora prisilnoj integraciji koju sprovodi na severu.

To čini arbitrarnom primenom i pristrasnim tumačenjem zakona, kojom ljude koji protestuju optužuje za kršenje ustavnog poretka, a počinioce nasilja u redovima policije abolira nesrazmerno malim kaznama, ili, u velikom broju slučaja samo disciplinskim merama. U takvim okolnostima veliki broj stanovnika biva uplašen i demotivisan da aktivno učestvuje u nekoj formi protesta. Dodatno, jedan deo autentničnog otpora zajednice samovolji Prištine ugušio je i sam Beograd, jer su njegovi nosioci bili kritički nastrojeni prema kosovskoj politici Aleksandra Vučiċa.

To Beograd čini uobičajenim metodama ucena i pretnjama političkim liderima, u nameri da zadrži potpunu kontrolu nad severom. Sve to kumulativno proizvodi opšti oseċaj nesigurnosti i ugroženosti običnih ljudi na severu Kosova, koji u sve veċem broju normalan život traže van Kosova, zaključuje sagovornik Demostata.

Poverenje u KFOR i SPC

Podsetimo, kada je reč o poverenju, fokus grupe koje je organizovao Demostat, pokazale su da srpska zajednica na Kosovu najviše veruje KFOR-u. Kako objašnjavaju ispitanici, smatra se da ova misija može da obezbedi sigurnost i bezbednost, a to se, pre svega, odnosi na zaštitu od represije Prištine. Takođe, Srbi sa KiM imaju i veliko poverenje u eparhiju Raško-prizrensku.